Dramatične i intenzivne tehnološke promene čiji smo svedoci poslednjih deceniju i po donose nove načine komunikacije bilo da se radi o poslovanju, obrazovanju, igranju, lečenju…Nesporno je da je protok informacija nikad veći, ali je i činjenica da još ne postoji opštepriznati zakonski okviri koji će na pravi način regulisati korišćenje fenomena zvanog Internet. Umesto toga nova digitalna realnost još uvek funkcioniše po principima analogne regulacije od kojih se najčešće pominje onaj o autorskim pravima. A najvidljiviji sporovi dešavaju se u kulturnim i industrijama zabave, u filmskoj i muzičkoj distribuciji.
Poslednji pokušaj da se internacionalno nametnu represivna pravila odbačen je nedavno od strane Evropskog parlamenta. U pitanju je naravno Anti Counterfeiting Trade Agreement – Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja, poznat kao ACTA
Piše: Peđa POPOVIĆ
Sporni sporazum koji je dogovaran i usaglašavan u strogoj tajnosti uspeo da isprovocira mini globalnu revoluciju. Posle šestomesečne borbe konačno je 4. jula 2012. godine odbačen od strane Evropskog parlamenta. I to ubedljivo sa 478 glasova protiv, 39 za i 165 uzdržanih.
Podsetimo, pripeme za ACTA sporazum počele su još 2006. godine da bi 1. oktobra 2011. sporazum potpisali SAD, Japan, Kanada, Novi Zeland, Maroko, Singapur i Južna Koreja. Veće ministara EU‐a je u decembru 2011. godine jednoglasno prihvatilo ACTA‐u i ovlastilo zemlje članice da ga potpišu, pa su već narednog meseca, krajem januara u Tokiju potpis na ACTA‐u stavile 22 zemlje članice EU. Ipak, više zemalja EU zaustavilo je u međuvremenu proces ratifikacije tog sporazuma dok se ne razjasni koji je njegov stvarni domet, a neki od ministara koji su stavili svoj potpis na sporazum izvinili su se svojim građanima zbog tog čina, kao što je to bio slučaj sa predstavnicom Slovenije 1.
Prethodni izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA, Kader Arif iz protesta je podneo ostavku neposredno posle januarskog potpisivanja ACTA u Tokiju, ocenivši da taj sporazum “ide predaleko”.
Nakon brojnih protesta širom Evrope i osporavanja tog dokumenta, Evropska komisija odlučila je da od Evropskog suda pravde u Luksemburgu zatraži mišljenje da li je on u suprotnosti sa osnovnim pravima i slobodama.
Komiteti Evropskog parlamenta za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se protiv ACTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na “mala vrata” uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije.
Ukratko, ACTA traži od država potpisnica takve promene njihovog unutrašnjeg pravnog poretka koje mogu dovesti do ograničenja ljudskih prava, pre svih ‐ privatnosti, slobode izražavanja i pravičnog suđenja i odlučivanja, koja su nelegitimna i neproporcionalna, kao i suprotna međunarodnim standardima.
Ipak, ova ubedljiva pobeda protiv pokušaja međunarodno ozvaničene represije predstavlja samo prvu veliku bitku od mnogih koje predstoji u novoj realnosti.
Iako je ACTA odbijena, sigurno je da oni koji se zalažu za njeno sprovođenje, a to su po pravilu vlasnici krupnog kapitala, neće tako lako odustati od lukrativnih poslova. Sa druge strane, delovi ACTA sporazuma već se nalaze u mnogim nacionalnim zakonskim legislativama. Izuzetak nije ni Srbija.
Sasvim suprotna očekivanja, bolje rečeno, strahovi su na drugoj strani. “To da će neki ‘principi ACTA’ biti primenjeni u budućnosti je očigledno, ne moramo da čekamo na tu lenju budućnost. Pogledajte Veliku Britaniju. Ovih dana su političari branili novi zakon o prisluškivanju rečima da ‘svako ko se suprotstavi ovom novom zakonu je zapravo terorista’ ‐ kaže Aleksandar Blagojević iz Piratske partije 3 koja je bila najaktivnija u protestima protiv ACTA i koja se zalaže
za:
• reformu kopirajt (copyright) zakona,
• ukidanje patentnog sistema,
• poštovanje prava na privatnost.
