Mada ovo poslednje nije dokazano.
Šalu na stranu, obilna kiša koja je pala u ponedeljak učinila je vazduh u Srbiji čistim za disanje ili makar manje otrovnim.
Dan ranije, iako je bio neradan, Beograd i Valjevo su uprkos pretpostavljenom manjem zagađenju, prema merenjima ponovo, po ko zna koji put, bili mesta gde je udisanje vazduha izuzetno opasno po život.
Izuzetno!
Reakcija kao i do sada po pravilu nije bilo, a vremenske prilike koje su nam išle na ruku, učinile su da građani Srbije makar na kratko, izrone iz otrova .
Sreća, odnosno vremenske prilike, su ovog put bile saveznik našem zdravlju. Takođe je najavljen i jači vetar u narednim danima, što garantuje čistiji vazduh, ali kao što znamo, to ne mora uvek da bude tako.
Poput primera industrijskog gradića iz okoline Pitsburga, poznatog po čeličanama u kome je pre 60-70 godina za nekoliko dana preminulo na desetine ljudi zbog trovanja.
Razlog tome je bio izostanak vetra koji je u pravilnim razmacima duvao i raznosio otrovne tvari iz dimnjaka. Međutim, njegov izostanak bio je dovoljan za ovu tragediju posle koje su morale da se promene standardi.
Ili slučaja kada je u Londonu 1959. godine, tokom toksičnih magli i prisutnog smoga u vazduhu, za dve nedelje umrlo preko 1.000 ljudi.
U Srbiji, takve stravične stvari mogle bi da se dogode pre svega u Beogradu, Valjevu, Užicu, Nišu, Pančevu, međutim, reakcije nadležnih službi, nema.
Raritetno, jedna od institucija se nedavno oglasila u danu kada je Beograd bio najzagađeniji glavni grad na planeti, iznoseći tvrdnju da merenja nisu tačna, odnosno da je došlo do softverske greške.
S druge strane, kada je zagađenje okarakterisano “samo” kao ekstremno opasno po zdravlje, to nije izgleda dovoljno inspirativno za reakciju. Čak i na nivou saveta, ostavljajući ljude da lutaju kao “guske u magli (smogu)”.
Koliko se laički zna, ovakav vidi zagađenja vazduha je izuzetno opasan. Trunke otrova su toliko male, da kad jednom uđu u disajne organe više i ne izlaze, već ostaju, i trajno truju.
Situacija koja nalaže koordinisanu akciju od vrha vlasti do lokala, preko privrede i zdravstvenih institucija.
Međutim, osim povremene konstatacije, i dalje vlada muk. Ignorisanje realnosti.
Niti plana, niti akcije. Kao da je u pitanju nečija druga zemlja/vazduh i nečiji drugi životi.
Kao da su podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da u Srbiji od posledica zagađenja vazduha godišnje umre oko 6.000 ljudi, šala.
Ignorisanje koje se može nazvati ludošću, jer otrovi napadaju sve bez izuzetka, bilo da se radi o deci, starijima, bogatima, siromašnima, članovima SNS-a, tajkunima….Rezultat su kardiovaskularne bolesti, astma, hronični bronhitis, rak, smrt., a najugroženija su najviše deca, starije osobe i oni koji žive u gradovima.
Zločin za koji do sada niko nije odgovarao.
Dokle? Da li će biti potrebno da ljudi krenu da padaju mrtvi po ulicama ili ipak imamo malo pameti?
