Prateći šta se dešava u prvim danima posle referenduma o napuštanju Evropske unije podanici i institucije Ujedinjenog kraljevstva deluju kao probuđeni posle pijane noći.
Mamurluk, nejasni obrisi onoga što se dogodilo, a zatim u dobroj meri i neverica.
Klasičan primer kada iracionalno i nepromišljeno ponašanje uhvati maha u momentu kada je potrebno trezveno razmotriti šta učiniti.
Baš onako kako su građani na Balkanu često znali da odreaguju. I da zatim, čudeći se snose strašne posledice svojih odluka.
Poput 1990. kada su Jugosloveni umesto glasanja za umerenije opcije, listom odbarali nacionalističke stranke i umesto brzog ulaska u EU, zajedno u federaciji, konfederciji ili pak zasebno, dobili rat iz koga su izašli siromašniji i unesrećeniji.
Na nesreću to nije bio jedini put. Makar kada je Srbija u pitanju, insistiranje na pogrešnim izborima se nastavilo i završilo potpunim krahom države, gubitkom desetina hiljada života građana, velikom emigracijom i ekonomskom devastacijom.
Ipak u slučaju BrExita, ne smatram da će doći do rata ili hiperinflacije u UK. Makar ne tako lako.
Sa druge strane, bilo je pregršt razloga za kritiku EU, koja se više puta neslavno ponela tokom finansijske i imigrantske krize.
Gaženje poklamovanih vrednosti je postalo uobičajeno, što zaista dovodi u pitanje svrhu EU.
Takođe, činjenica je da ti problemi ostaju i posle izlaska Britanije, a činjenica je da EU čekaju teške godine.
No vratimo se na Veliku Britaniju i sličnosti sa pijanim balkanskim noćima.
Iskustvo iz devedesetih ali i kasnijih godina nam govori da kada se dogode ovakve stvari lupeži neretko izbijaju u prvi plan, laži i mržnja su prateći segmenti, a problemi se samo uvećavaju i usložnjavaju.
Poput Najdžela Faraža najpoznatijeg ostrvskog rasiste i šoviniste i suštinskog lidera u opciji za otcepljenje od EU.
On je već, provg dana “britanske nezavisnosti” priznao bez velikog ustručavanja da je izmanipulisao odnosno lagao građane o razlozima za odlazak.
Dva ključna argumenta: “britanski novac u britanskim džepovima” prema kome bi 350 miliona funti mesečno umesto u EU fondove išli u zdravstvo i školstvo, ispostavili su se kao ordinarna laž.
Isti slučaj je sa tvrdnjom da će zaustaviti dolazaka novih imigranata.
Reklo bi se sjajan početak.
Političko nasilje i laž pratilo je i ono klasično. Kao po komandi počeli su napadi na imigrante bilo da su iz Azije ili iz npr Poljske.
Paralelno sa lažima, lupežima i nasiljem iskočili su i novi političko-ekonomski problemi o kojima, sudeći prema reakcijama kao da nisu toliko razmišljali ni građani/birači, a ni lideri.
U 24 sata pojavili su se redom: škotski referendum o nezavisnosti najavljen zbog brexita, zatim zahtev o ujedinjenju iz najneuralgičnije tačke britanskih ostrva – uvek vrele Irske, pad funte, stotine milijardi gubitka na berzama, slabiji protok ljudi i kapitala, tone ugovora sačinjenih u EU koji trebaju da budu raskinuti…i tako u nedogled.
Nestabilnost je išla dalje i ka partijama, odnosno dugogodišnjim nosiocima parlamentarizma.
Vladajući Torijevci su svojom politikom i EU i BrExit se ponašali kao poput naših loših političara i EU i Rusija i Kosovo i…sve.
Premijer Dejvid Kameron verovatno snosi najveću odgovoronost. Njegovo mlako pro EU držanje uz stavove “lako ćemo i neće valjda” pretvorilo se u potpuni fijasko, pogotovo ako se uzme u obzir da je Britanija tako ostala bez povlašćenijeg statusa u EU, a referendum je umesto jačanja pozicije u tim pregovorima doneo salto mortale.
Odgovornost snose i ostale pro EU partije, pre svih Laburisti koji su posle rezultata referenduma počeli da se međusobno obračunavaju.
Najava novih turbulencija u ionako nestabilnu Veliku Britaniju.
Sa druge strane spektra, a van Faražovih esktremista, čuju se veoma neubedljivi glasovi kako će sve biti u redu.
Poput onih nama poznatih da su sankcije, ekonomske krize i slične havarije u stvari izazov i velika šansa za privredu.
Mi ovde znamo da nije tako, ali sada je na Britancima da to nauče.
A posle toga videćemo da li će poput nas iz Jugoslavije nostalgično gledati na ono što se nekada zvao normalan život.
