Svepristuni predsednik Tadić je početkom decembra obnarodovao kako je „doneo odluku o tri osnovna kriterijuma po kojima će procenjivati rad i učinak ministara.“ Poput razrednog starešine predsednik Tadić je rešio da na svaka tri meseca zajedno sa „dežurnim učenikom“ Mirkom Cvetkovićem analizira rad ministarstava i čelnih ljudi opština u Srbiji i predlaže mere protiv loših, pa čak i smene kada god to bude neophodno. Pitanja je mnogo, ali najvažnije je ima li predsednik ustavna ovlašćenja za tako nešto?
Svepristuni predsednik Tadić je početkom decembra obnarodovao kako je „doneo odluku o tri osnovna kriterijuma po kojima će procenjivati rad i učinak ministara.“ Poput razrednog starešine predsednik Tadić je rešio da na svaka tri meseca zajedno sa „dežurnim učenikom“ Mirkom Cvetkovićem analizira rad ministarstava i čelnih ljudi opština u Srbiji i predlaže mere protiv loših, pa čak i smene kada god to bude neophodno. Pitanja je mnogo, ali najvažnije je ima li predsednik ustavna ovlašćenja za tako nešto?
Predsednik je tom prilikom najavio i tri kriterijuma: struke, ocene javnosti i politički kriterijum, na osnovu kojih se „može dobiti objektivna ocena rada ministara posle koje će oni koji ne zadovolje biti zamenjeni.“ Iako su sva tri kriterijuma na mestu pitanje je koliko je moguće primenjivati ih u Srbiji u realnom vremenu.
Kriterijum struka
Teško je i pomisliti da bi neko od stručnjaka smeo da se javno suprotstavi ministru iz svoje struke. Zna se da su takva istupanja u Srbiji osuđene na incident, osim ako nije u pitanju unapred dogovorena strategija za npr. rušenje ministra. Prema prvim reakcijama u strankama vladajuće koalicije nema straha od „isključenja“ jer se posao, kako kažu obavlja odgovorno.
U partiji tzv. stručnjaka G17+, koja ima dva ministra (Dinkić, Milosavljević) i koja ima ubedljivo najduži staž, kažu straha nema a princip ocenjivanja već odavno primenjuje predsednik Mlađan Dinkić koji za Blic kaže: „Ministri koji dobiju loše ocene trebalo bi da budu ukoreni smanjivanjem plate, a ukoliko zaista rade loše, treba da budu zamenjeni. Ministri sa odličnim ocenama treba da budu stimulisani. Ja svoje saradnike već odavno ocenjujem“, poručio je Mlađan Dinkić. Dinkić i ministri-eksperti do sada su iz vlasti izlazili jedino sami a razlozi su najmanje imali veze sa kvalitetom posla koji su obavljali.
U SPS-u čak tvrde da im je predsednik „ukrao foru.“ „Predlog za ocenjivanje ministara je moja ideja. Inače, tri meseca je dug period za ocenjivanje. Trebalo bi svake nedelje da se vide rezultati rada“, izjavio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.
Jedini neoduševljen bio je SPO ministar Srđan Srećković koji je rekao da je najvažnija reč u radu članova Vlade mora da bude – odgovornost. „Naš rad je javan, pa treba da bude podložan preispitivanjima, analizama, kritikama, ali i pohvalama“ , rekao je Srećković.
Ministar za trgovinu i član DS-a Slobodan Milosavljević rekao je da potpuno podržava Tadićev predlog, ali da se to odnosi na sve ministre, a ne samo na one iz DS. „Nikad nisam plašljiv, i ne plašim se smene, jer mislim da svoj posao radim na najbolji i najčasniji način“, istakao je Milosavljević.
Kriterijum, ocena javnosti
Prema zamisli predsednika ovaj kriterijum podrazumeva ocenu građana „koji su često obuhvaćeni istraživanjima.“ Pretpostavlja se da je predsednik mislio na istraživanja marketinških agencija. Njihova pouzdanost zavisi najčešće od naručioca istog, što predsednik a tek savetnici Šaper i Krstić znaju veoma dobro. Takođe je poznato koliko je u Srbiji „jaka“ uloga javnog mnjenja kao i koliko puta su građani pokazali građansku neposlušnost poput Grka, Francuza ili Nemaca…
Kriterijum politički
Prema najavi ovaj kriterijum se bazira na „poređenju predizbornih obećanja koja je neka stranka dala građanima i konkretnog posla koji je ministar, odnosno ministarstvo obavilo.“
Kada bi se stvarno igrali onda bi pola Vlade moglo da se se spakuje a za to bi verovatno bila dovoljno ono što su rekli prlikom dolaska FIAT-a u Kragujevac. Da dodamo još kako Vlada nije obećala pad industrijske proizvodnje od 4,5 odsto koja se dogodila još pre pojavljivanja finansijske krize, a tu su još izostanak socijalnog dijaloga i recimo obećanje kako će državni aparat biti manji i jeftiniji ili skromno obećanje premijera Cvetkovića da će u 2008. godini Srbija “mogla da privuče tri do pet milijardi evra direktnih stranih investicija i da neće imati problema da obezbedi milijardu do 1,1 milijardu evra za završetak dva kraka južnog dela Koridora 10…”
A ustav?
No onaj ko Vlada može i da postavlja neka pravila ponašanja, ali niko ne bi smeo da krši Ustav što predsednik Tadić čini. Osim što ne poštuje „sitnicu“ po kojoj predsednik države ne može da bude i predsednik stranke, Boris Tadić nema ovlašćenja da rešava kadrovske odnose unutar izvršne vlasti. U članu 112. Ustava stoji da se „odnosi predsednika Republike sa drugim državnim organima zasnivaju na saradnji i obaveštavanju“ dok u članu 23 Zakona o predsedniku Republike piše da „Narodna skupština i Vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike.“
Dakle nigde nema odredbi o ocenjivanju, a kamo li onih o smenjivanju Vlade ili ministara. To jednostavno nije posao predsednika ali jeste neustavno i blagorodno za jačanje kulta vođe.
(Objavljeno na sajtu e-novine.com http://www.e-novine.com/index.php?news=21660)
