Posle osvajanja domaćeg Kupa, košarkaši i uprava Crvene zvezde, makar privremeno, zapušili su usta svima koji na početku sezone nisu verovali ni u ovaj tim, ni u rad i selekciju Zmaga Sagadina
„Ovo je samo jedan korak ka formiranju tima. Iako smo ispunili cilj za ovu sezonu, ne odričemo se ostalih titula, ovaj tim ima još rezerve“, tvrdi kapiten Igor Rakočević
Trofej Kupa Radivoja Koraća, osvojen nakon 28 godina krajem prošle godine, posle tri dobijena produžetka u tri utakmice za tri dana, nije samo obradovao brojne navijače Crvene zvezde, već je i igračima i upravi kluba naglo osnažio ambicije u tekućoj sezoni.
Takođe, to je i prvi trofej nove uprave Crvene zvezde, koja je pre nešto manje od dve godine preuzela klub na ivici raspada i napravila ambiciozni četvorogodišnji plan nazvan Evropska zvezda. Trofejom koji nosi ime Radivoja Koraća ujedno je ispunjen zacrtani cilj crveno-belih s početka sezone, ali, kako kažu, to ne znači da se neće učiniti sve kako bi se trofejna sala dopunila.
– Prošle godine, kao i ove, ispunili smo ciljeve, ali to ne znači da smo stali. Idemo dalje, cilj nam je da uđemo u ULEB evroligu, da li preko titule u domaćem šampionatu, uspeha u ULEB kupu ili po pozivu (kao Partizan prošle godine), videćemo. Ne bi bilo tragično ni ako ne uspemo, nikad se ne zna. Prema projektu Evropska Zvezda, u sezoni 2005/06, Zvezda mora da igra Evroligu – kaže o ambicijama kluba za Blic News Igor Žeželj, direktor KK Crvena zvezda.
Pre dolaska nove uprave Crvena zvezda je bila na ivici bankrota i malo je nedostajalo da se klub sa najviše osvojenih titula rasformira. Dolaskom sadašnje uprave, kako ističu u klubu, postavljena je infrastruktura koja je osnova daljih uspeha.
– Tvrdim da je Zvezdina infrastruktura osnova svega, i ovog tima Crvene zvezde. Tu su prošlogodišnji juniori: Aleksej Nešović, Luka Bogdanović, Milko Bjelica. Uz nemerljiv doprinos Zmaga Sagadina, za ovaj uspeh je zaslužan i Marin Sedlaček, čiji je rad i selektiranje dalo rezultate. To je Crvena zvezda. Imamo plan po kome će ceo tim biti selektiran iz mlađih kategorija – kaže Žeželj.
Ipak, za uspeh na evropskoj sceni je, osim škole košarke, neophodan i odgovarajući budžet. Ekipe poput Barselone, Makabija ili CSKA imaju budžete od po 20 miliona evra, što je za bilo kog našeg ligaša nezamislivo. Kako u Zvezdi misle da pariraju evropskoj prvoj ligi?
– Nije to samo nedostižno za Zvezdu. Kada bi skupili Olimpiju, Cibonu, Partizan i Zvezdu, ne bismo imali toliko novca na gomili. To je realnost. Naša jedina šansa je da proizvodimo igrače, da ih dovoljno dugo zadržimo u klubu, da bismo uz dodatno ulaganje mogli da pravimo neki veći domet. Tu treba da se namesti da imamo svoja dva-tri vanserijska igrača, jer mi taj kvalitet ne možemo da platimo. Igrača kvaliteta Dejana Bodiroge ne možemo da platimo. To je jedini način rada za sve domaće klubove.
Košarkaški klub Crvena zvezda pratili su razni finansijski i stručni skandali, naročito tokom 90-ih godina. Bilo je dosta upliva političara, a i sada su u Zvezdi ljudi iz sveta politike. Žeželj opovrgava mogućnost reprize scenarija raspada crveno-belih sa promenom odnosa političkih snaga u zemlji.
