Privremeni organ Beograda, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, formiran je za obavljanje “tekućih i neodložnih poslova”, ali je od početka svog rada doneo više odluka za koju se u javnosti često moglo čuti da se teško mogu svrstati u kategoriju hitnih. Poslednja u nizu incijativa bila je najava raskidanja ugovora sa firmom “Apeks” na projektu “Bus Plus”. Takođe, nekoliko dana kasnije obnarodovano je da Privremeni organ radi i na predlogu sveobuhvatne reforme gradske uprave, odnosno na promeni i Odluke o gradskoj upravi.
Privremeni organ je tokom pet meseci rada, a naročito u prvih 40 dana, smenjivao gradske sekretare, njihove zamenike, direktore javnih komunalnih preduzeća, direktore gradskih službi, agencija… Kada se tome dodaju i akti o osnivanju radnih grupa za velike infrastrukturne projekte poput “Beograda na vodi” ili metroa, ukidanja pojedinih javnih preduzeća i promeni njihovih ovlašćenja dolazi se do opširnog spiska delatnosti za jedan privremeni organ. Bivša gradska sekretarka za kulturu Katarina Živanović, koju je Privremeni organ razrešio dužnosti, kaže za Istinomer da je njena smena rezultat “političke volje”.
Objavljeno na sajtu istinomer.rs
„Sekretar Privremenog organa Goran Vesić, u neformalnom razgovoru, objasnio mi je da se radi o političkoj volji. To mi je bilo i tada jasno, ali ne znam zašto me novi sekretar nije pozvao kako bih na pravi način predala dužnost, kaže Katarina Živanović.”
Sa čelnog mesta Sekretarijata za finansije smenjena je Renata Milić-Radujko. Ona je tada izjavila:
„Mislim da nije korektno od strane članova Privremenog veća da me ujutru u 8.45 obaveste da treba do 16 časova da podnesem ostavku, a prethodnih 20 dana gotovo svakodnevno i vikendima smo radili na rebalansu budžeta i privremenom finansiranju prestonice“, izjavila je prilikom smene Renata Milić Radujko.”
Večernje novosti, 9. 12. 2013. godine.
Slično je rekao i Goran Šormaz bivši direktor SRC “Tašmajdan”.
„Smenjen bez bilo kakvog obrazloženja i bilo kakvog razgovora sa Privremenim organom, mada sam biran na konkursu. Nije mi ponuđen bilo kakav drugi posao. Kako sam radio, najbolje je da nadležni pitaju zaposlene u Tašmajdanu i korisnike usluga. “
Danas, 13.12.2013. godine
Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 87. st. 4.) predviđeno je da do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa opštine/grada, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa obavlja petočlani privremeni organ. Privremeni organ donosi poslovnik, kojim se određuje organizacija i način rada. I u Statutu Beograda i Zakonu o glavnom gradu navodi se da prestankom mandata Skupštine grada prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je Skupštini grada mandat prestao zbog raspuštanja.
Prema rečima Marka Milenkovića, istraživača Instituta za društvene nauke ovu oblast trebalo je da detaljnije uredi Zakon o glavnom gradu.
“Pretpostavljem da je previd zakonodavca to što nije u Zakonu o glavnom gradu, ako je već posebno donesen, uredio i oblast imenovanja privremenih organa, već samo naveo član koji se odnosi na produžetak rada izabranih organa do izbora privremenih.”
Docentkinja na Pravnom fakultetu univerziteta Union Jelena Jerinić kaže za Istinomer da Zakon o lokalnoj samoupravi, ali ni drugi zakonski i podzakonski akti ne određuju koje poslove treba smatrati tekućim i neodložnim.