“Tako, na primer, bilo je predviđeno da država može naložiti provajderu Internet usluga da
hitno otkrije nosiocu prava intelektualne svojine, informacije o korisniku za kojeg se tvrdi da je povredio pravo intelektualne svojine. Dovoljno je da nosilac prava tvrdi da je određeni korisnik njegovo pravo povredio. Takođe, ovaj sporazum zemljama potpisnicama nameće obavezu krivičnopravne zaštite, što odstupa od EU standarda, a ne obezbeđuje ni pravično suđenje”, navela je Vesna Rakić-Vodinelić u tekstu za “Peščanik” 4.
Rakić‐Vodinelić je dodala i da u ACTA sporazumu nije bilo garancija za nevinosti optuženog jer se mogu izreći privremene mere oduzimanja i zaplene njegove imovine, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, a da se tuženom ne pruži prilika da se izjasni, objašnjava Vodinelićeva.
Takvi slučajevi bi predstavljali ograničenja prava građana, smatra Nevena Ružić, asistentkinja Poverenika za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Ona tvrdi da to predstavlja opasan presedan jer se pod pretpostavkom nepoštovanja autorskih prava suspenduju lične slobode.
“Među ključnim problemima ACTA bili su i granični prelazi, jer njegove odredbe predviđaju da svi uređaji na kojima se mogu nalaziti podaci, laptopovi, telefoni, tableti, odnosno nečiji privatni prtljag, mogu biti pregledani ukoliko se posumnja da se na njima nalazi sadržaj koji krši nečija autorska prava.” 5
Sa druge strane, jedna od glavnih zamerki pro ACTA lobija jeste da na taj način industrija zabave gubi veliki profit. Pre svih filma i muzike, tako da ne čudi da su među glavnim lobistima ACTA sporazuma šest velikih holivudskih filmskih studija.
“Zabluda je to što ljudi misle da se zarađuje manje zbog kopiranja.Imamo istraživanje iz SAD koje pokazuje netaknutu krivu porasta profita Holivuda i pored porasta piraterije. Ako se desi da je autor ljut zato što se neko njegovo delo kopira, to je slično kao kada majstor napravi zid i ljuti se zato što ne može više puta da naplati istu stvar. Pohlepa je i skidanje materijala sa Interneta i prodavanje onima koji nemaju pristup Internetu, kao što se recimo prodaju diskovi na ulici”, izjavio je Blagojević iz Piratske partije 6.
Do sada su pojavile neke od inicijativa poput Fair use ili Creative Commons, ali one se baziraju pre svega na dobrovoljnom učešću.
Fair use
Poštena upotreba (eng. fair use7) je deo američkog Zakona o autorskom pravu, član 107, koji dopušta upotrebu zaštićenog materijala nekog autora u delu drugog autora pod određenim uslovima bez prethodno izdate licence. Mnoge druge zapadne zemlje poseduju slične dozvole koje daju upotrebu zaštićenog materijala u pojedinim specifičnim uslovima, a ti termini su obično navedeni u zakonima za zaštitu autorskih prava, no ti izuzeci u zakonu su restriktivniji u nekim slučajevima nego američka poštena upotreba.8
Creative Commons (CC)
Creative Commons je primenjiv princip koji se potvrđuje međunarodno važećim ugovorima. Creative Commons ili zajedničko kreativno dobro je američka neprofitna organizacija čija je
misija da proširi obuhvat kreativnih radova dostupnih drugima da ih legalno koriste i dele.
Organizacija je objavila nekoliko dozvola za autorsko pravo poznatih kao Creative Commons licence, kojih je ukupno četiri, a zavisno od odabrane dozvole, ograničena su samo pojedina (ili nijedna) prava nad delom. Licence su sledeće:
• Autorstvo (Attribution) ‐ Dozvoljava umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, kao i preradu originala, pod uslovom da se navede ime autora;
• Nekomercijalno (Noncommercial) ‐ Dozvoljava umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, kao i preradu, ali samo u nekomercijalne svrhe;
• Bez prerada (No Derivative Works) ‐ Dozvoljava umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, ali ne dozvoljava prerade;
• Deliti pod istim uslovima (Share Alike) ‐ Dozvoljava umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, kao i preradu, ali samo pod uslovom da se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom.
