Subotnji popodnevni matine, leškarenje posle ručka uz laki TV program prekinuto je željom Vlade Srbije da saopšti odluku o podršci nacrta Zakona o radu i Penzijsko-invalidskom osiguranju.
I tako, umesto komedije na prvom RTS-a, dobili smo daleko sadržajniji i neizvesniji program sabijen u formu sit-kom epizode.
Iako je Vlada nastupila kao da je Zakon već usvojen u Skupštini, za šta im odnos snaga donekle daje za pravo na zaboravnost, servirana nam je predstava u kojoj je bilo više poruka, a od kojih se većina ne tiče povoda za sazivanjem vanredne konferencije.
Skup je otvorio Lazar Krstić iznošenjem podataka o stablizaciji koji su po oštrini prevazišli sve dosadašnje pretpostavke.
Tako je redom najavio da penzije u Srbiji treba da se smanje najmanje 20%, plate u javnom sektoru najmanje 15% i da je potrebno otpustiti u naredne dve godine najmanje 160.000 ljudi, uz poskupljenje struje od bar 30%.
I to odmah.
Šokatni početak Lazar je, zamenio je sa malo mucanja i zastajkivanja, da bi nastup zaokružio lirskom notom prema onome ko najbolje zna. O svemu.
“Premijer ima meko srce i zato ima i toliku podršku naroda. Ne sumnjam da bilo ko od njega bolje razume šta je potrebno i moguće sprovesti. Sa druge strane, ja sam smatrao da mere moraju odmah da se sprovedu i u punom obimu”
Zatim je usledio novi obrt – Lazareva ostavka.
Valjda zato što nema toliko meko srce prema socijalno neobezbeđenim penzionerima ali i ostalim, pretežno siromašnim građanima Srbije.
Posle dramatične uvertire, reč je preuzeo Vođa (mekog srca) koji je beskompromisno i bez dlake na jeziku za sve nedaće optužio nekadašnju vlast da je podizanjem penzija (72 odsto) i plata za pet godina oštetila državu za 6,7 milijardi evra.
„Samo podizanjem plata i penzija platili smo preko šest milijardi evra. To smo uradili zato što su neki neodgovorni ljudi pre nas odlučivali da, bez ikakvog ekonomskog osnova, povećaju penzije i plate“
Ujedno, to je i razlog zašto se vlast u poslednje dve godine zaduživala. Inače, potrebe nije bilo. Kao ni rasta troškova života. Podsetimo da je evro tokom 2007 vredeo oko 75 dinara, odnosno 65-70 odsto manje nego danas.
Par minuta nakon što je ostao bez ministra finansija zbog neslaganja oko intenziteta sprovođenja reformskih mera, premijer je poručio da Vlada neće “ni za jotu” neće odstupiti od sprovođenja ekonomskih reformi i mera fiskalne konsolidacije, da neće popustiti ni pred pritiscima, te da nema više pregovora!
” I tačka”, rekao je Vučić.
Ostade nejasno ko onda podnese ostavku i zašto?
A možda i nije. Pošto će Krstić će osim kao specijalni savetnik premijera pomoći i ministarki Kori Udovički u razgovorima sa MMF-om.
Možda zato premijer nije rekao kako će stimulisati zapošljavnje mladih, uz identična prava za sve. To matematički ne ide jedno sa drugim. Kao što i ne ide da se na press konferenciji licitira sa procentima, čime se uostalom ovaj zakon i ne bavi, a što je podsetimo bio povod za ovaj politički igrokaz.
Nije propustio premijer i da prozove koalicione partnere zbog formiranja vlasti u lokalu sa drugm partijama, ali i da po svom običaju dramtizuje (zapalite nas) okupljanje građana i sindikata ispred Vlade.
Tako smo umesto trezvenog nastupa i takvog razgovora o neophodnom – reformi ekonomskog i fiskalnog sistema, dobili dozu zastrašivanja pomešanu sa melodramom i prebacivanja krivice na druge, dok o samoj suštini nismo puno čuli. Kao što nismo ni u prilikom pripreme Zakona.
A sada povratak na letnju TV šemu.
