Ovih dana veliki hit Iron Maidena „The number of the beast“ iz osmadesetih mi se ovih dana vrzma po glavi, a za vasrksnuće hita u kome se slavi sotona zadužena je Srpska napredna stranka, odnosno njeni plakateri.
Da li namerno, konceptualno ili iz neznanja, tek oni koji lepe, neretko su vezivali po tri plakata ostavljaući poruku 666 koja označava znak zveri (Otkrovenje 13:15-18), odnosno đavola lično.
Prema biblijskoj definciji „ovaj znak tumači se kao pečat-obeležje za sledbenike Antihrista i lažnog proroka (Antihristov govornik). Lažni prorok (druga zver) je onaj koji izaziva ljude da slede ovaj znak, koji se doslovno nalazi na ruci ili na čelu i u ni u kom slučaju to nije karta koju neko nosi.“ (Otkrivenje 14:9,11; 15:2; 16:2; 19:20, i 20:4.)
Ipak, čisto sumnjam da su aktivisti želeli da „ofiraju“ Vučića kao satanistu, a i ne verujem da su na taj način želeli da pridobiju glasove onih kojima je đavo drag. Bilo bi isuvše glupo, tako da neznanje ostaje glavni „osumnjičeni“.
Doduše, kada se pogleda i period vlasti SNS-a od 2012 do danas, mogu da se upotrebe isti epiteti.
A i prava je prilika…Pet godina vlasti SNS-a i pokušaj prelaska Aleksandra Vučića sa funkcija u Vladi, na funkciju predsednika je idealno za podvlačenje nekih od crta o obećanom, urađenom ili neispunjenom.
Makar mali deo.
Na početku, setimo se da su i pre preuzimanja vlasti obećavali da će se boriti „svom snagom protiv korupcije“.
To se po svim do sada znanim parametrima nije dogodilo. Percepcija je ostala ista, aktivnosti nevidljive, a do nekih rezultata bi se možda i došlo da su nadležni zaista radili ili da je donet takođe obećani (ludom radovanje?) zakon o poreklu imovine.
Partijsko zapošljavanje je takođe bilo na tapetu tada opozicionih radikala/naprednjaka. Iako je doneta neustavna odredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, to nije sprečilo desant partijskih kadrova na radna mesta pod državnom kapom. Gotovo je nemoguće ući u državni sektor pa makar i na mesto čistačice ili protira, a da ne nemate partijsku člansku kartu.
Jedna od specijalnosti ove vlasti su i nedostatak kvalitetnih kadrova. Tako su se na visokim državnim mestima neretko nalazili oni koji nemaju iskustva u bilo kakvom radu, a pogotovo u državnim sistemima.
Selakovići, Stefanovići, Kuburovićeve, Vulini, Babići, Jovanovi i slični, a stvar je još gora kada se krene naniže…
Pomenuti, kadrovi uz upitno znanje i staž imaju i pregršt afera. Predsednik sa upitnom fakultetskom diplomom, ministar policije sa sumnjivim doktoratom, ili bivši ministar odbrane koji vređa novinarke, kao i apsolutni pobednik kada su afere, falsifikati i skandali u pitanju – još uvek gradonačelnik Beograda, Siniša Mali.
No, idemo dalje, pred preuzimanje vlasti, SNS je obećavao da će rasvetliti krađu glasova na izborima 2012, kao i preispitivanje 24 sporne privatizacije prethodne vlasti.
Pričalo se i o smanjivanju brojnih državnih agencija kao i ukidanje mesta državnih sekretara.
Za one sa slabijim pamćenjem da podsetimo da je masno laganje započeto sa najavljenih 100 milijardi evra investicija za 10 godina, a nešto kasnije obećane su tri milijarde dolara za 3-4 godine investicija u Beograd na vodi.
Da postoji i poneki dobar izuzetak jesu poruke kojima su spuštane tenzije u regionu i primer fiskalne konsolidacija. Ali samo donekle.
I pored veće naplate poreza, glavni instrument smanjivanja optrećenja državnog budžeta bio je oduzimanje plata i penzija, uz nastavljanje nekritičkog subvencionisanja nekih od odavno propalih državnih preduzeća. Naravno, obećano je i smanjivanje ovakvog subvencionisanja.
Odlazeći premijer je obećao i rešavanje huliganizma ali i transformaciju klubova. Šta više, obećavao je da će biti spreman da zbog privatizacije plati punu političku cenu i siđe sa vlasti. A stvari se nisu pomerile, ni za milimetar.
Ovo je prilika da podsetimo na očekivanja o plati od 500 evra u 2017. godini. Doduše ima još vremena do kraja 2017. a podsećanja radi, prema poseku iz februra, za to nedostaje još 15 hiljada dinara.
Ono što je tokom poslednih pet godina podignuto na jedan viši nivo jeste tabloidizacija i sve veći prostakluk u javnoj sferi, što se dešava sa sve nižim platama i nezadovoljstvom prosvetara.
Podsetimo, estradizaciju kulture i tabloidizaciju započeli su oni bivši, iliti „žuti“, da bi sadašnji sve to multiplikovali. Od jednog rijalitija dobili smo tri, a vesti iz ovih programa čine 80 odsto onoga što se nekada nazivalo zabavom. Takođe, isti slučaj je i sa novinarskim sramotama koje se nazivaju dnevne novine. O tome svedoči činjenica da su su tri nazovi novine hiljadama puta prekršile esnafski kodeks u samo jednoj godini.
Takođe, novi i napredni su zadržali i matricu ubacivanja državnog novca u „svoje“ medije, tako svojstvenu onima koje su okrivili za bezmalo svako zlo koje nas je snašlo.
I tako u nedogled, kao što je ime još jednog hita ovog puta benda Darkwood dub.
No, meni se čini da ćemo u ovom slučaju slušati „Proći će i njihovo“, Kanda Kodže i Nebojše.
I to po istoj matrici, kao i ranije. Ne toliko zbog kvaliteta drugih, nego zbog razočarnosti i besa prema onima na vlasti. Samo je pitanje vremena kada će buka i bes biti dovoljno jaki.