Ova neprofitna organizacija osnovana je 2001. godine, a osnovao ju je u Kaliforniji američki akademac Lorens Lesig /Lawrence Lessig/. Logo Creative Commons obično ispod svog kraćeg naziva CC ima i uočljiv natpis: Some rights reserved.
Osim navedenih postoje sve više naznaka iz prakse u kojem pravcu će ići model autorskih prava. Doduše, do toga se došlo proučavajući upravo one koji sada krše zakone. Prema krajem juna obavljenoj Studiji “Modela šest poslova” u organizaciji PRS For Music (Performing Right Society je asocijacija kompozitora, tekstopisaca i izdavača u Velikoj Britaniji) i Google analizirana su 153 sajta koji su sa one strane zakona. Model sadrži šest formi: live TV gateway, p2p community, subscription community, music transaction, rewarded freemium, embeded streaming.
Live TV Gateway
Ovi sajtovi u najvećoj meri nude linkove live free‐to‐air i pay TV‐a. Takođe ovi sajtovi nude i određen broj e‐knjiga i igrica. Ovi sajtovi nude linkove za download ili stream a ovaj sadržaj se čuva na jednom mestu (u suprotnosti sa P2P konceptom) na kome se ne nalazi sajt. Novac se zarađuje uglavnom od donacija. Free to user
Beleži znatan rast u proteklih godinu dana. Najčešće ima mobilnu verziju i aktivni su na društvenim mrežama. Korisnici dolaze direktno na sajt
P2P community
Dobro organizovana i široka ponuda različitih vrsta sadržaja (izuzimajući live free‐to‐air i pay TV) koji se nude besplatno Vezuje se za korisnike preko foruma i komentarisanja sadržaja. Sadržaj se razmenjuje preko P2P servisa za distribuciju. Zavisi isključivo od reklama i donacija. Reklame potiču od preduzeća koja nisu u Ad Choices šemi. Beleže konstantan rast poslednjih pet godina. Veliki broj direktnih ulaza na sajt. Evropa je majka ovakvih sajtova.
Subscription community
Korisnici plaćaju pretplatu za dobro organizovan raspored sadržaja osim live free‐to‐air i pay TV. Zasićeno tržište u kome korisnik može da dobije nove usluge samo ako plati ili donira. Aktivni su na forumima i komentarisanju sadržaja. Sadržaj se downloaduje preko P2P ili servisa za distribuciju.
Samo 12 odsto sajtova ima reklame. Na stranici za naplatu svi imaju card processor logos
Music Transaction
Korisnik kupuje i downloaduje muziku sa servera sajta, a u ponudi su igrice i e‐knjige. Najčešće su prisutni na društvenim mrežama i veoma visoko kotirani u pretragama. Povratnici na sajt najčešće se direktno vraćaju na sajt. Sadržaj se nalazi na serverima sajta. Relativno veliki broj se nalazi u Rusiji
Na stranici za plaćanje imaju card processor logos. Mala korisnička baza.
Embeded streaming
Obezbeđuje host na kome korisnici mogu da uploaduju sadržaj i gde ostali mogu da ga koriste. Omogućava korisnicima da embeduju sadržaj kako na matičnim tako i na tuđim sajtovima oni koji uploaduju sadržaj mogu da za to budu plaćeni Reklame su ubedljvo dominantan način zarade uz po neku opciju za doniranje.
Reklame potiču od preduzeća koja nisu u Ad Choices šemi. Zabeležen visok nivo hostova u Holandiji.
Neki od modela navedenih u istraživanju PRS9 uspešno su primenile velike kompanije industrije zabave, poput benda Radiohead koji je dopustio besplatan download novog albuma “The King Of Limbs”, da bi kasnije naplaćivao tzv. premium sadržaj sa albuma za one koji žele. Osim velikog broja preuzimanja (downloada) nije izostao ni finansijski uspeh.
“Aktuelnost, i to ne fabrikovana, već bazirana na afinitetu, usluga, ne kvazi‐usluga već direktno
oslonjena na potrebe ljudi danas i pouzdana zajednica drugara ‐ zato što je poverenje u zvanične institucije i korporacije jednako samoubistvu ‐ elementi su zdravog i prijatnog okruženja i na našu sreću Internet i moderne tehnologije danas osnažuju to društvo. Međutim, i u ovom modelu ima mutiranih ostataka parazitskih mehanizama, kao što je prodavanje datoteka sa muzičkim sadržajem po “povoljnoj ceni”, kaže Blagojević iz Piratske partije 10.