– Politika u klubu ne igra nikakvu ulogu. U Crvenoj zvezdi „igra“ organizacija i stručnost. Najvažnija stvar, zbog čega Zvezda i ima bilo kakve uspehe, jeste adekvatna podela posla. Svako se bavi onim u čemu je najbolji. Mislim da je to i najbolje, jer ne postoje nikakvi bočni uplivi u interese Crvene zvezde. Zvezda ponovo postaje institucija, a nije ni čudo što se, zbog velike popularnosti, oko nje nalaze mnogi moćni ljudi. A da li će je i koja politička struja podržavati sutra, nije ni bitno, ako se radi ono što je u interesu kluba. Mogli smo, po dolasku, da ne isplatimo dugovanja igračima, da ne zakupljujemo sale, da ne ulažemo u infrastrukturu, da ne kupimo mlade igrače i da, umesto toga, kupimo skupe igrače i možda osvojimo nešto. Ali sledeće godine, ako nema tih para, onda je gotovo, sve ide dole. Zvezda će sledeće godine i sa minimalnim budžetom konkurisati za vrh, što je dokaz snage.
Jedna od zacrtanih stvari bila je i hala za trening, koja je trebalo da bude gotova ove sezone. U Zvezdi, za kašnjenje krive papirologiju.
– Kao i mnogo toga drugog u ovoj državi, papirologija nas je omela, naročito kada su u pitanju zemljište i razne dozvole. To se privodi kraju. Postoji nekoliko lokacija u opticaju, a najizglednija je ona kod Marakane. To ćemo realizovati u dogovoru sa fudbalskim klubom u što kraćem periodu, najkasnije do početka sledeće sezone.
Jedan od onih koji je sada već davne 1975, zajedno sa Slavnićem i Vučinićem, osvojio trofej Kupa bio je Dragan Kapičić, igračka legenda crveno-belih. Kapičić smatra da je razlog gotovo trodecenijskog posta loše funkcioinisanje kluba na duže staze.
– Iskreno, mali su to uspesi u odnosu na veličinu kluba. Velika je sreća što je Zvezda osvojila Kup Koraća, i to na jedan briljantan način, iako je Partizan bio favorit. Srce i odnos prema dresu su na najbolji način promovisali nove mlade igrače i klub uopšte, bez obzira na to ko sada sedi u upravi. Takođe, na značaju je dobila Jadranska liga, odnosno potreba da se reši spor Gudjir i Efes lige koji je veoma loš po našu košarku.
Ipak, Kapičić i pored priznanja čelnicima Zvezde da su konsolidovali klub, smatra da ima problema u selektiranju tima.
– Tu su mladi igrači poput Luke Bogdanovića, Vuka Radivojevića, iskusnog Igora Rakočevića, ali nedostaju još dva-tri „prava igrača“, koji bi pomagali mladim i neafirmisanim igračima. U Evroligi, što je cilj Crvene zvezde, igraju iskusniji igrači i ozbiljnije ekipe u odnosu na ULEB kup. U klubu su potrebni stručnjaci na terenu, ali i van njega, koji će razmišljati o dugoročnijoj strategiji tima. Trener se menja, dok strategija ostaje – tvrdi Kapičić za Blic News.
Kao igrač, Kapičić je bio član zlatne Zvezdine generacije s početka 70-ih godina, a kao jedan od čelnika kluba, učestvovao je u titulama osvojenim tokom 90-ih. Međutim, taj period je ostao zapamćen po čestim smenama trenera, promenama i odlascima igrača, i velikim oscilacijama.
– Tokom 90-ih je moje angažovanje bilo vezano za stručni deo, i za to mogu da odgovaram. Što se tiče čestih promena trenera, bilo je naših grešaka, loših rezultata, ali tada su na stvari u klubu uticali ljudi koji nemaju veze sa košarkom, već su imali politički uticaj, a samim tim i finansijski. Bilo je slučajeva da zarad ličnog prijateljstva nekog privrednika dođe do promene na klupi Zvezde, što je nedopustivo za jedan ozbiljan klub. I sada je slučaj da u Upravnom odboru sede ljudi koji nisu košarkaški radnici. Ja sam za veći broj i dugoročniji rad stručnjaka u samom klubu.
Zoran – Moka Slavnić, takođe jedan od predvodnika poslednje velike Zvezdine generacije, odavno nije u klubu. Nedavno je preuzeo vođenje košarkaša Atlasa. Legendarni Moka je već godinama na ratnoj nozi sa košarkaškim institucijama, a slična situacija je i sa čelnicima KK Crvena zvezda. Na molbu da uporedi njegovu generaciju sa ovom koja sada stasava, Moka nije želeo da komentariše jer je, kako sam kaže, „završio dosije o Zvezdi“.
