Bajaga, Van Gogh…Karleuša, Ceca, Seka, Stoja, Aca… sve su to imena zvezda domaće pop, rock i folk scene. Ujedno, to su i imena onih za koje se misli da imaju najviše svirki, bez obzira na to da li se radi o nastupu u Studentskom kulturnom centru, Areni ili kafani kod Milojka u Ženevi. Ipak, titulu najvećih globtrotera s Balkana trenutno drži dvojac Shazalakazoo koji širom Evrope vrti evropski muzički hit – Balkan beat
Piše: Peđa POPOVIĆ
Nastao je kao četvoročlani bend 1995. godine, u postavi bubanj, bas-gitara, gitara i vokal sa blok-flautom, ali posle odlaska dela grupe u inostranstvo Shazalakazoo postaje dvojac koji pravi i miksuje elektronsku muziku.
– Još od 1999. iz šale smo semplovali narodnjake na matrice elektronske muzike, ali je ta mešavina postala naš muzički fokus tek kad smo shvatili da se na to na zapadu ne gleda kao na parodiju, već na nešto egzotično i, da tako kažem, cool. Naime, posle stotinak poslatih promo diskova koji su sadržali pet naših elektronskih numera svakakve orijentacije (od brazilskog drum’n’bassa, preko funky breaksa do breakbeata s narodnjačkim trubačima) na adrese raznih muzičkih kuća po svetu, jedino što ih je zanimalo bila je upravo ta mešavina narodnjaka i elektronike – kaže Milan Đurić iz benda Shazalakazoo na početku razgovora za Yellow Cab.
Yellow Cab: Šta vas privlači kod istočnjačkih ritmova?
Milan Đurić: Tvoje pitanje će, dakle, imati više smisla ako reč “istočnjačkim” zamenimo sa “balkanskim”. U svakoj vrsti muzike postoji otprilike 98% đubreta i 2% dobrih stvari. Formula je univerzalna i može se primeniti jednako na i na barok i hard rok. Nas generalno privlače tih 2%, i narodnjaci tu nisu nikakav izuzetak. Bavimo se isključivo sa tih 2% kvalitetnih narodnjaka tako što ih aranžiramo u elektronski klupski zvuk, za uši stranaca željnih egzotike koji su spremni da za to i plate. Takav fazon sad u Evropi prolazi i prosto je to voz u koji smo uskočili. Muzika je posao kao i svaki drugi i moraš se snalaziti kako znaš i umeš ukoliko stvarno želiš njome da se baviš. A s druge strane, tvrdim da je naša narodna muzika ovog regiona jedna od boljih i raznovrsnijih narodnih muzika inače.
YC: S obzirom na to da ste svaki čas u inostranstvu, kako reaguje publika? Kako gastarbajteri, a kako stranci?
MĐ: Kad smo prvi put otišli na zapad, zgranuli smo se kad smo videli gomilu stranaca raznih boja i desena kako se lome, grče i uvijaju na balkansku muziku. Čim krenu semplovane trube, masa potpuno poludi. Domoroci (iliti za nas – stranci) čine većinu elektro-balkanske publike, jer je upravo njima takav zvuk svež i egzotičan. To je ono što ih i dovlači u Guču u gomilama svake godine. Sa gastarbajterima je drugačije. Oni pravi imaju svoje klubove u kojima redovno nastupa domaća estrada i njih elektro-balkanska muzika ne interesuje.
Naših ljudi, doduše, ima, ali to je uglavnom malo prosvećenija ekipa – od studenata do druge-treće generacije iseljenika. Oni su se potpuno integrisali u lokalni milje. Imam utisak da je dosta tih naših ljudi počelo da ide na elektro-balkanske žurke tek kad su shvatili da će tamo biti in samim tim što su s Balkana, jer su to ljudi koji, u osnovi, uopšte nisu rasli uz narodni melos i koji inače slušaju konvencionalnu klupsku ili neku drugu vrstu muzike koja nema veze s balkanskim narodnjacima. To je sličan sindrom kao kod imigranata iz crne Afrike koji, kad dođu u Evropu i malo se integrišu, odmah počnu da puštaju dredove ili da nose široke pantalone, jer su provalili da će biti in ako postanu raste ili reperi.
YC: U kojoj zemlji najbolje reaguju na Balkan beat?