Zahvalnost za promociju svog rada u Hrvatskoj, prema rečima Vladimira Jerića Vlidija, beogradska grupa Darkwood dub “duguje” piratima iz te zemlje tj. prodavanju diskova na crno kod našeg zapadnog suseda.
“Pred prvi koncert u Zagrebu nismo znali šta da očekujemo. Par godina posle rata nije bilo intenzivne komunikacije između dve zemlje, a o širokopojasnim (broadband) vezama da ne govorimo. Međutim, zahvaljujući prodaji piratskih izdanja u Zagrebu nas je sačekala puna sala i publika koja poznaje naše pesme kao da je iz Beograda”, kaže Jerić koji danas radi kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i jedan je od istaknutih aktivista Creative Commons.
Još jednu pobedu nad velikim izdavačima u muzičkoj industriji odneo je Džindžer Vajldhart /Ginger Wildheart/ i dokaz za to je njegovog album osiguran u pretplati (prepaid), tj. kroz model angažmana korisnika ili kupca kao saradnika (model poznat pod nazivom “crowdfunded”) koji su finansirali fanovi, a koji se na UK listi našao ispred pop dive Rijane /Rihanna/ ili benda Koldplej /Coldplay/ 11.
Kada su u pitanju novi modeli, Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu istakla kako je potreban model koji će biti sprovodiv i prema kome npr. 95 odsto korisnika Interneta neće biti u prekršaju samim tim što koriste društvene mreže za interakciju sa sadržajima svojih prijatelja. Ona smatra da taj model mora da omogući slobodno deljenje kulturnih i obrazovnih sadržaja u nekomercijalne svrhe.
“Mora da se spreči nametanje obaveze izigravanja policajca za intelektualnu svojinu Internet provajderima i drugim informacionim posrednicima. Mora da ih se sačuva od uloge strane koja procenjuje kršenje prava, strane koja jednostrano sprovodi zaštitne mere i na drugi način kompromituje odnos sa sopstvenim korisnicima. Novi model takođe treba da uspostavi mehanizam po kome će drastična kršenja autorskih prava u svrhe sticanja profita biti brzo i efikasno kažnjavana.” 12
Internet je takođe jedna od privrednih grana u kojoj je, uprkos globalnoj krizi, prisutan stalni rast, a prema rečima Aleksandra Blagojevića za svaki posao koji Internet ugasi, sam Internet kao medij otvori 2,6 nova.
Takav trend nije izuzetak ni u Srbiji čiji je izvoz softvera u 2011. godini oko 200 miliona dolara, što je za oko 60 miliona dolara više od vrednosti izvezenih malina, a pretpostavlja se da je prava brojka duplo veća.
“To je trend koji dosta govori i koji je potrebno stimulisati, a određeni podsticaji od države mogli bi te poslove da uvedu u legalne tokove. Na žalost, kod nas se samo oglasila Poreska uprava sa najavom veće stope oporezivanja”, kaže Vladimir Jerić 13.
Jasna Matić smatra da je potrebno da postoji daleko bolja komunikacija na relaciji udruženja autora‐pravosuđe‐Internet provajderi/informacioni posrednici. Prema njenim rečima idealno bi bilo da sve strane dogovore međusobni okvir za saradnju, koji bi se zasnivao na zakonskim ovlašćenjima institucija, ustavnoj i zakonskoj zaštiti prava na informisanje, privatnost i mogućnost pristupa sudskim instancama.
“U okviru prilagođavanja na novi poslovni model kreativnih industrija, potrebno je da se temeljno reformiše regulativa iz oblasti platnog prometa i deviznog poslovanja, kako bi se omogućila (mikro) plaćanja elektronskim putem.” 14
Prema rečima Nevene Ružić, ukoliko želi da bude prihvaćen, budući new deal morao bi da bude donešen transparentno jer “se pokazalo kako izgleda kad se javnost isključi iz ovakvog dogovora” 15.
Vladimir Jerić, pretpostavlja da će ovakvo stanje verovatno potrajati neko vreme.
