Ako želite da plivate u Beogradu, morate da budete zaista veliki zaljubljenik u ovaj sport, spremni na razne žrtve zarad božanskog osećaja strujanja/plutanja kroz vodu. U suprotnom, bićete osuđeni na to da plivate samo tokom leta i samo u morima, rekama, jezerima, pošto u Beogradu mesta u bazenima nema, iako je, prema savetima stručnjaka, ovaj (najzdraviji) sport potrebno upražnjavati tokom svih 12 meseci
Piše: Peđa POPOVIĆ
Svaki put moram da se spremim na udaranje, sudaranje, prekidanje ritma, gužvu… trista čuda – kaže Jovana Ilić, jedna od redovnih plivačica na bazenu Tašmajdan.
To važi za svakog od nekoliko stotina najhrabrijih koji uprkos svemu isplivavaju širine sa jedne na drugu stranu ovog bazena. I pored svega, Jovana je svakog vikenda na Tašu, jer joj je to, kako kaže, jedina mogućnost da kako-tako pliva.
– Iskreno, najviše čekam poslednjih dvadesetak minuta termina, jer je bazen tada koliko-toliko prazan i mogu da plivam bez tenzije i sa uživanjem.
Ovakvih Jovani u Beogradu je na hiljade, a stanje će ostati takvo sve dok u dvomilionskom gradu imamo dva olimpijska bazena koja rade. Neko će reći: postoji bazen i u Obrenovcu. Jeste, i puni se termalnom vodom, ali takođe je činjenica da je prosečnom građaninu, da ode do Obrenovca, npr. javnim prevozom, potrebno taman toliko koliko da autoputem stigne do Novog Sada. Tako nam ostaju samo dva velika zatvorena bazena – Tašmajdan i Banjica, iako u Beogradu postoje još dva – 25. maj (zvanično SC Milan Gale Muškatirović) i 11. april na Novom Beogradu, iz koga je poslednji plivač izašao početkom poslednje decenije prošlog veka (1991).
Da nije tužno, bilo bi smešno. Svi znamo da su devedesete donele ratove i osiromašenje, ali danas je 2010. godina, a investicije za bazene nisu sredstva koja nisu mogla da se namaknu u proteklih 10 godina, pošto se ulaganje u plivanje može smatrati kapitalnim projektom.
Zašto? Razloga ima dosta. Plivanje se smatra jednim od najtemeljnijih oblika vežbanja: osnažuje mišiće celog tela, podiže vitalnost i jača kardiovaskularni sistem. U svakom životnom dobu postoje posebni razlozi zbog kojih se plivanje naročito preporučuje. Tako u detinjstvu i pubertetu ono utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na sprečavanje skolioze, odnosno, otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Poslovnim ljudima plivanje se naročito preporučuje kao sredstvo protiv stresa i za održavanje dobre linije, a starijima za kondiciju, kardiovaskularne bolesti i bolesti pluća, ali i kao svojevrstan „eliksir” za produženje mladosti. Malo li je?
– Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom, a sport koji je, po mišljenju većine njih, najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj čitavog organizma jeste plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih oboljenja… Zato se ova aktivnost preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Ali, najbolje je kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada deca, još dok su sasvim mala, počnu da se navikavaju na blagotvorno dejstvo vode – ističe profesor Danilo Ristić iz Gradskog centra za fizičku kulturu, ustanove koju mnogi Beograđani znaju kao Stari DIF.
Ipak, kako stvari stoje, 2010. mogla bi da bude i godina povratka na bazen, jer su počeli radovi na čak tri bazena.
– Rekonstrukcija JPSRPC Milan Gale Muškatirović je u toku. Trenutno se radi krov, a ubrzo će početi radovi na unutrašnjim bazenima i bazenskoj tehnici (filteri i slično) – kaže za Yellow Cab Dejan Kovačević, načelnik opštinske uprave Stari grad, gde se i nalazi nekadašnji 25. maj.
Rok za završetak radova je leto ove godine, a rekonstrukcija otvorenih bazena nalazi se u fazi izdavanja građevinske dozvole, što će reći da još nije počela na terenu.
– Tehnologija i logika radova diktiraju ovakav redosled. Verujemo da ćemo se već ove godine kupati i u otvorenim i zatvorenim bazenima. Investitor je Gradska opština Stari grad, a procena vrednosti radova je do deset miliona evra. Siguran sam da će Centar vrlo brzo biti u punoj funkciji – uverava Kovačević.
Za radove se spremaju i na Tašmajdanu, gde je posle rekonstrukcije oba bazena na redu nešto novo u našem gradu – podizanje balona iznad otvorenog plivališta, čime bi Beograđani dobili dva bazena koja bi mogla da se koriste tokom cele godine.
– Iako je bazen u funkciji od šest ujutro do ponoći, to je nedovoljno da pokrije potrebe građana. Čak i s pokrivenim bazenom teško ćemo moći da zadovoljimo sve potrebe, jer na Tašu, osim rekreativaca, trenira veliki broj sportista poput vaterpolista, plivača, ronilaca, podvodnih hokejaša, skakača u vodu… Ipak, biće to veliki pomak napred – kaže za Yellow Cab Marko Pavlović, direktor marketinga Sportskog centra Tašmajdan.
Radovi su otpočeli i preko reke, na Sportsko-rekreativnom centru 11. april, gde je u toku prva faza sanacije zatvorenog bazena. Kada radovi budu okončani, Novobeograđani će posle skoro 20 godina ponovo moći da se rekreiraju i plivaju i tokom zime.
– Sanacija bi trebalo da bude gotova do marta. U međuvremenu, pokrenuta je procedura javne nabavke za drugu fazu radova i očekujemo da će sledeće zime bazen biti spreman za rad. Vrednost radova procenjena je na oko tri stotine miliona dinara – rekao je Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd.
Snežana Stiković, direktorka 11. aprila, rekla je da se trenutno popravljaju kotlarnica, podstanice, filterska postrojenja, obnavlja se bazenska tehnika i uređuju garderobe. Sanacijom je predviđeno da se u funkciju vrate svi sadržaji u okviru bazenskog prostora, a u drugoj fazi predviđeno je da se izvode radovi na samom bazenu. Tokom rekonstrukcije biće izvršene i odgovarajuće prepravke koje će omogućiti da bazen bude prilagođen i osobama sa invaliditetom, tvrdi Stikovićeva.
Zvuči lepo, gotovo neverovatno. Na nama je da sačekamo i ukažemo ako ne bude tako. Završetak svih radova planiran je do jeseni tako da bi Beograđani, posle dvadesetak godina, mogli da se opuštenije brčkaju, plivaju, razvijaju i uživaju u vodi… koju možemo nazvati i osnovnom ljudskom potrebom, jer, na kraju krajeva, iz vode potiče život na planeti. A i mi smo sastavljeni od dve trećine vode…
(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/Patrola/story/801/Pliva%C4%8Di+u+Beogradu%3A+Pri%C4%8Da+o+ugro%C5%BEenoj+vrsti.html)
