Potrebni su mladi i nekorumpirani ljudi u politici, potrebna je svest o opasnostima koje nosi ekstremno desničarstvo. Ekonomija i ostale stvari će onda same po sebi voditi ka saradnji
Edo Maajka, iliti Edin Osmić, izbeglica iz Brčkog, nastanjen u Zagrebu, mogao bi postati prva svejužnoslovenska rep zvezda posle raspada SFRJ. U svojim pesmama obrađuje teme gradske omladine, ali ne na „ružičast način“, a mesta u njegovom opusu ima i za teme koje se odnose na posledice ratova iz 90-ih godina prošlog veka. Njegov drugi album pod imenom No siki…riki… prodat je u Hrvatskoj za nedelju dana u 5.000 legalnih kopija. Nedavno je Edo Maajka boravio u Beogradu, gde je promovisao licencno izdanje svoja dva albuma (Slušaj mater i No siki…riki…).
Kako ti, kao pripadnik generacije koja nije izazvala i nije učestvovala u ratovima u SFRJ, gledaš na budućnost u regionu, na ponovno uspostavljanje normalnih odnosa medu ljudima?
– Nisam nostalgičar, svako ima svoju državu i ne treba se petljati u stvari druge države, ali svima prioritet treba biti povećanje životnog standarda, zapošljavanje i edukacija, mislim da je najlakše manipulisati siromašnim i needukovanim pojedincem… Potrebni su mladi i nekorumpirani ljudi u politici, potrebna je svest o opasnostima koje nosi ekstremno desničarstvo. Ekonomija i ostale stvari će onda same po sebi voditi prema saradnji. Na terenu je to stvarno težak posao, pogotovo u Bosni, u kojoj se svaki mesec otkrije po jedna grobnica.
Često kritikuješ stanje u društvu, hrvatskom i bosanskom.
– Ljudi su postali pasivni, pogotovo mladi ljudi u BiH. Ja ti kažem, ja ću stvarno dat sve od sebe, mene ne interesuje, podržali me, ne. Meni je pun k… kukanja u Bosni. Kad god dođem, svi kukaju „joj ja nemam posla, nemam đe snimat, nemam ovo, ono“… Nisam ni ja im’o đe snimat, jebi ga, ja sam snimao po podrumima, kod kuće na kompjuterima, na mikrofonima plastičnim, i te stvari… Al’ malo-pomalo, moraš se čupati, moraš ići nekako. Nema samo to veze sa muzikom nego sa životnim stavom. Mi smo ovo počeli sa nekakvim entuzijazmom, nadam se da ćemo i uspeti. Nema nam druge…
Odakle Maajka u umetničkom imenu?
– Hteo svojim imenom pokazati odakle dolazim, šta, kako, i zašto. Maajka je izraz koji se koristi u Tuzli, Brčkom, „maajka, đe si maajka…“, nešto kao cool (zato i ima dva slova a) ili paša u Sarajevu…
Može li se živeti od hip-hopa u Hrvatskoj?
– Ja trenutno mogu živeti od svoje muzike, i stvarno mi je fino. Ali pogledaj ti jednu stvar, u Bosni nemaš ničeg, u Bosni te niko ne može zaštititi. Mi ćemo prodati možda pet hiljada originala, ali će isto tako pirati prodati barem 50.000. U Hrvatskoj postoje pirati, ali ih nema na ulicama. Nemaš to da ja, recimo, hodam po Zagrebu i da mi čovek nudi CD za 10-15 kuna. Ma uzeo bi’ ga 100 posto.
U BiH se oni nude ljudima pred oči.
Kako je protekla saradnja sa Dadom Topićem, s obzirom na razliku u godinama i u muzici?
– Trebao mi je vokal koji ima tu hrapavost i ta muda u sebi, koja ima lik u mojoj pesmi. Dado je bio jedina opcija, ne znam koga bih stavio na tu stvar da je on odbio…
Sa reperima iz Srbije si već sarađivao
– Radio sam sa Marčelom, mislim da je lirički najpotkovaniji uopšte. U Srbiji postoji gomila odličnih repera, a meni su najzanimljiviji Bed Copy, sa kojima uvek volim da zaglavim uz cugu…
Autor: PEĐA POPOVIĆ, Blic News 21.07.2004.
