Evropski gest kojim će se uvesti vizne olakšice za nekolicinu srećnika ne nailazi na dobar prijem u Beogradu
Piše: Peđa Popovic iz Beograda (Balkan Insight 10. Dec 2007)
Ograničene vizne olakšice za srpske građane koje je najavila Evropska unija neće zaustaviti rast evroskepticizma u Srbiji.
Evropska komisija dala je 21. jula preporuku Savetu ministara da pristupi proceduri za uvođenje pomenutih olakšica.
Mada Evropa tvrdi kako je cilj liberalizacije viznog režima ohrabrivanje građana Srbije na njihovom putu ka Evropskoj uniji, stručnjaci smatraju da će uticaj takve odluke EU biti ograničen jer ce veoma uzak krug srpskih građana imati od toga koristi.
Oni, takođe, upozoravaju da do liberalizacije dolazi isuviše kasno da bi se značajno uticalo na raspoloženje javnog mnjenja, te bi zapravo ove mere, u tom smislu, mogle biti kontraproduktivne.
Pregovori Srbije i Brisela o stabilizaciji i pridruživanju prekinuti su ove godine zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, MKSJ, u Hagu.
Razgovori su započeli 2001. godine, a značajan korak napred je ostvaren u aprilu 2005. godine, kada je Evropska unija objavila pozivnu studiju izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru.
Tom prilikom Srbija je ocenjena kao veoma uspešan kandidat u tehničkom smislu.
Najveći problem se pojavio u političkom delu zbog neispunjenja obaveza Beograda prema Haškom tribunalu u pogledu ekstradicije Ratka Mladica, bivšeg ratnog komandanta bosanskih Srba optuženog za genocid.
Prekid pregovora mogao je prouzrokovati rušenje vlade premijera Vojislava Kostunice, koju čine Demokratske Stranke Srbije – DSS, G17 Plus, Nova Srbija – NS i Srpski pokret obnove – SPO.
Aktuelna manjinska vlada opstaje zahvaljujući podrsci Socijalističke partije Srbije, SPS, pokojnog Slobodana Miloševića.
Poslanici G17 Plus imaju kovertirane ostavke koje će biti aktivirane krajem septembra, pri čemu će njihovi predstavnici izaći iz vlade ukoliko ne dođe do nastavka pregovora sa Evropskom unijom.
U međuvremenu, podrška javnosti članstvu Srbije u EU neprestano slabi.
Trend opadanja započeo je 2003. godine kada je podrška evropskim integracijama iznosila 73 procenata da bi danas iznosila manje od šezdeset odsto, uz dalju tendenciju pada.
Jovan Teokarević, dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i urednik magazina “Evropski forum”, kaže da su mnogostruki razlozi za ovakav pad podrške ulasku Srbije u Evropsku uniju.
“Imali smo neprirodno visok nivo podrške evropskim integracijama u prvim godinama nakon sloma režima Slobodana Miloševića”, smatra Teokarević.
Kao i drugim zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, dodaje Teokarevic, podrška je inicijalno bila veoma jaka, ali je to bilo u trenutku kada građani nisu zaista znali na koje će sve načine clanstvo u Evropskoj uniji uticati na njihove živote.
Ovakva percepcija se sada menja. “Ljudi veruju da Evropska unija vrši isuviše jak pritisak na Srbiju u pogledu njene saradnje sa Haškim sudom oko izručenja Ratka Mladića”, kaže on, tvrdeći da ovaj stav sve više dele i oni koji se zalažu za Mladićevu ekstradiciju.
Vizne olakšice za ulazak u EU predstavljaju pokusaj Brisela da se suprotstavi trendu porasta evroskepticizma u srpskom društvu.
Prema istraživanju Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji iz druge polovine 2005. godine, za čak sedamdeset odsto građana Srbije sloboda kretanja je prva asocijacija na pomen Evropske unije.
Da bi popravila svoj imidž u Srbiji, Brisel je, stoga, ponudio vizne olakšice za studente, istraživače, političare, poslovne ljude, međunarodne špeditere… Oni bi, prema planu Evropske unije, mogli da računaju na olakšice prilikom dobijanja vize, s tim što neke od ovih kategorija imale pravo na vize sa više ulazaka u periodu važenja vize.
Međutim, Jelica Minić iz Evropskog pokreta, nevladine organizacije koja se bavi evropskim integracionim procesima, veruje da je ovaj potez dosao “isuviše kasno”.
Planirana liberalizacija će se takođe odnositi na manji broj studenata, dodaje ona, i to ne više od deset do dvanaest odsto svih studenata u zemlji.
“Liberalizacija viznog rezima primenice se prema uskoj – rekao bih preuskoj – mada veoma vaznoj grupi ljudi”, kaze on. “Osim toga, liberalizacija ce samo smanjiti birokratske formalnosti, ali ih neće otkloniti”.
Mnogi studenti su takođe ogorčeni. Oni kritikuju odluku austrijske vlade da dodeli besplatne vize i Interrail karte za oko dve stotine najboljih studenata.
Vladimir Janković, student iz Beograda, kaže da će austrijske besplatne vize najboljim studentima i vizne olakšice Evropske unije iritirati manje uspešne studente.
“Šta bi trebalo da rade studenti čije ocene nisu dovoljno dobre? Da zauvek ostanu u zemlji i nikada ne putuju nigde?”, pita se on.
“Te ponude su ponižavajuće jer se šalje poruka da će samo eliti biti dopušteno da putuje”.
