Potpisivanjem ugovora Vlade Republike Srbije sa kompanijom Microsoft o licenciranju i servisiranju računarskog softvera koji će biti korišćen u srpskoj državnoj administraciji, najavljeno je još jedno rasipanje državnih (naših) para.
Možda čak i po zakonu.
Srbiji je bez dileme kao i svakoj drugoj zemlji koja teži da bude civilizovana, potrebna sigurna i funkcionalna digitalna komunikacija, ali je takođe potrebno da postoje i Zakoni koji neće legalizovati bespotrebno i suvišno trošenje novca poreskih obveznika.
A zašto?
Iako je za ovakav posao bilo za očekivati raspisivanje tendera, to se nije dogodilo već je javnost obaveštena preko medija o još jednom velikom uspehu bez mnogo zalaženja u detalje ugovora poput iznosa, izvora, dužine trajanja, ugovornih obaveza…
Pošto su izostale i reakacije stručne javnosti ali i nadležnih organa na ovakav ugovor, moglo se zaključiti da je sve po Zakonu o javnim nabavkama.
I zaista prema novom Zakonu o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. (nije šala) postoji klimavo uporište za ovaj akt.
Naime, u članu 7 Nabavke na koje se zakon ne primenjuje, stav 4 stoji da su nabavke čija je isključiva i neposredna namena obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaja elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije, pod uslovom da drugi privredni subjekti pružaju te usluge na relevantnom tržištu;
Iako ne baš najjasnije, sudeći prema napisanom postignuti dogovor čini legalnim, ali ne i legitimnim.
Jer, izvlačenjem elektronskih komunikacija (u digitalno doba!) iz Zakona data je političarima mogućnost diskrecije u poslovima koje se mogu meriti milionima evra, koliko koliko bi koštalo samo instalirnje office paketa i Microsoft operativnog sistema. O daljim i složenijim sistemima unutrašnje digitalne komunikacije da ne pričamo.
Ovakvo izuzeće čini smešnim članove 10 i 11 u kojima se govori o načelima obezbeđivanja konkurencije i transparentnosti postupka.
Jer osim Microsofta, postoji još dosta komapnija koje se bavi istim i sličnim poslovima, a neke od njih je pomenuo i sam premijer Ivica Dačić u izjavi datoj prilikom potpisivanja.
Takođe postoji i veliki je broj besplatnih operativnih sistema i softvera, što zna i u čemu uživa gotovo svaki korisnik računara. A takvih je mnogo.
Umesto transaprentnosti u procesu gde bi makar saznali šta to Vlada želi da plaća sa našim novcem, dobili smo maglovitu najavu ulaganja Microsofta umotanu u partnerstvo. Bez ikakvih detalja.
Da li zbog toga da ne umaramo ili da ne nerviramo sive ćelije nije rečeno.
Mada, kada se pročita saopštenje u kome se ističe da je Vlada, nakon obavljenih analiza, ocenila da takav pristup obezbeđuje ostvarivanje dodatnih ušteda u budžetu, dalju optimizaciju infrastrukturnih kapaciteta, podizanje tehnološkog nivoa informacionih sistema i stvaranje neophodnih uslova za razvoj modernih elektronskih servisa namenjenih građanima i privredi… sive ćelije su bliže nerviranju, a Srbija bankrotu.
No, izgleda da je najvažnije da je sve po Zakonu, a ako i nije, ne mari. Koga još briga za logiku i realnost ili javnost koja je morala da bude obaveštena na šta se troše budžetski novci.
Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu:
Srbija je država u kojoj su javni službenici sa 550.000 ubedljivo najveća kategorija među zaposlenima i čine trećinu svih koji rade u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u obrazovanju radi 120.000 ljudi, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti oko 140.000. U Vojsci i policiji radi oko 85.000 ljudi, u Vladi, ministarstvima, upravama, direkcijama i agencijama oko 28.500, u kabinetu predsednika i Narodnoj kancelariji stotinak ljudi, u lokalnoj samoupravi oko 23.000. Nacionalna služba za zapošljavanje, sve sa podružnicama, zapošljava više od 2.000 ljudi, a PIO fond više od 3.500.
Broj različitih vladinih organa i institucija dostigao je 4.920, a broj mesta gde se obavlja neki društveni posao koji se finansira iz nacionalne kase je 11.200.
Linkovi:
Dačić potpisao ugovor sa Microsoftom
Šansa za nova radna mesta
POTPISANO: Državna administracija koristiće licencirani Majkrosoft softver
Tekst je republikovan na sajtu e-novine.com