“Takođe, Zakon ne sadrži ni egzaktnije kriterijume na osnovu kojih bi se moglo utvrditi koji su to poslovi. Radi se o tzv. pravnom standardu, koji zahteva tumačenje da bi se primenio na konkretan slučaj. Na nešto detaljniji način Zakonom o državnoj upravi (član 17 st. 1-3) predviđeno je da Vlada kojoj je prestao mandat,odnosno tehnička vlada, može da obavlja samo tehničke poslove. Navedeno je koje poslove ne može da obavlja, poput predlaganja I donošenja zakona i opštih akata, osim ako za to postoje posebni razlozi navedeni u zakonu. Tako Vlada ne može ni da postavlja državne službenike na položaju već samo da imenuje vršioce dužnosti direktora i članove nadzornog odbora, napominje Jerinić.“
Primera iz prakse ima malo, ali ih je ipak bilo. Poput onog iz maja 2013. godine kada je Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave iznelo mišljenje da Privremeni organa u Zaječaru ne može razrešiti direktore javnih komunalnih preduzeća i imenovati vršioce dužnosti. Konkretno, radilo se o o pokušaju imenovanje v.d. direktora televizije Zaječar. Docentkinja Jerinić ističe da, iako se ovo mišljenje Ministarstva ne može uzeti kao primenjivo na sve slučajeve, privremeni organ ne bi trebalo da razrešava funkcionere ukoliko za to ne postoje “očigledni razlozi”.
“Ako ne postoje očigledni razlozi za razrešenje direktora ili im nije istekao mandat, privremeni organ ne bi trebalo da razrešava direktore odnosno postavlja vršioce dužnosti. Slično se može reći i za sekretare, odnosno druga postavljena lica u gradskoj upravi, ističe Jelena Jerinić.“
Pokušaj da se od Ministarstva za lokalnu samoupravu dobije komentar na neke od odluka Privremenog organa, ali bez uspeha. Posle obećanja da ćemo odgovor dobiti “brzo”, usledilo je odlaganje zbog, kako nam je rečeno, odsutnosti nadležnog pomoćnika ministra, da bi posle još jednog obećanja da odgovor stiže ”uskoro”, nastupio muk. Takođe, za komentar nisu bili raspoloženi ni članovi Privremenog organa. Na njihovu adresu poslali smo i zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, ali odgovor, zasada, nismo dobili. Podsetimo, sekretar Privremenog organa Goran Vesić isticao je da su tvrdnje Demokratske stranke o smenama u gradskoj upravi „u najmanju ruku netačne“.
„Uradili smo upravo ono što nam nalaže zakon – umesto direktora kojima je istekao mandat imenovali smo vršioce dužnosti kako bi preduzeća normalno radila. Trebalo bi da da nam je to svima u interesu, odgovorio je tada Vesić.“
Studio B, 13. 12. 2013. godine.
„Rupa“ u Zakonu, nedostatak prakse, ali i odsustvo tumačenje od strane nadležnih organa, nije ono što bi se definsalo kao odgovorno ponašanje nosilaca vlasti. Šta više, ovakvo ponašanje otvara mogućnost potencijalnih zlouptreba ili novih afera kada dođe do promene vlasti.
Kome se samo isplati?
Nekoliko dana po objavljivanju teksta stigao je odgovor Skupštine grada, odnosno Službe za skupštinske poslove i propise:
Na osnovu člana 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, po raspuštanju skupštine jedinice samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jednice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koju čine predsednik i četiri člana.
Tačka 3. Odluke o raspuštanju Skupštine grada Beograda i obrazovanju Privremenog organa grada Beograda propisuje da Privremeni organ grada Beograda obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti Skupštine grada Beograda i izvršnih organa grada, utvrđene zakonom i Statutom grada, do konstituisanja Skupštine i izbora izvršnih organa grada nakon održanih izbora, u skladu sa zakonom.
Navedeni Zakon i Odluka ne određuju šta su to tekući i neodložni poslovi, ali smisao reči tekući i neodložni poslovi ukazuje na poslove koje su organi Grada svakodnevno obavljali u cilju redovnog funkcionisanja grada, u šta svakako ulaze i poslovi navedeni u pitanju, ukoliko je njihov cilj poboljšanje i unapređenje rada organizacionih jednica Gradske uprave i javnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd.