Posle silnog Partizanovog uzleta na početku sezone, najtrofejniji srpski fudbalski klub uspeo je da uzvrati udarac. Pobeda u derbiju, šest bodova više od najvećeg rivala – dovoljno za intervju sa trenerom Crvene zvezde Slavoljubom Muslinom
Slavoljub Muslin, trener Crvene zvezde letos se, posle dve godine, vratio u matični klub. Jedan od najpopularnijih trenera crveno-belih, pre dve sezone je napustio klub posle sukoba sa Mihajlom Pjanovićem, a njegov povratak ulio je nadu navijačima Crvene zvezde u bolje igre i povratak titule (a i plasman u Ligu šampiona) na Marakanu. Zvezda je pre tri nedelje, posle tačno 27 meseci pauze, ponovo zasela čelnu poziciju Prve lige, a tim je kao i sada predvodio Slavoljub Muslin. Prošlog vikenda ubedljivo je na punom stadionu savladan večiti rival Partizan (3:0) koji za prvoplasiranom Zvezdom zaostaje šest bodova. I ne samo to: posle silnog Partizanovog uspona na početku sezone, Zvezda je ovom pobedom i pozicijom na tabeli povratila samopouzdanje i uzvratila udarac najljućem rivalu. Zadovoljstvo posle velike derbi pobede još se oseća u klubu.
Kakvi su utisci posle dve prespavane noći?
– Sredili su se utisci, ali ostajem pri tvrdnji izrečenoj posle meča – da smo momentalno bolji protivnik. Pokazali smo da smo u odličnoj formi, da dobro igramo. Zajedničkim radom smo dosta postigli za ova četiri meseca. Zasluge idu na račun igrača jer žele da rade. Na treninzima su požrtvovani, koncentrisani, na utakmicama borbeni. Ispravljamo greške iz dana u dan i sve bolje igramo. Prema tome, mogu samo da budem zadovoljan, pogotovo jer imamo i šest bodova prednosti u odnosu na Partizan.
Izdvojte presudni momenat u derbiju.
– Ništa posebno. Davali smo golove u pravim momentima, koristili smo šanse, Dišljenković je odbranio najveću priliku Partizana kod 1:0 i tako im onemogućio da se vrate u meč. Naravno, ne treba zaboraviti i publiku koja je ponovo bila izvanredna. Mnogo znači pobeda, naročito ubedljivih 3:0. Sve se odvijalo onako kako smo mogli samo da zamislimo.
Koliko uzrok slabije igre Partizana leži u iscrpljujućem duelu sa Realom četiri dana ranije, i da li vam je igra večitog rivala u Ligi šampiona pomogla u pripremi taktike?
– Može biti. Mi tada nismo igrali. Međutim, jedna dobro pripremljena ekipa koja igra u Evropi, a naročito u Ligi šampiona, mora da izdrži taj ritam. Mi smo igrali protiv Železnika posle Odenzea i trčali smo više. Slično se dogodilo i posle meča sa Rozenborgom, kada smo slavili na Vračaru (prvi put u prvenstvu, op. aut.). I pružili smo još bolju igru nego u Norveškoj. Što se tiče taktike, svakako da mi je pomogao duel sa Realom jer su u tom meču morali da pruže maksimum. Međutim, i pre meča sam znao kako Partizan najčešće igra. Znali smo koje varijante mogu da pripreme. Obostrano se veoma dobro poznajemo.
Šta za vas predstavlja derbi, sa igračkog i trenerskog stanovišta?
– Uvek kažemo da je to meč za tri boda, kao i svaki drugi meč, ali to nije tako. U derbijima ne odlučuje ni forma, ni trenutni plasman, odlučuju detalji i moralno-voljni momenat, kao i publika. Utakmicu smo dobili i zbog ambijenta i navijača. Znamo koliko delijama znači pobeda u večitom derbiju, kao i to da su spremni svašta da oproste, pa čak i gubitak titule, samo ako pobedimo Partizan. Što se tiče odnosa prema derbiju – igrača i trenera – razlika je velika. Drugačije se doživljava kao igrač, on trči, dosta se istroši na meču, vodi računa o ekipi, ali mora i individualno da se sprema. Kao trener, moram da vodim računa o 29 igrača, o taktici, o svemu. Mnogo teže je kao trener. Najlepše je u fudbalu biti igrač. To je činjenica.
Žalili ste se na početku šampionata na suđenje (Napredak, Zeta, Hajduk Kula). Kakva je situacija sada?
– Sudijske greške su sastavni deo igre. Svi greše. Ne može ništa da se zameri sudijama ako to nije tendenciozno urađeno. Smatrao sam da smo bili oštećeni i zato sam digao glas. Uvek ću se buniti protiv dvostrukih kriterijuma. Suđenje nije ni bolje ni gore nego što je naš fudbal i ne treba ga isticati kao lošu stranu fudbala. Sudije su onakve kakvim smo ih mi napravili.
Partizan je plasmanom u Ligu šampiona vratio fudbal u žižu interesovanja, ali čini se da je naterao i Zvezdu da reaguje.
– Uvek je bilo poznato da, kad su Zvezda i Partizan jaki, i ostali mogu da profitiraju. U interesu našeg fudbala je da oba kluba budu jaka. Partizan je doveo strance i vratio neke starije igrače. Na drugoj strani, najavili ste, kao menadžer Zvezde, oslanjanje na sopstvene snage. Ako Zvezda prođe Rozenborg i prezimi u Evropi, biće to prvi put od sezone 1991/92. da je neki srpski tim ostao u evrokupovima do proleća.
Mogu li Zvezdini navijači onda da očekuju pojačanja?
– UEFA kup nam ne donosi direktno novac, a zarađeno potrošimo na putovanja i ostale troškove. Čak i ulazak u sledeće kolo ne bi nam doneo neki finansijski boljitak. Mislim da nismo u stanju da dovedemo igrače koji su u stanju da nas vidno pojačaju, jer su mnogo skupi. Živimo od prodaje igrače. Preorijentisani smo na pravljenje igrača iz našeg omladinskog pogona koji pokušavam da organizujem kako sam zamislio. S druge strane, pokušaćemo da kupimo neke domaće mlade igrače sa 18, 19 godina, koji mogu da budu naša perspektiva.
Da li je jedan od njih i Ljubiša Vukelja, koji je letos bio na korak od prelaska u Zvezdu?
– Videćemo. Letos je uslov bio da se vrati u Vojvodinu i nastavi sa treninzima do zime. On je bio moja velika želja i nadam se da će se pregovori nastaviti i da ćemo ga jednog dana videti u dresu Crvene zvezde. Bojan Đorđić je prvim igrama zadovoljio navijače, a i sam je izjavio da bi ostao ako Zvezda otkupi ugovor od Mančester junajteda.
Razmišljate li o tome?
– Naravno. Zavisi od njegovih igara, ali ne treba zaboraviti da je on igrač Mančestera, a zna se ko su i šta su oni. Može se desiti da zahtevaju da se vrati, ili možda neki klubovi ponude više para nego što mi možemo. Treba samo da se poklope sve kockice. Ove sezone fudbalsku javnost je svojim golovima iznenadio dvometraš Nikola Žigić.
Koga biste još izdvojili iz te generacije?
– Ne bih isticao nikog posebno. Ima talentovanih dečaka. Oni moraju da shvate da dolaskom u prvi tim tek počinje dokazivanje. Mnogi koji su potpisali ugovore umislili su da su zvezde, odigrali par mečeva ili jedan-dva derbija i nestali. Umesto toga, trebalo je da razmišljaju na duže staze. Da odigraju četiri-pet godina u Zvezdi, ako su dobri, da stignu i do reprezentacije, a zatim i da se dobro prodaju. Biće uskoro još nekih igrača. Moj prethodnik Filipović, iako nije osvojio željene trofeje, uveo je u prvi tim nekoliko igrača. Sada je na nama da ih afirmišemo.
Šta je sa igračima iz Afrike? Oni su brzi, jaki i jeftini.
– Treba naći pravog igrača. U Africi svi evropski klubovi imaju skaute. Francuski timovi imaju i svoje fudbalske škole i trenere koji rade širom kontinenta. Oni proizvode fudbalere za svoje potrebe, kao u fabrici. Možda promakne neki, ali je to vrlo teško postići. Mislim da u domaćem fudbalu u skorije vreme neće igrati puno stranaca koji će nešto značiti za naš fudbal.
Pomenuli ste omladinski pogon, koji pokušavate da organizujete prema svojim zamislima. Šta to podrazumeva?
– Veći deo karijere proveo sam u Francuskoj, godinama sam živeo tamo. Pokušavam da adaptiram francuski sistem na naše uslove: finansijske, pre svega, zatim mentalitet. Za sada uspevam da to primenim na prvi tim, a uskoro ću i na omladince. Naravno, ne treba zaboraviti i našu školu fudbala, koju su nekada pominjali kao primer pravljenja dobrih igrača. Nažalost, to se promenilo nagore poslednjih godina. Otišli su stariji treneri, dok mlađi možda nisu imali ni od koga da uče. Treba da potenciramo pravljenje prave i prepoznatljive SCG škole fudbala.
Koje su razlike između onoga što želite i sadašnje prakse?
– Psihološka priprema je veoma važna. Što se tiče fizičkih priprema, fiziologija je dosta napredovala, i tu više nema puno tajni. U današnje vreme nije problem fizički pripremiti igrače. Problem je razvijati ih, psihološki ih pripremiti i učiniti ih stabilnim ličnostima. Možda je kod nas problem u selektiranju. Ne treba isključiti i promenu kriterijuma. Trenerska struka je kod nas na niskom nivou.
Šta je tome uzrok, loše škole ili…?
– Ne znam, jer nisam učio ovde trenersku školu. Žao mi je što, sa svim parama koje smo imali u Savezu, nije izgrađen jedan centar za reprezentaciju, gde bi se nalazila škola fudbala za sve selekcije, zatim trenerska škola. Zatim, dovoditi strane trenere, voditi naše na evropska ili svetska prvenstva, naročito ona na koja se kavlifikujemo. Ranije su vođeni ljudi koji tu nisu imali šta da traže. Francuzi su upravo primenili takav sistem. Slali su trenere u zemlje gde se igra najbolji fudbal. Nedavno je jedan francuski trener bio u Zvezdi na praksi. Za diplomski rad jednog trenera neophodno je da provede sedam dana u jednom stranom velikom klubu i da sastavi detaljan izveštaj od nekih stotinak strana. Tu se nalaze svi detalji, od istorije kluba, infrastrukture, broja zaposlenih, fudbalera, finansijska i tehnička organizacija, plan rada, ocena trenera… Na takav način Francuzi imaju sjajnu bazu podataka iz koje uče, a ne treba zaboraviti šta je Francuska danas u svetskom fudbalu.
Vi ste, takođe, francuski đak?
– Završio sam njihovu školu koja je u rangu fakulteta. Trenerska licenca traje pet godina i ima tri stepena. Napustili ste Zvezdu posle sukoba sa Mihajlom Pjanovićem, kada su i navijači i uprava bili protiv vas. Prilikom povratka, nekoliko puta ste istakli prijateljstvo sa Draganom Džajićem.
Da li je pre dve godine došlo do nekog sukoba?
– Procenio sam da je bolje i za mene i za klub da odem. To su mislili i navijači u tom momentu. Nismo mogli dalje da sarađujemo, ali nikakvih problema sa Džajićem nije bilo. Ipak, i pored toga, malo ko je doživeo takve ovacije. Navijači znače mnogo. Srećan sam kada vidim da se posle deset godina vraćaju na tribine. Protekli derbi je bio pravi primer. Nisam samo profesionalno vezan za Crvenu zvezdu. To je moj klub. Druga kuća i da nije tako, ne bih se ni vratio. U stvari, ne bih došao ni prvi put. Nadam se da će što duže da traje.
I pored tadašnjih prozivki sa „severa“, ne pamti se u skorijoj istoriji kluba da jednog trenera toliko poštuju navijači.
– Svi mi volimo naše navijače i srećni smo kada ih obradujemo, a takođe i oni nama pružaju nesebičnu podršku. Izlišno je možda pričati, ali oni su naš 12. igrač. Mislim da bolje publike nema nigde. Proveli ste jedno vreme u Levskom iz Sofije i osvojili ste duplu krunu? Kakva iskustva nosite iz Bugarske? – Ima dosta sličnosti. Jedino što su klubovi više privatizovani i više se ulaže u fudbal. Takođe, imaju dosta sličnih problema. Sada imaju dobru generaciju u reprezentaciji, koja je izborila plasman na EURO 2004. godine, a sastavljena je pretežno od igrača iz stranih prvenstava. Talentovani su za fudbal i, poput nas, imaju svoj veliki derbi, Levski – CSKA.
Imate li uzore među kolegama i čiji rad poštujete?