“Mladi su prihvatili Internet kao nešto što im pripada, a takođe znaju da svet kakav je napisan u zakonu ne postoji u realnosti”.
On ističe da se zakonska legislativa bavi nečim što do sada nije postojalo, a npr. anglosaksonsko pravo se određuje prema tzv. Special Case iz koga se posle izvodi pravilo koje se primenjuje.
“Priča oko autorskih prava je u stvari samo predvorje one veće galerije, a to su patenti. A to može da bude način pomeranja (vašeg) palca kako bi skrolovali na vašem telefonu ili zabrana da se proizvode generički lekovi protiv raka ili side.” 16
Ovih godina svedoci smo da pitanje autorskih i srodnih prava u novoj realnosti zadire i u pitanja kulture, ljudskih prava, etike, privrede…
Nova realnost nas uči i novim pravilima. Neki modeli postoje i opcije za uređivanje su na stolu, ali verovatno niko ne bi voleo da živi u društvu gde su autorska prava važnija od slobode, gde se ubira zarada od opšteg društvenog napretka a industrija zabave menja kulturu i nauku.
Bibliografija i izvori
– Information Society Directive (Directive 2001/29/EC of 22 May 2001); Copyright, Designs and Patents Act 1988 (UK); New Zealand Copyright Act 1994
– http://pescanik.net/2012/02/opasne‐pravne‐posledice‐acta/
– A Fair(y) Use Ta http://www.youtube.com/watch?v=CJn_jC4FNDo
– http://www.sk.rs/2012/04/skin01.html
– http://www.prsformusic.com/aboutus/policyandresearch/researchandeconomics/Documents/TheSixBusinessModelsofCopyrightInfringement.pdf
– http://www.techdirt.com/articles/20120702/03531619550/crowdfunded‐album‐leaps‐onto‐charts‐sells‐more‐than‐rihanna‐coldplay.shtml
– http://www.medio.rs/26817_ACTA‐u‐Srbiji:‐Protest‐i‐debata.html
Napomene:
1. Iako je ACTA odbačena, u Francuskoj je i dalje na snazi zakon pod imenom “3 strike law” prema kome je dovoljno da vas neko tri puta prijavi za kršenje autorskih prava i da automatski vaša IP adresa bude suspendovana sa Interneta…. U Velikoj Britaniji na snazi se sličan zakon ali se posle trećeg puta korisnik ne isključuje već mu se drastično smanjuje protok. Reklo bi se rajski zakon za zle komšije i one sa lošim namerama.
2. Branka Totić, Javna debata o ACTA sporazumu, OEBS, mart 2012.
3. Aleksandar Blagojević, u izjavi autoru teksta 27.juna 2012.
4. http://pescanik.net/2012/02/opasne‐pravne‐posledice‐acta/
5. Nevena Ružić u razgovoru sa autorom teksta, 07.jula 2012.
6. Aleksandar Blagojević, u razgovoru sa autorom teksta 27.juna 2012.
7. A Fair(y) Use Ta http://www.youtube.com/watch?v=CJn_jC4FNDo
8. Tako na primer postoje definicije koje odgovaraju poštenoj upotrebi u sledećim zakonima: Information Society Directive (Directive 2001/29/EC of 22 May 2001); Copyright, Designs and Patents Act 1988 (UK); New Zealand Copyright Act 1994
9. http://www.prsformusic.com/aboutus/policyandresearch/researchandeconomics/Documents/TheSixBusinessModelsofCopyrightInfringement.pdf
10. Aleksandar Blagojević, u razgovoru sa autorom teksta 27.juna 2012.
11. http://www.techdirt.com/articles/20120702/03531619550/crowdfunded‐album‐leaps‐onto‐charts‐sells‐more‐than‐rihanna‐coldplay.shtml
12. Jasna Matić, u izjavi autoru teksta 02.jula 2012.
13. Vladimir Jerić u razgovoru sa autorom teksta 06.jula 2012.
14. Jasna Matić, u izjavi autoru teksta 02.jula 2012.
15. Nevena Ružić u razgovoru sa autorom teksta, 07.jula 2012.
(Objavljeno na sajtu MadMarx.rs http://madmarx.rs/sites/default/filesfiles/PopovicP_ACTA-sporazum-autorska-prava-i-prava-na-informisanje.pdf)
