Iako je vest i dokument o korišćenju službenog automobila za potrebe školovanja Milene Tabaković, ćerke NBS guvernerke Jorgovake na volšeban način preko noći nestala sa svih medija u zemlji, ova se priča nije mogla sakriti.
Bez obzira što za ovaj nezabeležen slučaj masovne cenzure, a u slučaju CINS-a i hakovanja sajta, zvanično nema odgovornih, pokušaj sakrivanja se pokazao kao kontraproduktivan.
Poput slučaja kad su B92.net i mondo.rs skinuli kritiku novinara koji radi kao menadžer medija u BBC-ju, Dušana Mašića upućenu novinarki Kurira koja je neeetički i neistinito pisala o nesrećnoj porodici Ognjanović i novcu koji je skupljan za lečenje preminule ćerke.
U oba slučaja cenzura i zabrana okrenula su se kao lavina protiv onih koji su hteli da sakriju informacije, a razlog tome su nove tehnologije i građani.
U novoj digitalnoj realnosti pravila igre se umnogome razlikuju od dosadašnjeg hard copy pristupa kada je bilo dovoljno fizički uništiti nepoželjno i završiti posao.
Danas to već nije dovoljno jer jednom obavljeno na internetu ne može se tako lako izbrisati. Ni približno lako kako to zamišljaju cenzori, a da je tako pokazalo se u oba navedena slučaja.
Memorisane verzije tekstova su zahvaljujući građanima brzo preplavile internet i doprinele još većoj čitanosti, što je još jedan ogroman previd cenzora, jer danas osim redakcija odnosno novinara i urednika u internet realnosti svaki građanin može da deluje medijski.
Bilo da se radi o sajtu, blogu, nalogu na društvenim mrežama, komentaru na forumu…građani su danas mnogo više od pukog upijača informacija iz medija.
Zato bi cenzori trebalo da nauče da transparentnost stvara poverenje pa makar i ne bili uvek u pravu.
A cenzura?
Zaključite i sami.