MĐ: Teško je reći, ali mislim da je to ipak Nemačka. Elektro-balkan (ili Balkan beat) kao pravac muzike tamo je i nastao, razvio se i odatle se širio dalje. Berlin je prestonica elektro-balkanske muzike danas. Francuzi, s druge strane, više vole akustični balkanski zvuk, ali elektronika i tamo sve više prolazi. Od zemalja bivše FNRJ, naravno, Slovenci najbolje reaguju, a u poslednje vreme i purgeri sve više lude za tim. Jedino kod nas tog ludila nema i ja to potpuno razumem. Nama (mislim na klupsku scenu) naša narodna muzika, jednostavno, nije egzotična. Zato, kad puštamo muziku u Beogradu, nikad ne pustimo više od dve-tri elektro-balkan pesme zaredom: uvek ide oko 45 minuta neke druge etno-elektro mešavine (angolski kuduro, brazilski baile funk, kolumbijska cumbia digital, indijska bhangra, uopšte – ghettotech) pa tek pesma ili dve s narodnjačkim semplovima. Tako ta priča može da prođe, jer zvuči kao parodija.
YC: Radili ste muziku za otvaranje Univerzijade u Beogradu. Kako je došlo do saradnje, pošto je Shazalakazoo atipična grupa u odnosu na ono što bismo očekivali da vidimo?
MĐ: Do nastupa je došlo tako što je timu koji je organizovao otvaranje i zatvaranje rečeno da u ceremoniji zatvaranja treba da bude i neka moderna muzika ukrašena elementima srpske narodne muzike, ili obrnuto. Srećom, tamo se za muziku pitao naš drug Đorđe Miljenović (Wikluh Sky) koji nas je predložio i progurao preko veze. Hvala mu na tome. Evo imamo lepe snimke odatle:
YC: Vašu muziku puštali su i na Asian BBC radiju. Odakle tamo i da li su je puštali još negde u inostranstvu?
MĐ: Bili smo više puta na BBC Asian Networku, u emisiji Pathaan’s Musical Rickshaw. To je emisija koja se bavi electroworld muzikom, a mi se u potpunosti uklapamo u to. Inače, nedavno nam je izašao i prvi album (posle deset godina postojanja!), pod nazivom Speaking Balkanian, koji se vrti po raznim radio-stanicama po svetu gde god ima publike koja prati tu worldtronica scenu. To je u prvom redu Evropa, zatim slede obe Amerike, Australija i Japan.
YC: Da li planirate svetsku karijeru, tj. proboj na zapad ili istok?
MĐ: Naša karijera za sada je na kontinentalnom nivou. Svirali smo dosad u 18 evropskih država; međutim, tu nedostaju nastupi u nekim vrlo bitnim zemljama, kao na primer Španiji, Velikoj Britaniji ili Rusiji. Ima još mnogo gladnog tržišta i na drugim kontinentima na koje bi trebalo što pre izaći, ali to će se, po svemu sudeći, desiti uskoro. Trudimo se da pratimo tokove electroworld scene, fleksibilni smo, stalno učimo i otkrivamo nove i nove muzičke uticaje sa raznih strana sveta. Naša muzika danas se ne oslanja isključivo na balkanski ili klupski zvuk, već i na Afriku i Latinsku Ameriku; svesni smo da trend balkanske muzike neće biti večan i trudimo se da se prilagođavamo novim tendencijama u hodu. Planiramo proboj gde god ima uslova za to, nebitno je da li je u pitanju istok ili zapad. Nadamo se da ćemo se jednog dana probiti i na srpsko tržište.
YC: Šta trenutno radite, šta obrađujete (geografska širina, umetnici)?
MĐ: Pošto nam je album nedavno objavljen, fokusirani smo na remiksovanje numera drugih autora, tačnije, svega čega se dohvatimo, ali uglavnom u balkan-ghettotech fazonu. Radili smo za Kirila iz Skoplja, minhenski Schlachthofbronx, marsejski Watcha Clan, za Dunkelbunta. Uskoro ćemo remiksovati i Balkan Beat Box, bend koji važi za najveći na našoj sceni. Ostali deo posla je manje-više dosadan i svodi se na jurenje bukinga, jeftinih letova, promociju albuma, slanje diskova… ukratko, sve ono što nezavisni muzičari danas moraju da rade, a što je inače posao raznih menadžera, sekretarica, tetkica, izdavačkih kuća, agencija… Brzi Internet učinio nas je renesansnim ljudima. Hvala i njemu na svemu.
(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/intervjui/muzika/story/754/Balkan%20beat%20style%20-%20SHAZALAKAZOO:%20Berlin%20je%20srce%20elektro-balkanske%20muzike.html?voteMessage=thanks_for_voting#votingStart)