Sloteromanija je ovog leta, posle gotovo 15 godina, ponovo protresla Srbiju. I staro i mlado nedeljama je po aerodromu, ulicama, kafanama, klubovima pa i školama pozdravljalo Roba Stjuarta (Rob Stewart) glavnu zvezdu serije š-kategorije Tropical Heat koja je na volšeban način bila hit u Srbiji devedesetih…
Otkrivao: Peđa Popović
Nema ko nije pozdravio Nika, čak su i vladine agencije učestvovale u pošumljavanju Žarkova, ali i pored gotovo državnog dočeka, niko se nije setio onih koju su Sloteru doneli skoro mitski status u ovom delu Balkana. Tačnije, ekipe tj. autora prvog originalnog grafita „Sloteru Niče Žarkovo Ti Kliče“, koji su time ovaj kraj konačno ucrtali u mapu urbanog Beograda i učinili ga poznatim još po nečemu osim po blizini sa Adom Ciganlijom.
Da biste došli do glavnog krivca, istraživač Yellow Caba morao je da se malo potrudi i posle intenzivne potrage i uz pomoć drugara sa Žarkova, komšijskog Ceraka (hvala Đorđe, hvala Uroše) pređe celu Evropu i u pitomom Dablinu nađe Miroslava Miljkovića Mirčeta, koji je tokom kreativnog blejanja u kraju došao do rečenice koja je promenila odnos Srbije prema ovoj seriji.
Iako su sećanja dosta izbledela, Mirče za Yellow Cab otkriva detalje o nastanku grafita u leto 1996. godine.
– Uopšte se ne sećam kako mi je to palo na pamet i koje je to tačno godine bilo. U to vreme uglavnom smo blejali iza Doma zdravlja u Žarkovu, gde je i smišljen grafit, verovatno krajem leta ili početkom jeseni. U svakom slučaju, pre velikih demonstracija 1996/97. Nažalost, od gomile gluposti koja nam je tada padala na pamet, ‘Sloteru Niče Žarkovo Ti Kliče’ jedna je od retkih koju smo zapamtili i zapisali.
NISU BILI OBOŽAVAOCI
Za razliku od mase poklonika detektiva sa uvek besprekornim konjskim repićem koji je stajao na mestu makar njegov vlasnik bio u bazenu, ekipica iz Doma zdravlja nije pratila seriju s mnogo oduševljenja.
– Koliko se sećam, cela serija Tropical Heat bila je potpuno bizarna, pogotovo za ono vreme u kojem smo živeli. Ne sećam se da smo je hejtovali, ali još manje i da smo bili neki fanovi. Čak ne pamtim da je bilo mnogo fanova u Srbiji u ono vreme (pre grafita), jer je bilo mnogo više trash serija kao, na primer, Bay watch, Beverly Hills, sapunice i ostale Kasandre/Esmeralde koje su bile popularnije. Mislim da je više bila neizbežna nego popularna, pošto su je prikazivali na svim kanalima – nastavlja Miljković.
Neizbežnost gledanja i dokolica tako svojstvena mladima devedestih u Srbiji dovele su do toga da se Mirčetu upali lampica.
– Kako je smišljeno ‘Sloteru Niče’, tako smo odlučili da ga pretvorimo u grafit. Nama je ceo slogan bio neviđeno smešan i to je bilo prvi put da smo neku od naših gluposti odlučili da prebacimo na zid.
REČENO – UČINJENO
– Koliko se sećam, već sutradan uveče smo ga i napisali. Taj zid bio je ogroman, savršen za grafit. Opet ne mogu tačno da se setim ko je sve od ekipe bio tu i žao mi je ako sam nekog izostavio, ali sigurno su bili: Panta, Sale, Braca (koji je kasnije smislio i napisao grafit u centru Žarkova ‘Pihtije Idu s godinama’), Svira i mislim Mirda i Janex. Pošto je zid bio ogroman, ja sam bio Panti na leđima za gornji deo, gde je pisalo ‘Sloteru Niče’, a sećam se i da je Sale na kraju stavio uzvičnik sa cvetićem – priča Mirče.
I tako je legenda o Niku počela da se stvara, gotovo momentalno.
– Mislim da smo već tada znali da će grafit biti popularan, ali ne u tolikim razmerama. Pošto je taj zid bio ogroman, i to još nasred Trgovačke ulice, teško je bilo ne zapaziti ga. Mislim da smo već sledećeg dana Sale i ja slušali komentare u autobusu na putu kući i ljudi su bili oduševljeni.
KRATKO NA ZIDU, ALI DOVOLJNO ZA LEGENDU
Kao što je brzo nastala, poruka je brzo i nestala, jer su je prefarbali (ni u godini kulture takva umetnost nije se cenila) reklamom za prodavnicu koja je nikla iza ugla. Tako nedavno slikanje Roba Stewarta pored istoimene poruke i pisanje medija da je upravo to taj grafit, jednostavno, nisu istiniti.
No, legenda je nastavila da živi.
– Mislim da je prvo Bora Čorba napravio neki slogan ili doskočicu u vezi sa grafitom, da bi zatim Atheist Rap napravili i pesmu, i sećam se da nam je u prvom trenutku smetalo što su izmenili Žarkovo sa Srbija, ali je cela priča bila uglavnom pozitivna, pogotovo za vreme studentskih demonstracija 1996/97, kada je bila jedna od viđenijih parola – kaže Miljković.
I tako je sve do 2009. godine Mirče mislio da je Sloter otišao u legendu, kada je preko Interneta saznao o dolasku velikog detektiva u Srbiju.
– Naravno, ispratio sam celu priču koja je skroz pozitivna. Rob Stewart izgleda kao sasvim cool lik i nadam se da će dokumentarac koji prave biti dobar kao što se priča, i svaka čast ljudima koji su organizovali celu tu akciju. Još mi je više drago što nisu zaboravili Žarkovo, a najluđa stvar je što su zasadili drvo u dvorištu škole ‘Ljuba Nenadović’ u koju smo svi išli. Krivo mi je jedino što niko od ekipe nije bio tu da ga dočeka.
Ipak, Mirče nije ljut ni na koga. Naprotiv.
– Činjenica je da niko od njih nije znao ko je napisao grafit, tako da ne bi ni znali koga da pozovu. Ja sam stupio u kontakt sa Srđom Popovićem kad je sve već prošlo i ukratko mu ispričao kako se sve to desilo, jer pretpostavljam da bi oni sami hteli da znaju ko je napisao grafit, ali isto tako mislim da mi nismo toliko bitni za njegov dolazak da bismo se tu nešto eksponirali.
I to vam je u suštini to, dragi čitaoci. Rešena je još jedna misterija iz života Beograda. Do sledeće, do viđenja.
http://www.yc.rs/sr/magazin/JaBeogradjanin/story/46/Kako+je+%C5%BDarkovo+dobilo+%E2%80%9ETHE+GRAFIT%22+.html