– Sve pohvale za trofej. Ne želim da kažem ono što mislim jer bi teško svarili ono što bih rekao, a ja brinem za želudac ljudi iz kluba – u svom maniru kaže Zoran Slavnić.
I pored ljutnje na upravu, Moka priznaje da je netremice pratio finalni turnir Kupa Radivoja Koraća.
– Naravno da sam gledao. Momci su na jedan viteški, hrabar i, na kraju, hičkokovski način osvojili trofej. Prikazali su veliku borbenost, nisu gubili glavu – kaže Moka, i dodaje:
– Ipak, stručni deo je nešto drugo. Uprava hoće da od ovog uspeha proda priču o evropskoj Zvezdi, iako su svesni da je tolika količina sreće nezapamćena, a Evropa je još daleko – uveren je Moka Slavnić.
Kapiten i predvodnik nove generacije je Igor Rakočević, koji je posle titule sa Zvezdom 1998. godine, i s Budućnošću 2001, sticao iskustvo u NBA ligi (Minesota) i vratio se bolji nego ikad u matični klub. Iako je propustio finalni okršaj protiv Refleksa, gotovo sam pobedio je Partizan u četvrtfinalu, u jednoj od najdramatičnijih derbi završnica poslednjih godina. Ujedno, Igor je nastavio porodičnu tradiciju jer je njegov otac bio u Zvezdinom timu koji je 1975. osvojio Kup SFRJ.
– Tako se potrefilo, valjda nećemo morati da čekamo sledećeg Rakočevića za novi Kup. Trijumfom u Novom Sadu dobili smo veliko samopouzdanje, što se naročito odnosi na mlade igrače koji su pokazali da imaju veliko srce. Ipak, to je samo jedan korak ka formiranju tima. Iako smo ispunili cilj za ovu sezonu, ne odričemo se ostalih titula, ovaj tim ima još rezerve, a još jedan pehar bi zadovoljio naše ambicije.
Zvezdin kapiten je takođe jedan od onih koji su doneli poslednju titulu prvaka na Mali Kalemegdan. Tokom 90-ih u Zvezdi su se dešavale razne stvari. Treneri su menjani, najtalentovaniji igrači su napuštali klub. Partizan su pojačale zvezde poput Dejana Tomaševića i Miloša Vujanića, Budućnost je dovela upravo Rakočevića, a u FMP je otišao sada već afirmisan NBA igrač Vladimir Radmanović. O razlikama u funkcionisanju kluba, Rakočević kaže:
– Velike su se promene dogodile, naročito organizacione. Više nema prelivanja funkcija, već je napravljena prava podela posla. Mislim da više neće biti sličnih transfera, kada su najbolji Zvezdini igrači odlazili u druge domaće klubove. Sada se treneri bave igračima, a ljudi koji su zaduženi za novac rade svoj posao, a ne vode kadrovsku politku ekipe. To je i jedan od razloga za zdravu atmosferu u klubu.
Jedan od zaslužnijih za projekat Evropska Zvezda, naročito kada je igrački kadar u pitanju, jeste i Zmagoslav Sagadin. Slovenački stručnjak stigao je prošle godine, kao koordinator selekcija, ali je od prvog momenta preuzeo i dirigentsku palicu pored terena. Intenzivan i neuobičajen sistem rada u kome nema mesta za hirove „zvezdi i zvezdica“ osetili su neki igrači. Posebno se velika prašina digla oko odlaska prve zvezde prelaznog roka Redžija Frimena, a deo medija je optuživao Sagadina za šovinizam i fašizam… Međutim, posle osvojenog Kupa u neverovatnim triler-završnicama, optužbe su utihnule, a Sagadin najavio nove uspehe.
– Polovina grupe od 14 mladih igrača ostaće kao jezgro Crvene zvezde. Naravno, uz dodatnu selekciju. Oni moraju pristupom, radom i sve boljim i boljim igrama dokazivati da je to potencijal za jednu novu evropsku Zvezdu. Mislim da je jedna grupa igrača iskazala da ima dovoljno motiva, hrabrosti i odlučnosti i da su pravi igrači za ovaj projekat. Tu pre svega mislim na Vuka Radivojevića, ali i na Čedomira Vitkovca, Luku Bogdanovića. Oni su prošli sve „kvalifikacije“ i sigurno ih vidim kao jedne od ključnih igrača nove Zvezde. Moram dodati da je ovaj projekat, umesto na pet, skraćen na četiri godine, zbog ambicija kluba kao što je Zvezda, ali to je samo motiv više za sve nas.
