Zakon o informisanju – BORBA ZA BOTINOG MILJENIKA

Da je Srbija velika tajna u kojoj je sve moguće, ponovo se pokazalo na primeru Zakona o javnom informisanju. Iako je u skupštinsku proceduru ušao po hitnom postupku, zajedno sa Zakonom o kulturi, a poslanici su vredno radili čak i vikendom i noću, nadležno ministarstvo je naprasno shvatilo da taj zakon i nije toliko hitan i da bi o njemu moglo da se glasa tek za mesec dana. Izgleda da je izostanku hitnosti najviše doprinelo trenutno primirje Dinkića i njegovog odmetnutog medijskog čeda Kurira

Sporni zakon koji je prema predlagačima iz G17+ trebalo da unese red u medije nakon snažnog protivljenja esnafa, međunarodnih institucija ali i nesloge unutar vladajuće koalicije povučen je iz procedure, a o njemu će se umesto u petak 31. jula glasati mesec dana kasnije. Zvanično, odlaganje je objašnjeno kao dogovor DS, G17 i LDP-a kako bi bio postignut širok sporazum o usvajanju seta zakona kojima bi se normalizovala medijska scena, što makar prema prvim saopštenjima navedenih partija nije verovatno.

Zato je izvesno da je glavna tačka spora bilo nepristajanje Socijalističke partije Srbije da podrži Zakon. Iste one koja je bila na vlasti kada je 1998. godine donet sada već legendarni Vučićev Zakon o informisanju koji je medijima praznio kase, a novinare slao u zatvor.

No, to je bilo 11 godina ranije, a sada smo u situaciji da je SPS sa ministrom policije na čelu, paradoksalno, postao najtvrđi branilac medijskih prava i jedini iz koalicije SPS-PUPS-JS ostao dosledan stavu da neće glasati ZA, dok su ostali nakon prvobitnog protivljenja legli na G17+ rudu i promenili mišljenje, ostavljaći Ivicu freedom of speech Dačića na braniku medijske slobode. Još kada se zna da su se protiv zakona izjasnili i naprednjaci, narodnjaci i radikali, šizofrenija je potpuna.

Zanimljiva pojedinost čitavog galimatijasa jesu i Krkobabićevi penzioneri koji su, za razliku od SPS-a koji je najavio da će biti uzdržan, u početku tvrdili da će glasati izričito protiv, da bi u međuvremenu evoluirali i promenili svoju poziciju za čitavih 180 stepeni najavljujući sada da će podržati sporni zakon. Koliko će ovaj zaokret koštati građane Srbije ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze, ali nadajmo se da novog povećanja penzija neće biti pošto je državna kasa ionako pred bankrotom.

No, ni Dačić nije naprasno postao baš toliki demokrata. Kada se zanemare amandmani i tumačenja, glavni razlog za nedonošenje zakona je, naravno, nesloga u koaliciji pozicije, tačnije sukob između novog Tadićevog miljenika ministra policije Ivice Dačića i stalno vladajućeg ministra od 5. oktobra 2000. Mlađana Dinkića.

Novopečeni Botin drugar sa basketa je izgleda učvrstio svoju poziciju u srcu predsednika i čini se, koristi svaku priliku da iskaže vernost i tako istisne u prošlosti verolomni G17+ iz planova demokrata.

Ovaj sukob bi mogao da bude još vidljiviji već 31. avgusta jer osim o zakonu trebalo bi da se glasa o još 23 tačke dnevnog reda, kada bi uvređena G17+ moga da pojedinačno odlučuje o tome za koje će tačke glasati, a za koje ne. Tako bi mogla da nastane situacija koja bi vodila blokadi parlamenta, a moguće je i novim izborima.

Ali do tada, Ivica Dačić makar fiktivno, ostaje uzdanica medija.
Made in Serbia.

(Objavljeno na sajtu e-novine.com http://www.e-novine.com/drustvo/28491-Borba-Botinog-miljenika.html)