U Australiji je Jelena Janković prvi put osetila kako je igrati protiv najboljih teniserki. I pobedila je jednu od njih. Plan za 2004. godinu: ulazak među 20 najboljih
Pobedom nad osmom igračicom sveta Elenom Dementijevom, u prvom kolu otvorenog prvenstva Australije, Jelena Janković je skinula prvi veliki „skalp“ u profesionalnoj karijeri. Osvajačica ovog grend slem turnira u juniorskoj konkurenciji i trenutno 71. na WTA listi Jelena Janković predvodi novi talas domaćeg tenisa, u trenutku kada je njena imenjakinja Dokić, zbog porodičnih i ljubavnih problema, sve dalje od teniskih terena.
Na žalost, 18-godišnja Jelena koja je rođena u Beogradu, a već šest godina živi i trenira na Floridi platila je danak neiskustvu pošto je u drugom kolu eliminisana od daleko slabije igračice Džil Krajbas. Ipak, njena senzacionalna pobeda bad Dementijevom, uz značajan uspeh Ane Ivanović i Novaka Đokovića na juniorskom Australijen openu, i već priznat status Janka Tipsarevića, nagoveštava svetlije trenutke domaćeg tenisa.
– Potcenila sam protivnicu. Mlada sam i nedostaje mi iskustvo na velikim takmičenjima poput Australijen opena. Dekoncentrisano sam ušla u meč, grešila. Samu sebe sam pobedila, ali idemo dalje – kaže za Blic News Jelena Janković.
– Iskreno, očekivala sam više posle pobede nad Dementijevom. Imala sam dobar raspored, mogla sam lako da stignem do polufinala. Nešto slično je pre tri godine uradila Jelena Dokić i ušla u sam svetski vrh.
Učešće na Australijen openu ujedno je bilo i prvo pojavljivanje na seniorskom grend slem turniru.
– Tek sam počela sa profesionalnom karijerom. Stekla sam veliko iskustvo. Videla sam i osetila kako je igrati protiv osme teniserke na svetu na velikom terenu. Nisam se uplašila, kao što su neki mislili. Bez treme sam ušla na teren i rekla sebi „danas ću da pobedim, šta god da se desi“. Verovala sam u sebe od početka meča. Nisam joj dala šansu. Znam da imam kvalitet i nadam se da ću iskoristiti šansu da budem tamo gde je Dementijeva sada.
Jelena se trenutno nalazi na 71. mestu WTA liste, što joj je i najbolji plasman u karijeri. Međutim, ambicije ove tinejdžerke su daleko veće:
– Želim da prvo uđem u 50, a do kraja godine među 20 najboljih teniserki sveta, dok za 2005. godinu imam velike ambicije – kaže Jelena, najavljujući možda i juriš na svetsko mesto broj 1.
– U prvoj polovini 2004. ne branim mnogo bodova iz prošle godine. Samo ne smem sebi da dozvolim oscilacije. Jedan dan igram fenomenalno, a već drugi mnogo lošije. Imam tek 18 godina i još učim, i navikavam se na neke stvari u svetu profesionalnog tenisa. Nedostaje mi iskustvo koje se stiče stalnim igranjem na turnirima. Tek sam prošle godine igrala više turnira. Naravno, nadam se da neću imati problema sa povredama jer onda sve pada u vodu.
Tokom turnira u Melburnu, Jelena je imala veliku podršku navijača:
– Već treći put sam na Openu. Upoznala sam dosta naših ljudi. U Australiji imam veliku podršku, samo, problem je jer su ponekad previše bučni. Protiv Krajbasove izgubila sam koncentraciju, bilo je kao na fudbalskoj utakmici. Igrali smo na manjem terenu, ljudi sede tik iza mene i viču, deru se. Znam da žele da pobedim, ali meni treba koncentracija da vidim šta treba da uradim, naročito kada gubim. Prvi meč sam igrala na velikom stadionu, pa publika nije smetala, imala sam svoj mir. Iako je sudija umirivao publiku, ništa nije vredelo.
I mediji su s izuzetnom pažnjom pratili mladu srpsku teniserku.
– Tako nešto nisam doživela do sada. Novinari su me pratili na svakom koraku. Malo mi je bilo čudno. Odem u prodavnicu u šoping, ili se šetam po gradu, a sledećeg dana pojavi se slika u novinama. Nisam navikla, ali ne smeta mi.
Stalna putovanja, upoznavanje različitih kultura i ljudi sastavni su deo posla kojim se bavi. Ipak, da bi došla do toga, bilo je potrebno mnogo odricanja i volje za uspehom, jer je od svojih 18 godina života pola posvetila tenisu.
– Brat Marko je prvi počeo da trenira. Bilo mi je zanimljivo da gledam kako udara loptu, kako trenira. Kad on završi, pitala bih trenera da ponovim udarce. Trener je rekao da imam talenta, da mogu lako da izimitiram pokrete. I tako je krenulo. Brat je odavno napustio tenis jer je smatrao da je previše zamoran. Ja sam drugačija. Trpim ono što ne volim, ne volim da grešim, uvek volim da sam najbolja u svemu što radim.
