Pokušaj puča u noći između 15. i 16. juna bio je prvi neuspeo od uvođenja sekularizma u ovu veliku zemlju pre gotovo 100 godina.
Od Kemala Ataturka naovamo vojska je važila za bedem sekularizma pred naletima islamista ali povremeno i esktremnih levičara.
Osim što nije uspeo, ovaj jednonoćni puč je izveden izuzetno traljavo, uz “akcije” poput granatiranja praznog parlamenta su blago rečeno besmislene, a za razliku od ranijih sličnih dešavanja, društvene mreže su ovog puta poslužile establišmentu da opstane na vlasti.
U ime demokratije, naravno.
Tim povodom premijer Binali Jildrim se zahvalio građanima na podršci a 15. juli nazvao budućim “praznikom demokratije.”
Međutim, teško se može se nazvati demokratijom, a još manje spontanom reakcijom naroda.
Pre bi se moglo nazvati pučem.
I to prvo protiv civilnih vlasti, jer kako drugačije nazvati eskpresno hapšenje gotovo tri hiljade sudija, a među njima i sudije Ustavnog suda, 140 članova Vrhovnog suda i 48 članova Državnog saveta.
Kao da su ekskluzivno sudije organizovale i izvodile pokušaj puča.
Osim njih, u pritvoru se nalazi već šest hiljada pripadnika vojske sa brojnim admiralima i generalima, dok je devet hiljada pripadnika policije otpušteno.
Čišćenje se istovremeno nastavlja i po ministarstvima i državnoj upravi.
The sacked officials also include 92 deputy governors, 47 district governors, 246 civil administrative chiefs.
— Mahir Zeynalov (@MahirZeynalov) July 18, 2016
Sve ovo pre upućuje na osvetu i čišćenje redova nego na pravu istragu o pokušaju puča.
Ono što daje ovoj priči dodatni “šarm” jeste brzina u hapšenju i smenjivanju. Čini se da su spiskovi već čekali.
Osim udara na institucije, na udaru su se našli u građani, poput novinara kojima se dva dana nakon što su profesionalno izveštavli o puču, preti smrću od strane Erdoganovih pristalica.
I ne samo njima. Predsednik Turske je već nekoliko puta najavio ponovno uvođenje smrtne kazne.
“Ma zašto da ih sve držim po zatvorima i još da im godinama dajem hranu? To mi narod govori“, kaže Erdogan o hiljadama uhapšenih.
Delovanje koje se se ni pod razno ne može svrstati u odbranu demokratskih tekovina, već diktaturu i nasilje.
No, to je današnja Turska u kojoj bi verovatno i veliki Kemal Ataturk završio u pritvoru zbog svojih jeretičkih stavova.
Za ovakve izjave, u Erdoganovoj Turskoj, Ataturk bi nosio bukagije… pic.twitter.com/VikIq02K5F
— Infidel (@SerbianInfidel) July 16, 2016
Posle svega navedenog neizbežno se nameće zaključak da slika Turske danas svakao ne obećava mir, stabilnost i sreću za građane.
Naprotiv.
I pored prividno iskazanog jedinstva vlasti, opozicije i građana, iako su pobeđeni tzv. neprijatelji, i bez obzira da li je u pitanju lažni puč ili samo vešto iskorišćena nesreća kako bi se ostvarili neki drugi ciljevi, daleko je to od konačnog trijumfa ili nekakve stabilnosti.
Erdogan jeste osvojio 52 odsto glasova i sada ima većinu, on i dalje ima protiv sebe pola Turske i ovakvim delovanjem samo će učvrstiti njihovu netrpeljivost.
Bilo da se radi o brojnom građanskom sloju (setimo se Taksima), Kurdima ili tradiconalistima poput Gulena ili na hiljade uhapšenih vojnika i policajaca…uz Siriju i Irak “iza ćoška”, a Rusiju iznad, nebo na Turskom nije ni malo vedro.
A demokratije ni na vidiku…
Tekst je republikovan na Danas.rs