Beogradska publika ima priliku da nakon tri godine od početka snimanja, od 28. septembra da u bioskopu vidi pravi pravi domaći animirani film za odrasle. Radi se o ostvarenju „Technotise – Edit i ja” novopečenog režisera Alekse Gajića, koji je do ovog filma radio ka strip crtač. Radnja filma koji kombinuje manire manga i francuskog stripa smeštena je Beograd 2074. godine i prati život Edit M. Stefanović
Razgovarao: Peđa Popović
Yellow Cab: Kako izgleda Beograd 2074, Beograd budućnosti?
Aleksa Gajić: Prepoznatljiv. Slikali smo konkretne lokalitete i onda smo preko toga crtali i dodavali futurističke detalje. I dalje su tu oronule fasade, kao i oronuli GSB, s tim što sada autobusi lebde. Ipak, nije u pitanju neki Star wars ultra high tech, enterprise space shutle. I 2074. godine situacija je slična, nije se mnogo toga promenilo. Tu je jedna klasa na margini društva, ali ovog puta umesto etničkih manjina u pitanju su roboti koje gospodari odbacuju i kupuju nove modele.
YC: Ko je Edit M. Stefanović? Da li te je inspirisala neka posebna devojka?
AG: Svaki strip autor uglavnom ima tip žene koju crta. U Alanu Fordu tu su npr. Margot i Lijeponoga Betty koje liče. Devojke koje crtaju Manara i Moebius uvek možete da prepoznate. U jednom trenutku počeo sam da se zanimam za žene i devojke i da ih crtam. Dugim iscrtavanjem nekako se iskristalisao takav stil. Nijedna devojka poput Edit konkretno nije prošla kroz moj život. Njeno lice negde podseća na muško, pa mi se dešavalo da ga iskoristim i kao osnovu za muške likove.
YC: Kakve su rekacije onih koji su videli film, pošto je van kućnih projekcija pošto je Technotise prikazan samo na otvaranju festivala Cinema city u Novom Sadu, i to kao deo Exitove kampanje?
AG: Pao mi je kamen sa srca kada sam čuo da se ljudi smeju. Takođe, smejali su se svuda gde je i trebalo da se smeju.
AG: Od 2. do 4. oktobra u Kulturnom centru „Grad” biće otvorena izložba printova iz filma. Osim printova koji će biti u malo drugačijoj formi od do sada viđenih, planirana je svirka benda Prototip koji je učestvovao u pravljenju muzike za film, zatim stensil performans, a biće tu i dva touch screena koji će moći da se listaju pokretom ruke. Poput knjige ili novina. Zatim, 7. oktobra na redu je prezentacija propratnog materijala filma: soundtracka, art booka, razglednica Beograda budućnosti, majica, ali i figurica, poput pravih akcionih heroja.
YC: Na istim mestima gde i ekipa koja je pravila film?
AG: Ne (smeh). Ekipa se uopšte nije smejala. Njima ništa nije bilo smešno. Oni su radili. Inače, imam stav da ako se ljudi smeju, oprostiće sve druge mane filma.
YC: Tvoj deo posla na ovom filmu je završen. Šta planiraš dalje?
AG: Uradio sam scenario za nastavak filma. Ovog puta radnja je smeštena u Kotor, sa drugim junacima. Estetika bi ostala ista, a kao u filmovima Kevina Smitha pojavljivali bi se isti epizodni likovi. Dakle, i dalje bi se radilo o SF mešavini spiritualizma i tehnologije, a u glavnoj ulozi bio bi novinar iz Beograda.
(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/intervjui/filmovi/story/49/Aleksa+Gaji%C4%87%3A+SF+u+ljudskim+granicama.html)