Jelena je sa 12 godina roditeljski dom zamenila kampom Nika Boltijerija na Floridi.
– Kada sam prvi put došla, bila sam odvojena od roditelja. Bila sam sama po par meseci. Dolazila bi mi mama na mesec dana, i ode, i stalno tako. Bilo mi je teško. Nisam znala engleski, već samo francuski, pošto sam išla u francusku školu. Tada mi je puno pomogla drugarica iz Kolumbije, koja je znala i engleski, pa mi je prevodila šta se dešava oko mene. Dosta toga sam prošla i naučila neke bitne životne stvari. Sada je drugačije, mama i brat žive na Floridi, a ja sa ocem putujem na turnire.
Običan radni dan u kampu počinje već u sedam ujutru.
– Rano se ustaje, a sa radom počinje u sedam, treniram dva sata, a posle toga sledi kondicioni deo. Popodne, još sat i po treninga. Navikla sam se da ustajem rano. Još dok sam živela u Beogradu imala sam treninge od pola sedam ujutru, onda trčim do kuće, da se presvučem, pa u školu.
Za razliku od Floride gde naporno radi Beograd je rezervisan za odmor.
– Imam dosta drugara sa tenisa, a i ovako, sa kojima se družim. Volim da izlazim, ali nemam puno vremena. Najčešće izlazim kad dođem u Beograd, tu sam par dana, pa idem. Više volim žurke nego blejanje. Volim da, kad izađem, izbacim sve iz sebe, da se opustim. U Americi ne „zujim“ mnogo, pretežno treniram. Slobodno imamo tokom vikenda, subotom popodne i nedeljom. Idemo na plažu, vozimo se brodićem sa prijateljima po okeanu.
Slede nova iskušenja. Turniri u Parizu, Memfisu… a kako bi popravila neke nedostatke (bolji ulazak u udarac, servis), otkazala je učešće na turniru u Tokiju.
– Želim da se što bolje pripremim za te turnire, jer se igraju na tvrdoj podlozi. U Americi treniram na betonu, koji mi najviše odgovara, a i više mi leži stil igre za brze podloge.
Jelena očekuje još tri grend slem turnira ove godine, a najveću šansu vidi na US openu.
– Prošle godine ispala sam u trećem kolu kvalifikacija. Od tada sam dosta ojačala, jer sam imala dobre fizičke pripreme, i sa više optimizma očekujem turnire. Mislim da zbog podloge najveće šanse imam u SAD. Rolan Garos mi je nepoznanica, ne zato što ne volim taj turnir, nego zato što ne treniram na šljaci. Nemam dobro kretanje, klizam se, loptica putuje sporije. Potrebno je da se bolje spremim. Mislim da su mi najmanje šanse na Vimbldonu. Niko ne trenira na travi.
Reprezentaciju Srbije i Crne Gore očekuju iskušenja u borbi za Svetsku grupu Federejšen kupa .
– Imamo realne šanse za plasman u svetsku grupu ako za reprezentaciju bude igrala Jelena Dokić. Ako ona bude nastupala, sigurno ću igrati za nacionalni tim. Bez nje, šanse su veoma male i ne verujem da bih u tom slučaju igrala. Ima dosta turnira na kojim treba da učestvujem u tom periodu, a ako ne bih igrala, onda bih se odmorila, išla na pripreme…
Takmičarski kalendar je još ispunjeniji ove godine i zbog Olimpijskih igara u Atini.
– Blizu sam da se izborim za plasman na Olimpijske igre. Nemam puno bodova da branim u narednom periodu i imaću priliku samo da poboljšam saldo i obezbedim učešće. Skoro sam sigurna da ću igrati. Takvo takmičenje je velika inspiracija i posebno iskušenje.
Jelena Janković voli da gleda i muški tenis, a igrač po njenom ukusu je novopečeni teniski penzioner i nekadašnji broj 1 – Pit Sampras.
– Miran na terenu. Nikada nije pokazivao emocije, samo je radio svoj posao i gledao da uništi protivnika. I ja slično reagujem. Nerviram se u sebi, ne lomim rekete…
Od teniserki, za Jelenu je bez premca Monika Seleš.
– Dobro je poznajem, uvek pričamo na srpskom, daje mi savete i dosta mogu da naučim od nje. Ona je legenda i draga osoba. WTA tur ima program za mlade igračice koje su među 100 najboljih, prema kome među bivšim teniserkama biramo mentora. Nadam se da će to biti Monika Seleš, iako se još nije zvanično „penzionisala“. Potpuno mi odgovara i poznajemo se, dok, na primer, Štefi Graf nisam ni upoznala.
Jelena priznaje da takvu komunikaciju nema sa drugom velikom domaćom teniskom zvezdom – Jelenom Dokić.
– Ne kontaktiramo. Ne poznajem je dobro. Na turnirima deluje ćutljivo i povučeno. Ne priča ni sa kim. Uvek je sama ili sa trenerom. Javim joj se, ali se na tome sve i završi.
Jelena Janković je na početku profesionalne karijere. Željna je uspeha, motivisana, a cilj joj je da bude broj jedan. Poželimo joj da uspe u nameri.