– U reprezentaciji – Miljanić, Mladinić. U Zvezdi – Zec, naročito, i Stanković. Tu je i Ivica Osim koga izuzetno cenim. Od ostalih domaćih trenera, izdvajam Radomira Antića, čoveka koji je uspešno trenirao najveće španske klubove, zatim Ratka Dostanića u Sartidu. Sve što se dešava u Sartidu nije iznenađenje. Znam da je dobar trener a i radili smo zajedno. Što se tiče stranih imena, Johan Krojf je bez premca, i kao igrač i kao trener. On je za mene bio ideal tadašnje Barselone i fudbala iz tog vremena. Tu je Arigo Saki sa sjajnom generacijom Milana u kome su igrali Gulit, Van Basten, Rajkard… Marčelo Lipi, Ektor Kuper, Havijer Irureta – sve velika trenerska imena. Lično, volim holandski fudbal. Sarađivao sam još sa Eme Žakeom (osvojio Svetsko prvenstvo 1998. sa Francuskom). Đoze Ariba je stvorio Nantovu školu. Veoma poštujem i Arsena Vengera iz Arsenala.
Da li ste imali prilike da se upoznate sa Gi Ruom, legendarnim trenerom Oksera?
– On je posebna ličnost u francuskom i svetskom fudbalu. Čovek je 40 godina u Okseru, i napravio je čudo. Veoma je inteligentan, i kao trener i kao čovek. Jedino mu zameraju što „štiti“ francuski fudbal od stranih trenera. Kao ličnost i trener je neuništiv.
Sa kojim igračima koje ste trenirali ste i dalje u kontaktu?
– Sa Zidanom se često čujem, a i učio sam ga da navija za Zvezdu. Imam dobar odnos i sa Biksenteom Lizarazuom. Čujemo se, a poslednji put smo se videli kada je Zvezda igrala u Leverkuzenu, pre dve godine. Tu su još Krištof Dugari i Žinola, kao i golman Bernar Lama. Često se čujem sa tom generacijom Bordoa koju sam trenirao.
Zakona o sportu kod nas još nema, tako da vlasnički odnosi u klubovima nisu rešeni. Koliko nam to odmaže u poređenju sa Evropom?
– Evropa ide ka tome, i mi moramo da je pratimo. Zvezda je institucija ove zemlje. Vrlo teško je zamisliti da jedan čovek kupi klub. Moglo bi da se uđe u privatizaciju, ali oprezno. Moj cilj je da više ne živimo samo od prodaje igrača, već da novac od transfera dalje investiramo u nove igrače, infrastrukturu, kako bi klub napredovao. Nadam se da će doći do tog momenta, i da ću biti tada u Crvenoj zvezdi. Seniorska reprezentacija je krenula nabolje posle katastrofe u kvalifikacijama za EP. U omladinskom pogonu, koji bi trebalo da predstavlja budućnost domaćeg fudbala, nalazi se nekolicina fudbalera Crvene zvezde.
Da li se treba osloniti na njih?
– Zvezda ima jedan od mlađih timova u Srbiji i Crnoj Gori. Pižon je dokazao da je dobar trener, ima rezultate iza sebe, zna da radi sa tim momcima. Nadam se da neće čekati večito na šansu u A-selekciji. Treba im pružiti priliku u kvalifikacijama pa, i ako ne prođemo, makar će ti mladi igrači steći veliko iskustvo koje će im kasnije koristiti. Sada je momenat da se uđe u novi ciklus. Talentovani su i treba ih tako tretirati i eventualno oprostiti neke mladalačke grehe.
Pred nama je prvi meč baraža sa Norvežanima.
– Optimista sam, iako je norveški fudbal dosta napredovao. Mladi igrači Crvene zvezde i Partizana stekli su neophodno iskustvo igrajući evrokupove.
Krajem meseca na Marakani gostuje Rozenborg u okviru drugog kola UEFA kupa? Kakve su šanse za prolaz?
– Biće vrlo teško. Godinama su igrali u Ligi šampiona, sada su u silaznoj putanji. Ipak imaju dosta evroiskustva, ali to je, čini mi se, kraj jedne uspešne generacije. Imamo veliku šansu da iskoristimo povoljan rezultat iz prve utakmice (0:0), ali ne treba da se zavaravamo. Moramo da odigramo još bolje, čvršće, i da iskoristimo šanse i postignemo gol. Nadam se da će ponovo biti puna Marakana i da ćemo uspeti da se izborimo za ostanak do proleća na evrosceni, prvi put posle 12 godina. Bilo bi to mnogo važno i za igrače i za klub, ali i za srpsko-crnogorski fudbal.
