Ispovest, Saša Đani Ćurčić: HOĆU DA ŽIVIM STO GODINA

˝Sasa-CurcicOd Besnog Foka i Omladinskog stadiona na Karaburmi, preko Partizana i igranja u reprezentaciji, engleske Premijer lige, do glamuroznih provoda po elitnim klubovima Londona, Njujorka i Las Vegasa… Na kraju, Saša Ćurčić se vratio u Beograd. U 32. godini Ćurčić je fudbaler bez angažmana, ali i jedna od, u pravom smislu te reči, najkontroverznijih sportskih ličnosti Srbije. Trenutno, popularni „Đani“ živi povučeno u svojoj kući u Beogradu, gde se, kako kaže, sprema za veliki povratak u svet fudbala (tekst je nastao pre Đanijevog ulaska u kuću Velikog brata i ostalog što je usledilo op.a.)
– Vraćam se fudbalu na zimu. Po svaku cenu. Igraću i do 40. ako budem mogao. Portsmut me čeka. Na probi kod njih imao sam maler i iskrenuo ligamente kolena. To će se srediti za nekoliko meseci, ali radim i dalje. Hoću da se oprostim kako treba, kao fudbaler. Da se odužim fudbalu jer mi je bio ulaznica za sve što sam proživeo – počinje razgovor za Blic News Saša Ćurčić.
Životna i profesionalna priča jednog od najtalentovanijih srpskih igrača u poslednjih dvadesetak godina može se mirne duše staviti na filmsko platno. Provodi po svetskim metropolama, žene, droga, automobili, novac, druženje sa ljudima iz svetskog šou-biznisa, život na relaciji Severna Amerika – Evropa… To je bila Đanijeva svakodnevica.
– Želeo sam da živim, da uživam, obiđem svet i da igram fudbal, ali nisam to mogao u isto vreme. U 27. godini ostavio sam fudbal jer sam tako hteo. Neću valjda da sa 35 godina upoznajem noćni život. Nekima je izgleda bilo krivo zbog toga, pa su me očas posla etiketirali kao narkomana.
O kokainu priča kao o „rekreativnoj zabavi“ u svetu šou-biznisa i negira da je bio „navučen“:
– Počeo sam da ga uzimam 1998. ili 1999, ne sećam se tačno. Trajalo je par godina, a od tada sam potpuno čist. Najviše mrzim kada neko uzima drogu da bi funkcionisao. Ja ipak više volim da budem na zemlji, a ne da stalno letim. Prošao sam život svetske face. Finansijski sam bio jak, imao mnogo šansi da uživam i ostvarim sve svoje želje. Pa zašto bih onda svoj život sveo samo na kokain? Jednom kupovinom sam pazario „mercedes“, „ferari“, „porše“ i kuću na Ibici. Zašto da dozvolim da kokain to sve uništi?
Ćurčić ima objašnjenje za to šta su motivi da se u šou-biznisu, pa čak i u sportu, uzima droga:
– U Njujorku je za mene, posle nekog vremena, sve postalo teško. Dosta poznatih faca se drogira i koriste kokain ili alkohol da bi izdržale pritisak javnosti. Ta cela priča je postala naporna i za mene. Droga te slomi. Sada već dve godine ne izlazim. Nigde me nema. Izbrisao sam to kao da nije postojalo u mom životu. Par puta sam krenuo na žurke i vratio se. Ne interesuje me.

Sa Džordanom
– Oduvek sam želeo da upoznam Džordana. Bio je gost u šouu Dejvida Letermana, a posle je došao kod mene na večeru. Laž je da svuda ide sa telohraniteljima. Poklonio sam mu loptu i dres Metrostarsa, a mogu da se pohvalim da sam mu te večeri namestio jednu strašnu ribu! Bilo mi je puno srce. Posle svega smo otišli do Ćiprijanijevog restorana.