Crvenu zvezdu čeka fajnal-for Jadranske lige koji će se igrati najverovatnije u Beogradu (konačna odluka u drugoj polovini januara), Jadranska liga, ali i doigravanja u domaćoj ligi. Šta Zvezdini navijači mogu da očekuju?
– Jači ćemo biti u plej-ofu domaće lige, jer vreme radi za nas. Jadranska liga nam je izuzetno dobra škola. Stičemo neophodna iskustva. I pobede i porazi su sastavni deo igre, a takmičarsko iskustvo je neophodno ovom mladom timu. Krajem marta ili početkom aprila, kada počne superliga, mislim da će Crvena zvezda biti vrlo, vrlo jaka – samouvereno je zaključio Sagadin, najavljujući juriš na titulu prvaka Srbije i Crne Gore.
Blic News, 21.01.2004; Autor: PEĐA POPOVIĆ
Antrfile 1
Sagadin – Tri decenije trenerskog rada
Zmagoslav Sagadin ima 51 godinu i iza sebe tri decenije iskustva u trenerskom poslu, kao i 23 osvojena trofeja. Radio je kao trener Olimpije, s kojom je stigao na fajnal-for Evrolige, bio selektor Slovenije. Za neuobičajenu dužinu radnog staža krive su povrede:
– Sa 19 godina, dok sam igrao u Celju, bio sam blizu prelaska u Bosnu ili Olimpiju. Tada sam povredio meniskus. Posle oporavka, ponovo sam otišao na operaciju, a posle toga sam povredio i hrskavicu kolena, čime sam bio izgubljen za profesionalnu košarku. Pošto sam voleo košarku, želeo sam da ostanem u njoj. U to vreme je bilo dosta razumevanja za trenerski rad, tu pre svega mislim na Acu Nikolića, koji je selektirao mlade stručnjake. Savez me je poslao na specijalizaciju u Ameriku, gde sam imao prilike da radim sa nekim sjajnim koledž trenerima: Holom, Dinom Smitom, Džoom Siprijanijem, Džordžom Blejlijem. Ovo mi je 30. trenerska sezona. Kažu da treneri izdrže na klupi između 20 i 25 godina. Videćemo dokle ću ja.
Antrfile2
Može i bez iskusnih
Zmago Sagadin objašnjava šta su, osim medalja i pehara Kupa Koraća, na košarkaškom planu dobili Zvezdini mladi igrači trijumfom u Novom Sadu.
– Pre svega, samopouzdanje. I u praksi su se uverili da se sav taj napor, taj pritisak kojem ih izlažem, isplati. Pre ili kasnije, sve se vraća, sve se plaća. Mislim da ovaj tim radi više od drugih i, malo-po-malo, postaje sve bolji.
U javnosti je bilo dosta buke prilikom odlaska prvo Kembela, a zatim i Frimena iz kluba, a mnogi stručnjaci i dalje smatraju da ovom timu nedostaje nekoliko iskusnih igrača. Kako Sagadin gleda na to?
– Želeo sam da imam dva-tri iskusnija igrača na koje se, kada prigusti, možeš osloniti. Takođe, oni su mu bili potrebni i kao sportisti koji bi mlađima bili uzor i pokazivali lik vrhunskog košarkaša, vrhunskog profesionalca. To je uvek dobro za ekipu. Ja sam uvek u Ljubljani imao igrače kao što je Zdovc, Hauptman, Kotnik… Ljudi koji su uvek bili pravi. Na terenu, van njega, na putovanjima… Zna se koje su obaveze svakog igrača i ako ne može da posveti nekoliko sati dnevno košarci, što mu je i posao, onda mesta u timu nema. Bilo bi bolje da sam imao još nekog iskusnog, ali vidi se da se i bez toga može. Naša glavna prednost je to što smo ispunili osnovni cilj sezone, a to je makar jedna titula. Nastavljamo da radimo i napredujemo i da iz nekog drugog plana napadamo ekipe, koje će biti vrlo nervozne jer nisu ništa osvojile.