Kao što smo već i navikli novosadski Exit završen je posle četiri dana. Kao i prethodnih godina Novi Sad je početkom jula bio centar regiona, a desetine hiljada ljudi stuštilo se ka Panoniji u potrazi za dobrim provodom…
Iako je sve skoro pa isto čini se da su neke stvari okončane. I to one koje se ne mere novcem. Radi se o vibe/kicku, „nečemu” što je mirisalo na pobunu i po čemu je Exit bio svojevremeno poseban i zbog čega je dobrim delom i postao ono što jeste danas – lako prepoznatljiv evropski festival.
Podsetimo, Exit je početkom ovog veka bio simbol borbe za slobodu, nešto novo, progresivno, što je drmalo i uzdrmavalo, krčilo puteve. No 10 godina kasnije ni vremena, ni Exit, nisu više isti.
Umesto toga posle jedne decenije postao je dobro uhodana mašinerija zabave i pravljenja novca na jednom lepom i nesvakidašnjem mestu – Petrovaradinskoj tvrđavi.
A kao logična posledica ove godine na „đavu” je došlo osetno manje domaćih gostiju koji su proteklih godina svojim entuzijazmom podigli festival. Tako da ste prvi put od 2001. godine prvog dana festivala mogli da se slobodno šetate Tvrđavom bez šanse da se nekim sudarite, uz kako se čini nikad manji broj Novosađana.
Jeste da su karte i dalje jefitinije od većine sličnih festivala ali je, avaj, i domaća publika znatno siromašnija od većine na Kontinentu i kao što se pokazalo nije spremna da olakša svoj novčanik zbog festivalskog (čitaj 75-80 minuta) nastupa nekog od voljenih bendova. Tome bi trebalo pridodati novu politiku ulaska po kojoj više nije mogao da se menja titular ulaznice.
Ono o čemu izgleda nisu puno mislili u Exitu jeste i znatno bogatija koncertna ponuda u Srbiji tako da Novi Sad početkom jula više nije jedino mesto gde možete da ispunite svoje dečje muzičke snove. Podsetimo, samo mesec dana pre početka Exita, u Beogradu ste mogli da vidite na delu i u punom koncertnom sastavu: Massive Attack, Thievery corporation, Erica Claptona, Jeffa Becka, Boba Dylana, Elthona Johna, The Whithest boy alive, Dee Dee Bridgewater, Michael Myer & Superpitcher… a verovatno je neko i preskočen.
Kako stvari stoje Exit se okrenuo inostranstvu što je bilo vidljivo i po mlakoj kampanji u Srbiji ali i slabijem radu sa lokalnim medijima od kojih se gotovo očekivalo da se po službenoj dužnosti mesecima unapred oduševljavaju Exitom. No to je pitanje izbora a čini se da smo dobili copycat festivala sa zapadne strane Kontinenta sa tačno utvrđenom satnicom i bez iznenanđenja.
Ekonomski verujemo logično i isplativo. Veliki broj stranaca u Novom Sadu je osim zarade i idealan način za razbijanje raznoraznih stereotipa. Još samo da ostane domaćih posetlica…
Hvala Miko, hvala Mike
Da ne bude sve u znaku kritike ne možemo a da ne pohvalimo nekoliko odličnih nastupa poput Exploited-a, Sucidal Tendecies, Royksopp, Placebo-a, dj Shadow, Moderata…Nešto drugačiji šmek festivalu dali su Mika svojom neposrednošću i zavidnim poznavanjem srpskog jezika, kao i Mike Pathon pevač Faith No More koji se potrudio da otpeva folk klasik “Ajde Jano ajde dušo.”
Objavljeno na sajtu Yellow caba.
