Srbija: RADIKALI SE TIHO ODRIČU IDEALA UTAMNIČENOG LIDERA

vucic-i-nikolicZaboravljajući na svoje ultranacionalističke poruke tokom predizborne kampanje, srpski radikali su, izgleda, krenuli u susret promenama

Pišu: Predrag Popović i Dragana Nikolić-Solomon iz Beograda (Balkan insajt, 18. januar 07)

Srpska radikalna stranka, SRS, koja je odavno poznata po svojoj nacionalističkoj retorici i privrženosti ideji o Velikoj Srbiji, tiho menja svoj imidž i politiku, prkoseći političkom testamentu svog utamničenog lidera Vojislava Šeselja.

Na parlamentarne izbore 21. januara Srpska radikalna stranka izaći će samostalno. Međutim, i pored činjenice da će verovatno osvojiti više glasova nego bilo koja druga partija, po drugi put najveća opoziciona stranka u Srbiji neće moci da formira Vladu jer ni jedna druga partija nije spremna da uđe u koaliciju s radikalima.

Usled toga, ovoga puta ova stranka menja strategiju i profil, zasnivajući svoju predizbornu kampanju na ekonomskim pitanjima i borbi protiv korupcije umesto na Šeseljevoj nacionalističkoj agendi. Takođe se upadljivo malo pominje Šeselj u kampanji srpskih radikala.

Srpska radikalna stranka osnovana je februara 1991. godine ujedinjenjem Srpskog četnickog pokreta i Narodne radikalne stranke u Kragujevcu, a svoj uspon ka vlasti započela je na opštim izborima 1992. godine kada je osvojila više od sedamdeset od ukupno 250 poslaničkih mandata u srpskom parlamentu.

U Vladu Srbije ulaze 1998. godine kada je formirana takozvana Vlada nacionalnog jedinstva sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije, SPS, i Jugoslovenskom levicom, JUL, koju je predvodila Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića. Potpredsednici te Vlade bili su Šešelj i sadašnji zamenik predsednika stranke Tomislav NikoliĆ.

Ipak, na vlasti nisu ostali dugo. Nakon sloma Miloševićevog režima 2000. godine, Srpska radikalna stranka se vratila u opozicione klupe. Početkom 2003. godine, svega tri nedelje pre atentata na premijera Zorana Đinđića, lider radikala Vojislav Šešelj dobrovoljno se predaje Haškom tribunalu.

Haška optužnica za počinjene ratne zločine protiv lidera radikala nije ni najmanje okrnjila podršku među srpskim nacionalistima i te godine su radikali postali pojedinačno najjaca partija u srpskom parlamentu sa osamdeset dva poslanička mandata.

Uprkos tome, njihov problem tada, i sve do danas, ostala je nemogućnost da stupe na vlast pošto ni jedna druga stranka nije pristajala na koaliciju sa njima. Stoga je Srpska radikalna stranka ostala u opoziciji, ali je pružila podršku novom Ustavu, koji je usvojen na oktobarskom referendumu čime je utrt put ka prevremenim parlamentarnim izborima.
Vojislav-Seselj0112
Uoči predizborne kampanje u novembru, Šeselj je stupio u štrajk glađu u znak protesta protiv tretmana u Haškom tribunalu, a radikali odbijaju da započnu svoju kampanju dok god njihov lider u haškoj pritvorskoj jedinici odbija hranu.

Navodno je u tom stanju, lebdeći između života i smrti, Šešelj ostavio svoj politički testament stranci upozoravajći radikale da ostanu budni i na oprezu od “velikih neprijatelja” Srbije oličenih u NATO-u i Evropskoj uniji.

Poručio je radikalima da ostanu verni tradicionalnom srpskom savezniku kao što je Rusija, ali i Kini i Indiji kao i drugim zemljama koje se suprotstavljaju američkoj hegemoniji. Takođe je poručio svojim partijskim kolegama da nikada ne ulaze u koaliciju s partijom desnog centra Demokratskom strankom Srbije, DSS, premijera Vojislava Koštunice, niti sa Demokratskom strankom, DS, srpskog predsednika Borisa Tadića, ali ni sa drugim “slicnim izdajnicima”.

Radikali nikada ne smeju prihvatiti nezavisnost Kosova, već moraju nastaviti borbu za ujedinjenje svih srpskih zemalja – gde se misli na projekat Velike Srbije.

Ipak, Šešeljev “poslednji” testament je izgubio svoju snagu kada se ispostavilo da je počeo da prihvata hranu polovinom decembra nakon što je Tribunal uslišio većinu njegovih zahteva.

