Alarmantan je podatak da u modernom, prestižnom i skupom novobeogradskom Bloku 65 postoji tek osam odsto zelenila, što pokazuje da je u doba klimatskih promena zanemareno prilagođavanje novim uslovima. Sagovornik N1, dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta objašnjava razliku između pravog zelenila potrebnog u urbanim sredinama i onog lažnog.
Gradovima je potrebna gusta i kvalitetna mreža zelenih površina. Zelena infrastruktura unapređuje zdravlje ekosistema, doprinosi očuvanju biodiverziteta i pruža zdravstvene i druge koristi ljudima.
Podatak da u novobeogradskom Bloku 65 koji važi za prestižan, sadrži veliki broj objekata koji su izgrađeni po visokim standarnima koji se tiču termičke izolacije, energetske efikasnosti i tehnološke opremljenosti, ali postoji tek osam odsto zelenila, pokazuje koliko je u doba klimatskih promena zanemareno prilagođavanje novim uslovima, odnosno da se dosta toga radi u suprotnosti sa osnovim ljudskim potrebama.
„U ovom bloku možete videti kontrast između luksuznog stanovanja i poslovanja i krajnje siromašnih slobodnih zelenih površina. Po pitanju udela zelenih površina ovaj blok ima poražavajućih osam odsto, što znači da je 92% ovog bloka prekriveno betonom, asfaltom i drugim veštačkim materijalima. To značajno doprinosi uvećanju efekata zagrevanja, akumulacije toplote, kao i zadržavanju padavina i uvećanju poplava. Ukoliko bi svi blokovi na Novom Beogradu bili izgrađeni na ovakav način, on bi postao nepodnošljivo mesto za život po pitanju klime, zagađenja i zdravlja”, kaže za N1 dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta čija je uža naučna oblast urbanizam i prostorno planiranje.
Simić ističe da je preduslov za kvalitet zelenih prostora je biološki vredno zemljište, odnosno zelenilo mora da bude u direktnom kontaktu sa tlom.
On kaže da prema pravilma uređenja zelenila na parcelama centralnim područjima Beograda nalaže se minimum od 10 % zelenila u direktnom kontaktu sa tlom, što kako kaže verovatno nije dovoljno, ali veći problem predstavlja to da se ni tih 10 % ne poštuje.
Šta je pravo, a šta lažno zelenilo
„Često se, umesto prirodnog tla, ispod nalaze podzemni delovi objekta. U takvim situacijama često zatičemo zeleni i lepo održavani travnjak koji je ništa drugo nego ukrasni tepih koji pokriva podzemne nivoe objekta. To je čist primer lažnog zelenila. Žardinjere, travnjaci, pa čak i zelene fasade i krovovi su ništa drugo do “zelena laža” ukoliko nisu povezani sa biološki vrednim zemljištem sa drvećem, žbunjem i ostalom vegetacijom koja je prilagođena životu u gradskim uslovima. Pa makar ga bilo samo tih 10 %“, navodi sagovornik portala N1.
Simić podseća da su veliki gradovi područja gde ljudi trpe najintenzivnije posledice klimatskih promena. Uzrok tome je urbanizovana sredina lišena prirode, u kojoj dominiraju beton, asfalt i drugi građevinski materijali koji uvećavaju posledice klimatskih promena odnosno akumuliraju više temperature izazivajući tako efekat toplotnog ostrva, ali i pojačavajući poplave.
„Velike i kvalitetne zelene površine u gradovima, poput gradskih parkova i gradskih šuma mogu značajnije da rashlade grad i smanje efekat toplotnog ostrva. I ulični drvored može smanjiti lokalnu temperaturu ulice za više od pet stepeni u toku leta. Mreža zelenila koja je u direktnom kontaktu sa prirodnim tlom je u stanju da upije deo atmosferskih voda i tako umanji i ublaži poplavne talase“, kaže Simić.
On ističe da bi se to ostvarilo, gradovi moraju da prepoznaju značaj zelene infrastrukture i da je postave kao prioritet prilikom vizija i planova svog razvoja. Zeleni prostori ne prepoznaju granice između privatnog i javnog vlasništva, što znači da je odgovornost za zelenilo potrebno delegirati svima, kroz usaglašen i preciziran planski sistem koji određuje kvalitet, kvantitet i ulogu zelenila u svakom delu grad.
