41 priveden, 35 povređenih policajaca i nepoznati broj civlia, dve velike bakljade, dve dimijade sa koreografijom, skor je 148. večitog derbija u fudbalu
Igre nažalost nije bilo, šansi još manje, a i one propuštene su pokazale koliko se u našem fudbalu igra sa dve leve noge.
Tako, po ko zna koji put pamtimo derbi po onome što se dešavalo na tribinama, bilo da je lepo ili ružno.
Ovog puta je bilo dominantno ružno, ali iako su makar zvanično svi zgroženi, realno malo se njih iznenadilo kad je krenula makljaža.
Nije nam toliko neobično da se 45 minuta vodi rat na stadionu, što policija ne zna ili neće da radi svoj posao, što sevaju stolice, pesnice, topovski udari, baklje umesto za slavlje služe kao oružje, a glave krvave na sve strane…
Čudnije nam je što se neki roditelj odlučio da povede dete na utakmicu.
U međuvremenu mediji će kritikovati strašne scene sa malo šanse da će nastaviti da pišu na tu temu, komesari Lige će oštro osuditi, a policija će reći da je radila svoj posao….
I tako do sledeće prilike, koja će sigurno doći jer će zaslužni za tuču – anonimni mladi ljudi poznati kao huligani – ostati kao i do sada nepoznati. I neosuđeni.
Navijači Torina su se obrukali, kamenicama je zasut autobus Juventusa, polomljeno je staklo, a oskrnavljeni su i neki spomenici koji podsećaju na tragediju navijača “Bjankonera” na “Hejselu”.
Ni gosti nisu ostali dužni, ubacili su takozvanu “kartonsku bombu” na tribinu sa navijačima Torina, povređeno je devetoro ljudi.
Međutim, iste večeri su uhapšeni napadači na Juventusov autobus, odnosno onaj koji je bacio kamen, ali i četvorica navijača gostiju koji su odgovorni za “bombu” bačenu na tribinu sa navijačima “Bikova”.
A jutro posle, policija je lišila slobode nekolicinu onih koji su učestvovali u okršajima sa snagama reda juče pre i posle utakmice.
Izvor: Sportske
A krivicu za sve to snosi jedino i samo država, koja nedelanjem odgaja generaciju onih nasilnika kojima niko ništa ne može, a nisu političari.
Jer, veliko je pitanje da li će bilo ko od onih koji su lomili i palili na bilo koji način odgovarati. Makar i sa nadoknadom štete.
Ovakve prizore gledamo već godinama. Pre dve sezone opet je gorela Marakana opet je bilo krvi, ali opet niko nije odgovarao, a incidenata ima svako malo.
Tada kao po pravilu, organizatori prebacuju odgovornost na policiju, policija prebacuje na tužilaštvo, a tužilaštvo kaže da sve ide prema zakonu. I tako sve do vrha i premijera, koji jedino, i samo u slučaju fudbala kaže da nema snage da sredi stanje?!!
I to je ponovio već par puta, iako je pre samo dve godine rekao da će se po bilo koju političku cenu rešiti to pitanje.
”
Platićemo političku cenu, sići sa vlasti, ali će to morati da se reši.
”
Umesto toga je dao blagoslov da se nastavi po starom. Ispada da su i Kosovo i tranzicija i afrički standard kojim živimo manja muka od sređivanja stanja u fudbalu. Bilo da se radi o strukturnom ili bezbednosnom.
Paradoksalno je da država i dalje sponzoriše gubitaše od klubova i na razne načine omogućava da ovi i pored minusa od nekoliko desetina miliona i dalje plaćaju igrače desetine ili stotine hiljada evra.
Omogućava i da huligani koji imaju na desetine krivičnih prijava i dalje mogu da nastave po svome, jer im niko ništa ne može.
A možda i neće, jer se možda radi o istoj ekipi?
Zna se da u vrhu vlasti, ali i klubova sede isti ljudi ili makar bliski jedni drugima, i oni se znaju sa onima na tribini, što se videlo jasno i na subotnjoj utakmici. I kako se vidi, lepo im ide.
Da li na tribini, da li u Upravi bez straha od zakona.
A nama ostaje da gledmo loš fudbal.
Foto: Petar Stojanović
