Iako se na dve najjače pozicije u Vladi nalaze ministar policije i koordinator svih bezbednosnih službi ponovo se pokazalo da je organizovanje Povorke ponosa u Beogradu već treću godinu uzastopno nemoguća misija za vladajuće partije u Srbiji.
Bez obzira na takav skor niko u bezbednosnim organima nie preuzeo odgovornost za očigledan neuspeh u zaštiti i poštovanju prava manjina i prava na nenasilno okupljanje što je uostalom zapisano u Ustavu.
Umesto odgovornog delanja nadležnih, već godinama se slušaju iste priče o tome na šta je sve ljudski um spreman kada pređe na crnu stranu, poput batinanja, pucanja, bacanja kiseline, baklji, suzavaca, pa čak i košnica…
Tužno, brutalno,ali bez sumnje nešto što potpada pod krivični zakon.
Bilo da se radi o formalnim, neformalnim organizacijama. Ili što bi trebalo da bude nezamislivo, nosiocima državnih funkcija koji su umesto zaštite svih građana isticali svoje privatno, ovog puta negativno mišljenje o manjinskoj seksualnoj orijentaciji.
Sasvim dovoljno da se posumnja u iskrenost bezbednosne procene.
I neuverljivo. Jer država može da najmanje 10 puta godišnje garantuje bezbednost kada se igra jedan od najvećih gradskih derbija u Evropi između Zvezde i Partizana.
A tamo se i gine.
Indikativno ili ne, oni najodgovorniji, tandem Vučić-Dačić umesto da je iskoristio svoj uticaj i danonoćno radio na iznalaženju rešenja za nešto što je na ivici da postane spoljnopolitički problem Srbije, ovih dana našao je za shodno da skokne do Grčke/Krfa i na otvaranje festivala zimnice u Koceljevi.
A Beograd i sprovođenje Zakona kao da je ostavljeno nekome drugom.
Možda medijima, građanima?
Izgleda da je tako, jer su upravo građani i mediji šetali od zgrade Vlade do Skupštine u petak posle zabrane, dok je zatečena policija u hodu navlačila zaštitnu opremu.
I svi su, uprkos predviđanju opšte kataklizme ostali živi i zdravi.
A premijer i prvi potpredsednik će verovatno i nadalje da nas ubeđuju u ispravnost procene.
Objavljeno na sajtu istinomer.rs