Talas ogorčenih kritika na racun Evropske unije iznenadio je njihove predstavnike u Srbiji.
David Hadson (David Hudson) iz Misije Evropske komisije u Beogradu kaže da se nije moglo očekivati od Evropske unije da preko noći omogući priliv velikog broja posetilaca iz Srbije.
“Ne smemo dopustiti ogroman priliv ljudi sa zapadnog Balkana”, kaže on. “Pored toga, ovaj region ima imidž područja u kome cveta kriminal, trgovina ljudima i drogom”.
Za takve argumente nema sluha u Beogradu gde obični ljudi poput Nataše, po profesiji ekonomiste, smatraju da Evropska unija nije zainteresovana za Srbiju.
“Evropa nas ne želi”, kaže ona. “Sada pokušavaju da liberalizuju vizni režim, ali samo za studente i naučnike. A šta je sa nama – običnim ljudima?”
“Imam osecaj da šta god radili stojimo u mestu”, slaže se Irena, Beograđanka koja je tokom devedesetih bila redovna na mitinzima tadašnje opozicije.
“Stalno su tu neka nova uslovljavanja i nepoverenje. Želela bih da Evropsku uniju dozivljavam kao svoju, ali imam utisak odbačenosti”.
Svilanović kaže da mnoge obične ljude vređa činjenica da dok oni ne mogu tako lako putovati van zemlje, mafijaši i osumnjičeni za ratne zločine putuju po Evropi kad god to zažele.
Dejan Milenkovic Bagzi, jedan od glavnih osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, uhapšen je prošlog leta u Grckoj sa važećom grčkom vizom.
“Postaje očigledno da ubice i kriminalci slobodno putuju unutar šengenske zone, a obicni građani Srbije to ne mogu”, primećuje Svilanovic.
Srbija se rangira visoko u pogledu broja zahteva za azilom u Evropskoj uniji u 2005. godini. Doduše, više od osamdeset odsto svih azilantskih zahteva u zemljama Evropske unije podnose kosovski Albanci.
Međutim, Miodrag Shresta iz Grupe 484, nevladine organizacije koja se bavi migracijama, smatra da Evropska unija preuveličava pretnju od masovnog egzodusa sa Balkana ka zemljama Evropske unije.
“U regionu jugoistočne Evrope živi dvadeset dva miliona ljudi što nije velika pretnja za Evropsku uniju”, kaže on.
“U ovom slucaju veći problem su pojedine države članice koje u strahu od velike navale ilegalnih imigranata ne žele da dozvole postavljanje određenih zemalja na ‘belu’ šengensku listu”, zaključuje Shrestha.
Ipak Shresta tvrdi da deo odgovornosti leži i na srpskim vlastima zbog neispunjavanja tehničkih i bezbednosnih uslova u pogledu upravljanja granicom i azilantima koji pristižu iz zemalja trećeg sveta.
“Zakon o integrisanom upravljanju granicom po osnovu koga policija treba da preuzme kontrolu nad državnim granicama veoma se sporo primenjuje”, kaže on.
“Srbija je u najgoroj situaciji u celom regionu. Primera radi, Albanija je još pre osam godina donela Zakon o azilu”.
Pored osećaja izneverenosti za koji javnost uglavnom krivi Brisel – a ne sopstvenu Vladu – u pogledu potencijalnog članstva u Evropskoj uniji, sve je uočljiviji problem nepostojanja konsenzusa u Srbiji o poželjnosti pridruživanja evropskom klubu.
Najjača partija – Srpska radikalna stranka, SRS, koja uživa podršku četrdeset odsto biračkog tela – poznata je po stavu da Srbiji Evropska unija nije neophodna jer građani neće ništa time dobiti.
“Nagledali smo se pozorišnih predstava o raznoraznim pregovorima, a građani Srbije su gladni i žive sve lošije”, reči su generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vučića.
“Osim silnih obećanja i praznih reči, ništa srpski građani ne dobijaju time”.
Pišući nedavno u beogradskom dnevnom listu “Politika”, Vučić je opisao plan za liberalizaciju viza kao nerelevantan za zemlju u kojoj je stopa nezaposlenosti tako visoka i u kojoj budući status Kosova ostaje nerazrešen.
“Kada Evropa bude otela Kosovo od nas, kada zatvori poslednju fabriku i uništi našu zemlju, naše demokratsko vođstvo će nam objašnjavati da će šengenske olakšice to sve kompenzovati”, piše Vučić sarkastično, aludirajuci da će teritorija Kosova pretežno naseljena Albancima uskoro dobiti pod međunarodnim pokroviteljstvom nezavisnost od Srbije.
U međuvremenu, Evropska unija je odlučna u nameri da podseti Srbiju kako neće biti nikakvog pomaka dok se Mladić ne nađe iza rešetaka.
“Čekacemo da vidimo kako srpska vlada sprovodi akcioni plan i to je jedino prema čemu ćemo se rukovoditi”, kaze Hadson iz Misije Evropske komisije u Beogradu.
“Ne možemo da spekulišemo oko datuma u vezi sa članstvom u Evropskoj uniji. Insistiramo da vidimo iskrene napore da se ispune preuzete obaveze”.
U slučaju da se to ne dogodi, Srbija bi još vise zaostala iza drugih zemalja u regionu u pogledu potencijalnog članstva u EU.
“Pregovori teku posebno sa svakom zemljom”, podseća Hadson. “Srbija mora da vidi sta joj je činiti”.