Profit na štetu javnog interesa
Nažalost, podseća Simić, u Beogradu i dalje dominira trend investitorskog urbanizma, što je kolokvijalni naziv za urbanistički (ne)planski razvoj Beograda u poslednje tri decenije.
„To je praksa da prilikom planiranja i izgradnje novih stambenih i poslovnih gradskih područja prioritet imaju interesi investitora izraženi kroz profit, a na štetu javnog interesa i ostalih učesnika u gradskom životu. Ta šteta po javni interes umnogome se odnosi na gubitak značajnih prostora za zelene površine“, navodi Simić.
Dodaje da bez obzira na broj parcela u bloku i njihovu raznoliku vlasničku strukturu, zelenilo treba da bude celovito i kvalitetno. U konkretnom slučaju kao što je Novi Beograd dominantan je otvoreni blok, koji podrazumeva manji procenat zauzetosti površina namenjenih za izgradnju, što je ujedno značilo i veći procenat slobodnih površina namenjenih zelenilu.
„To i jeste bila inicijalna namera planera Novog Beograda, ali u kontekstu klimatskih promena, to zelenilo je dodatno dobilo na značaju. Zato je neophodno zaustaviti trend popunjavanja novobeogradskih blokova novom i intenzivnijom izgradnjom. Ona će u potpunosti poništiti izvorni planerski koncept ovog dela grada i značajno smanjiti kvalitet života njenovih žitelja“, navodi Simić.
Dobri primeri
Dobri primeri postoje kako u zemlji tako i u komšiluku, poput Budimpešte, Segedina, Ljubljane…
„Budimpešta je usvojila i posvetila se sprovođenju nekoliko strateških planova za realizaciju zelenih prostora grada koji se zasnivaju na prirodom inspirisanim rešenjima (eng. nature based solutions). Oni se odnose na zaštitu i povećanje udela zelenih površina, unapređenje ekološke konektivnosti i širenje biciklističke mreže. Interesantno je da su prepoznali vrednost malih zelenih prostora u centru grada, takozvani džepni parkovi, koji su važna ostrva biodiverziteta ali i predaha za lokalno stanovništvo i turiste u letnjim mesecima. Periferna područja grada su prepoznata kao značajna za širenje šuma i zaštićenih parkova prirode“, navodi Simić.
Govoreći o Ljubljani, sagovornik N1 kaže da je ona promovisala Generalni urbanistički plan koji je razvoj grada usmerio na obnovu nekadašnjih industrijskih područja, od čega bi značajan deo trebalo da postane zelena površina. Prema planu, uži, pretežno administrativni centar Ljubljane je proglašen za „ekološku zonu“ bez motornog saobraćaja koja se trenutno prostire na 100.000 m2.
„Segedin je razvoj svojih zelenih prostora usmerio ka poboljšanju kvaliteta, obnovu staništa i zelenih koridora koji gradsko područje povezuju sa prirodnim celinama van grada. Naglasak je na kvalitetnim rekreativnim područjima koja su ujedno važna za ublažavanje posledica klimatskih promena“, kaže Simić.
Novi Sad i Kragujevac
Prema njegovima rečima, svi navedeni gradovi znatnu pažnju posvećuju održivoj urbanoj mobilnosti, upotrebi bicikala kao prevoznog sredstva. Takođe, obale reka se oslobađaju betona i postaju zeleno-plavi koridori namenjeni rekreaciji, biciklizmu i bogatom biodiverzitetu.
“Kod nas se još uvek očekuje grad koji će primeniti neku od sveobuhvatnih strategija ozelenjavanja. Kao da gradske i lokalne samouprave još uvek nemaju dovoljan podsticaj da primene neko od savremenih prirodom inspirisanih rešenja. Ipak, postoje pojedini primeri gradova poput Novog Sada i Kragujevca koji su u svojim urbanističkim planovima obavezali investitore da zasade drveće na slobodnim zelenim površinama na svojoj parceli ili u neposrednom okruženju. To su dobri prvi koraci na putu ka promeni planske regulative koja će zelenilo i izgradnju tretirati kao jednako važne”, zaključuje dr Simić.