U Engleskoj, Ćurčić je noćni život osetio još kao fudbaler Boltona, ali je „prava akcija“ počela posle rekordnog transfera kada je za 4,5 miliona funti prešao u Aston Vilu. I pored toga što je igrao i trenirao u Birmingemu, Saša je sve vreme živeo u Londonu. Ipak, nije se družio s engleskim kolegama, poznatim po čestim ekscesima na privatnim zabavama.
– Izašao sam par puta sa saigračima. Imaju loš pristup zezanju. Nemaju kočnice kada se napiju, naročito u Aston Vili. Naruče npr. pet šampanjaca, ispolivaju se samo da bi privukli pažnju. Štipkaju ribe, nema priče, prilaza. Zato sam vodio drugačiji život jer nisam takav tip. Ne mogu da maltretiram žene. Mnogi su me prozivali za društvo, ali ja sam tako želeo. Kada sam izlazio u Birmingemu, niko nije hteo da se druži jer su mislili da sam lud kao i ostali fudbaleri. Zato sam odlučio da se zajebavam u Londonu. Upoznao sam ekipu, između ostalog Džamirokvaija, Robina Vilijamsa… imao sam mnogo para, bio sam faca u Londonu. Robin je manično depresivan. Upoznao sam ga na snimanju pesme Angel. Peva, a u drugoj ruci drži votku. Sa Džej Kejom sam se upoznao preko Stena Kolimora, sa kojim je najbolji ortak. Džami je iz Stouka i obožava fudbal, a Sten je, kao i Vilijams, manično depresivan. Bili smo u Njujorku na njihovoj privatnoj žurci, na gajbi kod Central parka. Zezanje je bilo vrhunsko, na stolovima svega, a svirali su uživo. Zvuče neverovatno.

Blam zbog Kolimora
– Upoznali smo se kada je došao u Vilu iz Liverpula. Živeo je kod mene oko godinu dana. Hteo je da kupi gajbu u mom kvartu, od jednog lika koji ima svoj klub u blizini. Upoznamo se i sve super. Dogovorimo se da izađemo u njegovu diskoteku, čiji sam bio čest gost. Međutim, sedimo za šankom gazda i ja, i dolazi izbacivač. Kaže gazda, izbacili smo Stena jer je izvadio onu stvar nasred podijuma i počeo da piša. Mene blam. Posle je išao kod psihijatra. Popizdeo sam od njega. On obožava žene i nikada mu nije dosta, za razliku od mene koji mogu i po godinu dana da izdržim bez seksa.

Ćurčićeva raskalašnost, netipična za naše sportske zvezde, imala je brzo odjeka i u Beogradu. Po gradu je kružila priča o famoznom londonskom tramvaju za žurke…
– Nije tramvaj, nego autobus na dva sprata. Dabldeker. U Londonu ne postoje tramvajske šine. Ta vest se pojavila u engleskim novinama, kako dolazim na trening autobusom, a ovdašnji novinari nisu znali da prevedu. Kupio sam autobus da bih pravio žurke. Kupim 500 boca Dom Perignona, a imao sam i modnu agenciju Select, povedem ekipu i zezanje može da počne. Najviše volim da skockam dobro zezanje za ekipu.
Ovakav život prilično je koštao Ćurčića. Pričalo se da je potrošio milion funti na drogu, da je potpuno bankrotirao.
– To nikada nisam rekao. Možda sam toliko dao na odela, kola, gajbe. Dobro me je zajebao novinar Daily Mirrora. Intervjuisao me u mom klubu koji sam rentirao nekim Maltežanima, pravio mu koktele, a on napisao da radim kao šanker za 100 funti nedeljno, da sam propao i šta ti ja znam…

Gej žurke
U nizu raznoraznih provoda Đani je obišao i nekoliko gej žurki.
– Otišao sam da vidim jer me je zanimalo. Drago mi je što sam bio jer mi se još više smučilo. Neke čikice od 60 godina đuskaju u kožnim gaćama. Gej lobi postoji, ali nije on loš sam po sebi, već su problem oni što se njima šlihtaju, koje zovu „copycat“. Misle da je fazon biti peder. To mi već nije jasno. Žene na Zapadu su u velikoj frci zbog sve većeg broja pedera.

