Povorka političke volje 2

Naprednjaci su uspeli u onome što se ne bi očekivalo na prvu loptu. Da kao vladajuća partija dopuste organizovanje Povorke ponosa. Koja je prošla gotovo bez incidenata.
Na beogradskom prajdu je kako i dolikuje bio i gradonačelnik.

Premijera doduše nije bilo. Rekao je da ga ne zanima i da ima važnijih poslova, ali je poručio da Povorka mora da prođe, svidelo se to nekom ili ne jer Ustav i zakon moraju da se poštuju. Valjda zbog nezainteresovanosti je sat posle završetka ponosnog programa održao konferenciju za novinare.
No, navikli smo da premijer voli patetiku, da voli malo da pretera, a ponekad i slaže. Kako i ne bi kad je jedan od nas.
No važnije od toga jeste da je parada prošla i da su poštovani Zakon i Ustav, odnosno osnovna prava građana koju su u slučaju Povorke ponosa mahom bila suspendovana.
Šta se ovog puta promenilo?
Kako je moguće da ekstremni desničari, fudbalski huligani i predstavnici SPC budu mnogo blaži u borbi protiv Povorke nego ranijih godina? Zašto ih nije bilo na ulicama? Da li su preko noći promenili stavove ili su poput premijera imali da rade nešto pametnije.
Ili je i služba koja brine o bezbednosti građana, zajedno sa ostalim državnim organima uradila svoj deo posla.
Ostaje pitanje kako to da služba ranije nije uspevala da učini?
Rešenje je kao i u mnogo čemu kada je Srbija u pitanju – politička volja.
Kategorija koju ne poznaju pravo, ekonomija, sociologija, ali koja se pojavljuje kad su u pitanu zakoni, privatizacija, korupcija, nestale osobe, pomirenje u regionu…Gotovo svuda.
Iza nje je lako sakriti se, a sa njom je moguće sve objasniti, opravdati, dočarati…
Kao čarobni štapić.

U primeru Povorke ponosa 2014 ispada da kad politička volja postoji, rade i službe, ali i građani, a političari malog gabarita, (pri tom ne mislim na premijera) mogu da dele lekcije i sakupljaju poene.
Iako je drugo legalno održavanje Povorke nešto na šta bi trebalo da budemo ponosni, i dalje smo kao i 2010. godine ostali u domenu političke volje, umesto poštovanje zakona i odgovornost. Koji bi trebalo da budu norma i svakodnevno ponašanje.
I ne sam za lgbt šetnju, već i za Etihad, Beograd na vodi, FAP, Gorenje, izbore direktora javnih preduzeća, zapošljavanje stranačkih kadrova, slobodu medija ili zašitu prava novinara.