Kako je Geri Houp, fan Čelsija i pripadnik Head huntersa, doživeo atmosferu 121. večitog derbija
“Atmosferu kakva je bila na derbiju nikada nisam video. Ne kažem to iz kurtoazije, zaista je tako. Išao sam sa Čelsijem po Evropi, ali tako nešto još nisam video”
Nedavno odigrani 121. večiti derbi, posle nekoliko godina ponovo je privukao veliku pažnju medija, skauta velikih evropskih klubova i, naravno, navijača. Za nadmetanje crveno-belih i crno-belih na stadionu Marakana tražila se karta više, a bilo je fanova i iz Poljske, Bugarske, Hrvatske, Engleske…
Jedan od stranaca na poslednjem derbiju bio je i Geri Houp, navijač Čelsija i pripadnik nadaleko poznate, ali i ozloglašene navijačke grupe Headhunters (Lovci na glave).
– Mislili su da sam lud kada sam krenuo u Srbiju. Bili su ubeđeni da ću ovde teško preživeti. Međutim, u potpunosti su pogrešili”, počinje razgovor za Blic News Geri Houp.
Ostrvljanin nije krio oduševljenje onim što je video na tribinama, ali i onim što se dešavalo oko najvećeg srpskog stadiona.
– Atmosferu kakva je bila na derbiju nikada nisam video. Ne kažem to iz kurtoazije, zaista je tako. Išao sam sa Čelsijem po Evropi, ali tako nešto još nisam video”, kaže Geri, čija je tetovaža Zvezdinog grba i natpisa „ultras r.s.“ (red star) na leđima dobila aplauz kada ju je pokazao na „severu“ Marakane. O načinu pevanja kaže da je sličan u obe zemlje.
– Imamo dosta sličnih melodija koje se pevaju i u Engleskoj i Srbiji, a zajednički nam je i odnos, ili bolje je reći – mržnja prema sudijama.
Oštra borba protiv huligana u Engleskoj traje od hejselske tragedije 1985. godine i meča Liverpul – Juventus, kada je poginulo 39 navijača u neredima koje su izazvali navijači Liverpula. Kazne su višestruko pooštrene i za najmanje prekršaje, a mere bezbednosti su danas takve da je zabranjeno čak i stajanje na tribinama.
– To je u dobroj meri umanjilo užitak brojnih ljubitelja fudbala, a ne huligana. Danas se tuče ređe događaju, i to pretežno van stadiona. Više incidenata ima u nižim ligama kao što su prva, druga ili treća divizija.
Geri je sa Čelsijem najčešće posećivao Španiju i Francusku a, kao pripadnik Head huntersa, imao i priliku da se upozna sa legendarnim Stivenom Hikmotom, najpoznatijim vođom ove nadaleko poznate grupe. Hikmot danas živi na Tajlandu, gde se bavi ugostiteljstvom.
– On je tokom osamdesetih osuđen na 13 godina zatvora zbog huliganskog ponašanja, ali je posle „samo“ decenije provedene u zatvoru otkriveno da je bio nevin za većinu dela za koje je okrivljen”, kaže Geri. Usledila je protivtužba, odšteta Britanske monarhije i put na Daleki istok. Nije loše za jednog huligana.
O trenutnoj huliganskoj sceni na Ostrvu, kaže:
– Svaki klub ima veću ili manju grupu tvrdokornih (hardcore) navijača. Trenutno se ističu navijači Kardifa, Lestera (baby face), Milvola, Šefild junajteda…
Najveći rival Čelsija je Arsenal, a zbog autocenzure autora teksta nećemo vam navoditi epitete kakvim se „časte“ rivali. Ipak, sa arsenalovcima nisu i najveći okršaji. Kada je London u pitanju, tu prednost imaju klubovi, tj. navijačke ekipe iz istočnog Londona – Vest Hem i Milvol.
– To su ekipe iz siromašnog dela Londona, gde živi puno lučkih radnika, socijalnih slučajeva, prestupnika… tako da i ne čudi nasilje koje izazivaju – kaže Houp.
Čelsi je nedavno kupio ruski tajkun i milijarder Roman Abramovic, koji je za dva meseca letnjeg prelaznog roka na pojačanja potrošio čitavih 110 miliona funti i tako postao svetski rekorder. Iako je svakom navijaču Čelsija drago što će njihov tim ponovo biti u borbi za engleski i evropski fudbalski vrh, navijače u Engleskoj poslednjih godina sve češće muči problem zvani preskupe karte.
– Najjeftinije ulaznice za Stamford bridž koštaju 30 funti, što je oteralo mnoge prave navijače, koji teško podnose odvojenost od voljenog stadiona i kluba. U Engleskoj je fudbal deo života. Sada na tribine dolazi pretežno bogatiji sloj ljudi koji želi da bude viđen, tzv. pozeri, jer je Čelsi postao pitanje prestiža. Mnogo novca je ubilo dušu fudbala – sa žaljenjem konstatuje Geri.
Poput većine gostiju iz inostranstva, ni Geri nije preskočio da istakne lepotu ovdašnjih devojaka. – Neverovatno je koliko lepih žena sam video za nekoliko dana. Muškarci iz Srbije su veoma srećni zbog toga. Kao pravi čelsijevac, Geri i svog malog sina uči da navija za „plavce“.
– Vodio sam ga na utakmice, ali nije pokazao veliko oduševljenje. Verovatno zato što je još isuviše mali, ali daću sve od sebe da napravim od njega pravog navijača – poručuje Geri.
Osim na stadionu Geri je bio oduševljen kompletnim prijemom u Srbiji.
– Nije u pitanju kurtoazija, ali stvarno se ljudi ovde prema meni sjajno odnose. Srdačni su, otvoreni, vole da se druže (čitaj: piju). Nisam očekivao takav boravak.
Geri radi kao šef kuhinje u jednom tipično engleskom restoranu, a kao pravi gurman oduševio se vojvođanskom kuhinjom. Na prvi zalogaj zaljubio se u sarmu (odlična je posle „vesele noći“), a osetio je i ukus gibanice, šunke, punjenog ćevapa.
– Sjajno. Hrana je raznovrsnija nego što sam mislio, ali i veoma jaka. Nisam mogao uvek da izdržim ritam ovdašnjih ljudi u jelu.
Iako je za London odleteo pre nekoliko dana, već su pali dogovori oko nove posete i druženja, i u Engleskoj i u Srbiji, a sledeći termin na domaćem terenu su, naravno, Dani piva u Zrenjaninu.