Osim zbog svog burnog privatnog života, Saša Ćurčić je, dok je bio u Engleskoj, izazvao pažnju javnosti za vreme NATO bombardovanja 1999. Bio je jedan od onih koji su protestovali protiv NATO akcije, ali i za to, kao i za mnoge druge stvari koje je radio u životu, ima poseban razlog.
– Platio sam dva miliona funti poreza Velikoj Britaniji. Neću da dajem pare za njihovo oružje, industriju oružja, parlament, plate ministrima, koji nas bombarduju. I ja onda treba da igram, treniram fudbal, a vi da bacate bombe. To sam radio, pre svega, zbog svog obraza, a ne samo zbog nekog patroitizma.
Ni preteća pisma IRA, Albanaca, ozloglašene engleske desničarske organizacije Combat 18, nisu mimoišla Ćurčića.
– Vodio sam demonstracije u Dauning stritu. Bilo je 5.000 Srba svaki dan. Jedan dan kažu mi: „Saša, idi kući, tražila su te petorica skinhedsa (Combat 18)“. Zamisli, pet skinsa došlo među onoliko Srba i on mene tera. Pa čekaj, je l’ moguće da su poplašili 5.000 Srba? Te demonstracije su bile modna revija gastarbajtera, čija je žena lepše obučena. Nisam ja tu bio zbog patriotizma, već zato što sam pacifista i budista.
curcic150
Đani je stigao da bude i u službi Unicefa, kao ambasador dobre volje, i to zahvaljujući bratu Dijega Maradone.
– Alehandro Armando, Maradonin rođeni brat, bio je glavni lik u tom delu Unicefa i pozvao me je da radim za njih. Upoznao sam ga preko jednog našeg lika koji radi za FBI. Radio sam sa Ričardom Girom, upoznao se sa dalaj-lamom. Davao sam 5.000 dolara mesečno za House of Tibet u Njujorku. Počasni sam član. Međutim, posle tuče sa Rodmanom izbio je skandal, a provalili su da sam se drogirao i to se tako završilo.

Politika
– Obožavam politiku. Voleo bih da sam političar. Čitam novine, pratim političke emisije. Od kandidata mi se sviđa Karić. Poznajem ga, znam kako funkcioniše. Napraviće on nešto. Ima para, a ja znam šta sve lova radi. Kada vide srpskog Berluskonija, drugačije će da pričaju sa njim. I zaradiće još. Ko bi postavio Berluskonija za premijera da nema para?

O skandalu koji je izazvala tuča u kojoj je sa Rodmanom „učio pameti neke likove“, nadugo se pričalo u Srbiji:
– Zatekli smo se te večeri na istoj žurci, gde smo došli posle revije Victoria’s Secret u Las Vegasu. Nekoj ekipi Amerikanaca me predstavila prijateljica Melani, koja radi kao PR agent. Pružam ruku da se upoznam, a jedan pijani krene da me proziva. Popio sam žestok blam. Onda kao krenem da odem i nabodem ga iz okreta. Krene frka, a Melani ode po svog drugara Rodmana koji ih je naučio pameti. Posle smo se videli još par puta, na žurkama. Rodman je prava legenda. Uvek sam ga gotivio, i pre nego što smo se upoznali. Čak su me, dok sam igrao za Njujork metrostarse, zbog silnih tetovaža i ponašanja američki novinari poredili s njim. Priča se da su Čikago bulsi godišnje „podmazivali“ gde treba, sa po dva-tri miliona dolara, kako se ne bi otkrilo da je koristio droge.
dennis-rodman_fNjujork je za Ćurčićev način života bio idealno mesto:
– Njujork je zakon. Živeo sam na relaciji Grinič Vilidž, Soho, Vest Brodvej. Često sam bio gost u Ćiprijaniju, najpoznatijem restoranu u Njujorku. Tradicionalni italijanski restoran, sve face dolaze tamo. Pričaju, kartaju se… I uvek pun. Uklopio sam se u Njujork, jer je to grad došljaka iz celog sveta. Pomogli su mi Jevreji i Italijani iz menadžerske agencije koja je brinula o meni. Imali su i neke veze sa podzemljem, kao u nekom američkom filmu.
Za razliku od većine Srba, ne računajući haške optuženike, Ćurčić je stigao i do stranica New York Timesa:
– Pojavio sam se na naslovnoj strani New York Timesa, najavili su veliki intervju sa mnom. Kada izađeš u Timesu, postaješ deo američke tradicije. Fudbaler, istetoviran, Srbin, neobičnog izgleda, bilo im je čudno. Više su me zapamtili kao drugačijeg Srbina i drugačijeg fudbalera.
Žene su, naravno, bile nezaobilazni deo života koji je Ćurčić vodio. Kaže da je „u jednom momentu imao devojke u dvadesetak gradova“.
25237-lsh
– Imao sam jednu u Bocvani. Mama Australijanka, a tata iz nekog nomadskog plemena. Možeš da zamisliš kako izgleda. Bila u Beogradu, pa je bio red da uzvratim posetu. Ali o tome neću da pričam, ubiće me devojka.
Saša je već četiri godine u vezi sa jednom našom devojkom.
– Pre mi je bilo bitno samo da mi devojka bude najlepša u Beogradu. Međutim, sada mi je važno da ima nešto u sebi, a to sam našao u njoj. Lepa je, pametna, odgovara mi, sklopili smo se. Studira menadžment, ima sve desetke i biće student generacije. Čudo je. Mislio sam da mi se to neće nikada desiti.
Saša, inače, ne deli stav mnogih da su naše devojke najlepše na svetu. Za one koji tako misle tvrdi da „nisu izašli van Beograda“.
– Jesu li oni videli uživo jednu, recimo, Kristi Tarlington? Za mene ne postoji fatalna srpska žena. Ko je ta? Elena Mijatović, Ksenija Pajčin? Njih poštujem, ali sa takvima nikada ne bih bio na duže. Kod nas se izgubio kod javne ličnosti. Kod nas su svi javne ličnosti, voditelji, oni što čitaju vremensku prognozu. Ovde te voditelj dovede u studio i vređa. Krive su medijske kuće, televizije. Zato imamo pevačice kojima je jedini talenat butkica. Ja nisam deo toga. Ne uključujte TV. Da je ovde umesto Dedinja Holivud, i ovde bi bio jak šou-biznis.

