Aktivističke grupe u Sarajevu nailaze na teškoće u aktiviranju omladine u zemlji.
Piše: Predrag Popović iz Sarajeva (Balkan Insight, 24. maj 06)
To svakako nije dovoljno za otpočinjanje revolucije. Ispred parlamenta se okupilo svega 19 omladinaca, koje su nadzirali znatno brojniji odredi obične i specijalne policije.
Ali, oni kažu da žele revoluciju – ili bar buđenje 800.000 omladinaca u Bosni i Hercegovini, od kojih većina nema posao niti bilo kakvu perspektivu.
¨Želimo revoluciju, oružanu, ako je potrebno¨, izjavio je Demir Mahmutćehajić, iz omladinske organizacije Dosta! “Ljudi nisu svesni. Ljudi spavaju.
¨Svi misle da treba da ih vodi partija, crkva, džamija, ili već neko. To je jedini nacin da se dođe do posla, dok se individualci ignorišu. To je ono što nam smeta.¨
Kažu da im je stvarno Dosta! disfunkcionalne vlade, etničkih podela, visoke nezaposlenosti i sumorne budućnosti. Nedavno najavljeno poskupljenje struje samo je poslednja kap koja je prelila čašu.
Ujedinjavanje ljudi različitih etniciteta i vera, njihova revolucionarna retorika, crne i bele uniforme i program protestnih marševa podsecaju na pokret Otpor u Srbiji, koji je imao ključnu ulogu u protestima kojima je srušen Slobodan Milošević.
¨Tražimo ljudsko dostojanstvo u zemlji u kojoj ljudi moraju da se ponižavaju da bi dobili penziju od oko 100 maraka (50 evra)¨, izjavio je Mahmutčehajić, koji je devedesetih godina bio izbeglica u Nemačkoj, Kuvajtu i Engleskoj, dok je u Bosni besneo rat.
Mada su malobrojni, njihovi upečatljivi protesti privukli su paznju pop sastava i radio stanica, kao što su Radio 202 i EFM, koje su im pomogle da ljudi čuju za njih.
Ulični protesti ovde nisu retkost, mada su u poslednje vreme obično bili upereni protiv britanske i američke invazije na Irak ili protiv danskih karikatura za koje se tvrdilo da ismevaju islam.
Ali Dosta! želi da usmeri proteste na pitanja od lokalnog značaja. U tome nisu usamljeni.
Još jedna nevladina organizacija, Omladinska informativna agencija, takođe pokušava da probudi lokalno stanovništvo, i naročito mlade.
Nedavno je pokrenuta inicijativa da stanovništvo pošalje vladinim institucijama 40.000 pisama i zahteva odgovore na niz pitanja u vezi sa budžetom i obrazovanjem.
¨Ne dobijamo nikakve odgovore na ova pitanja¨, izjavila je za Balkan insajt (Balkan Insight) Sanja Kavaz, portparolka OIA.
Problemi sa kojima se suočavaju mladi u Bosni i Hercegovini uobičajeni su za čitav region: loše obrazovanje, nezaposlenost, nedostatak perspektive i nestabilna politička situacija.
Istraživanja međunarodnih organizacija pokazuju da čak 70 odsto mladih žele da napuste zemlju i pođu za 120.000 onih koji su već otišli od kraja rata 1995. godine.
¨I dalje nemamo Zakon o visokom obrazovanju niti strategiju otvaranja radnih mesta za mlade¨, dodaje Sanja Kavaz. ¨Nema planova da se iseljena omladina Bosne angažuje u razvoju zemlje.¨
Više od 178.000 mladih u zemlji starih između 15 i 29 godina danas nemaju posla.
Zastupljenost omladine u zvaničnim institucijama je zanemarljiva i nijedna od stranaka koje učestvuju na izborima u oktobru ne pokazuje nikakvo interesovanje za probleme mladih.
Mnogi omladinci pokazuju svoje nezadovoljstvo apatijom. Samo 25 odsto mlađih od 29 godina je iskoristilo pravo glasa na poslednjim izborima.
¨Zahtevi mladih su opravdani, ali ne mogu biti ispunjeni preko noći¨, izjavio je za radio Slobodna Evropa Šefik Džaferović, generalni sekretar Stranke demokratske akcije, SDA.
Ali Sanja Kavaz kaze da je problem i u konzervativizmu omladine u zemlji.
¨Umesto da pokušavaju da promene stvari, oni nastavljaju da podržavaju patrijarhalni sistem zasnovan na podelama¨, kaze ona.
¨Pokušavamo da podignemo njihovu svest kroz informisanje i radionice i pripremimo ih da preuzmu moć i odgovornost koje idu s tim.¨
Mahmutčehajiž je takodje iritiran neaktivnošću mladih ljudi u zemlji.
¨Očekuju da im neko drugi čini usluge, bilo da je to visoki predstavnik međunarodne zajednice ili neki drugi političar¨, izjavio je. ¨Treba da shvate da niko neće voditi računa o nama dok ne uzmemo sudbinu u sopstvene ruke¨.
OIA i Dosta! imaju za cilj da na izborima 1. oktobra izvedu na glasanje što veći broj mladih ljudi.
¨Što izlaznost bude veća, to će veća biti i odgovornost vladajućih stranaka¨, tvrdi Mahmutčehajić.
Ali mladi u Bosni i Hercegovini moraju preći dug put da bi dostigli stupanj aktivizma koji pokazuje omladina u susednoj Srbiji.
Srpska omladina se takođe suočava sa problemima nezaposlenosti, socijalne nesigurnosti i zavisnosti od roditelja zbog nestašice stambenog prostora, stepena nezaposlenosti i lošeg obrazovnog sistema.
Nacionalna agencija za zapošljavanje u Srbiji kaze da 47 odsto ljudi starih između 18 i 24 godine nemaju zaposlenje, dok nacionalni centar za zapošljavanje ima 140.000 nezaposlenih starih između 19 i 25 godina. Više od 20 odsto mladih koji rade u Srbiji radi na crno.
¨Polovina ukupnog broja nezaposlenih ima manje od 30 godina i to je ono sto razlikuje mlade od drugih delova društva¨, izjavio je Nikola Pucarević, iz Studentske unije Srbije.
Nakon sto su u Srbiji ukinuta Ministarstva za omladinu i sport 2001. godine, Ministarstvo obrazovanja je ostalo poslednje koje se bavilo problemima mladih.
¨Nema sistematskih napora da se reše problemi sa kojima se susreću mladi¨, izjavio je Pucarević. ¨Jedino primerena dugoročna politika može dovesti do napretka.¨
Ali, mada se mladi u Srbiji suočavaju sa sličnim problemima kao i mladi u Bosni i Hercegovini, oni bar imaju niz aktivističkih organizacija koje promovišu i artikulišu njihove interese.
Nedavno su predstavnici organizacija iz obe zemlje počeli da razmatraju mogućnosti za zajednički rad na rešavanju ovih problema.
Ovog meseca, OIA je organizovala seriju informativnih sastanaka sa partnerima u Beogradu na kojima su postignuti sporazumi o više zajedničkih projekata. Aktivisti se nadaju da ce mladi sa obe strane granice uskoro udružiti snage da bi podigli svoj glas.