O Mateusu
– Igrali smo zajedno u Metrostarsima. Pokazivao sam mu Njujork. Tipičan ženskaroš. Znao sam da će se oženiti u Beogradu. Te godine je „kidnapovao“ ćerku doktora nemačke reprezentacije. Mala je tada imala 17 godina i bila je, mora se priznati, veoma lepa.

Ipak, Đani izdvaja neke naše žene koje ceni i koje bi voleo da vidi i u Playboyu:
– Tanja Bošković, Milka Forcan, Sanda Rašković-Ivić. To su žene na koje ja gledam kao na fantaziju. Imaju harizmu, ženstvenost. Ali voleo bih da ih vidim samo u američkom izdanju, jer su od Playboya kod nas napravili banalne novine. Playboy, to je erotska fantazija: Klaudija Kardinale, Sofija Loren, Merilin Monro, a mi smo ponovo pokazali svoj mentalitet. Daleko smo mi od sveta, svetlosnu godinu. Deca odlepe od sreće kada vide, na primer, Budimpeštu, a gde je ostalo? Malo je normalnih ljudi ovde. Pre 15 godina bile su dve-tri javne ličnosti, a gledaj koliko ih je sada. Srbi sede po ceo dan ispred TV-a, jedu i gledaju serije i neke loše emisije. Društvo je bolesno.
Stečeno iskustvo van fudbalskog terena Saša smatra veoma bitnim, jer, kaže, „da sam bio samo fudbaler, ništa ne bih naučio, ne bih bio namazan, kultivisan“.
– Pokorio sam London, Njujork. Gde god da se pojavim, svi kažu: eno ga onaj ludi Srbin. Ipak, shvatio sam da je, ako ne stanem, sve gotovo. Završio bih verovatno u nekoj diskoteci. Ostavio sam fudbal jer sam tako hteo, a ne zbog kokaina. Svi koji me poznaju znaju da sam emotivac. U svakom klubu sam hteo da ostavim fudbal. I u OFK Beogradu, u Partizanu sam pet puta hteo da odem. A tada nisam znao šta je droga. Ćurčić je bio lik koji je igrao fudbal, a posle živeo svoj život. Bio sam fudbaler koji nije živeo fudbalski život. Lenčuga sam. Teško su mi padali treninzi.
Posle godina veselog života Saša planira da se konačno smiri i zasnuje porodicu:
– Želim da živim 100 godina. Imam dobru kondiciju i mogu svakom da izađem na crtu. Veliku zaslugu ima trener Bata Radulović koji me je ojačao ne samo fizički nego i u glavi. Neću da blejim više. Treniram dva puta dnevno. Imam kuću na Kopaoniku, gde mogu lepo da se izolujem. Dobio sam potrebnu stabilnost. Mislim da mi je životna pobeda ta što razmišljam o porodici. Uskoro počinjem posao u Engleskoj, i želim da dam podršku svojoj devojci kada završi fakultet.

Autor: PEĐA POPOVIĆ, Blic News, 30.06.2004;


Prethodno

Intervju, Boris Milićević: PARADA PONOSA KAO POLITIČKI DOGAĐAJ

ŠTA TO BEŠE BELA LISTA ŠENGENSKA

Sledeće

Ostavi komentar