Prema nekim analitičarima, štrajk glađu je u međuvremenu naneo štetu stranci, prisiljavajući SRS da odloži početak svoje predizborne kampanje. Takođe se pokazalo da Šešelj u svom testamentu odbija mogućnost da njegova stranka formira vladajuću koaliciju posle izbora.

Jedan posmatrač koji je želeo da ostane anoniman rekao je za Balkan insajt (Balkan Insight) da je štrajk glađu ugrozio radikalsku izbornu strategiju i razgnevio neke od lidera radikala.

“Radikali su sve više svesni činjenice da im je Šešeljeva ostavština breme, te bi mogli nesto po tom pitanju da učine posle izbora”, rekao je on, dodajući kako je Šešeljev štrajk glađu bio poslednji pokusaj da povrati aktivnu kontrolu nad strankom.
vucic_nikolic
Ovaj posmatrač kaže da će proces udaljavanja stranke od Šešelja biti postepen i diskretan. “Nikada ga se neće u potpunosti odreći, i neće to učiniti otvoreno, pogotovo uoči izbora, ali postoje znaci da su lideri stranke spremni da to urade”, rekao je on.

Posto je malo verovatno da ce Srpska radikalna stranka učestvovati u formiranju nove Vlade, uprkos očekivanih 30 odsto glasova na predstojećim izborima, u stranci će se pojačati osećanje isfrustriranosti.

“To će biti drugi put za redom da radikali dobijaju najviše glasova na opštim izborima, a da nisu u mogućnosti da formiraju Vladu”, kaze ovaj isti posmatrač. “Članovi stranke će postati veoma isfrustrirani. Ne može se neprestano pobeđivati na izborima, a da pri tome nikada ne dođete na vlast”.

Sam Nikolić se nedavno distancirao od Šešeljeve platforme rekavši da testament vise ne važi jer je “čovek živ”.

Ove nedelje, Nikolič je otišao i korak dalje, ustvrdivši da sada sebe vidi kao istinskog lidera stranke u Srbiji. “Ja sam sada Šešelj u Srbiji i ja vodim stranku”, rekao je on, dodajući da će Srpska radikalna stranka ignorisati Šešeljev nalog da se ne sarađuje sa Koštunicom ako to bude potrebno jer stranka mora da deluje “u interesu Srbije”.

“Radi se o Nikolićevoj predizbornoj poruci kojom se otkriva da je on sada glavna ličnost radikala u Srbiji, te da se njegovom partijom ne upravlja iz Haga”, prokomentarisao je nas posmatrač za Balkan insajt, dodajući da iza toga verovatno stoji Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke koji vodi odnose ove partije s medijima.

Pa ipak, čini se da u javnosti lideri radikala još uvek negiraju da je došlo do promene. Vučić demantuje navode da stranka namerava da se oslobodi Šešeljeve ostavštine. “I dalje stojimo iz svega sto je rekao”, rekao je Vučić za Balkan insajt, insistirajući da radikali nikada neće napustiti ideju o Velikoj Srbiji.

Prema Bratislavu Grubačiću, direktoru agencije VIP u Srbiji, promena radikalskog imidža u predizbornoj kampanji je očigledna.

“Njihova [radikalska] celokupna kampanja, od kada je Šeselj prekinuo svoj štrajk glađu do danas, može se posmatrati kao pokušaj da se predstave glasačima kao jedna sasvim drugačija partija. Oni žele da pokažu da nisu tako loši kao što to njihov imidž sugeriše, te da su oni prosto samo još jedna od velikih stranaka na političkoj sceni”, rekao je Grubačić za Balkan insajt.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da neslaganja unutar vrha partije sa Šešeljevim stavovima i oko samog Šešelja postaju sve očitija dok sama stranka teži tome da u svojoj kampanji odražava potrebe birača nasuprot zahtevima koje im iz haškog zatvora ispostavlja njihov utamničeni lider.

“Građanima je najbitnija socijalna sigurnost, a pitanja na kojim insistira Šešelj iz Haga su na petom ili šestom mestu prioriteta”, rekao je on. “To je problem kada imate lidera koji nije prisutan na terenu. Vrh stranke se rukovodio potrebama birača, što je bitnije, a ne Šešeljevim porukama”.
Seselj_02
Još jedan znak da se stranka postepeno distancira od Šešelja jeste upadljivo drugačiji javni nastupi radikalskih lidera u kojima je ublažen njihov mačo imidž. Generalni sekretar radikala Aleksandar Vučić je sada čest gost u ženskim kontakt emisijama gde, na primer, govori o svojoj ljubavi prema britanskoj pop muzici i podršci ukidanju obaveznog služenja vojnog roka u nacionalnim oružanim snagama, a ni jedno, ni drugo ne odslikavaju tipične radikalske stavove.

Središnje mesto u predizbornoj kampanji posvećeno je socijalnim temama i ekonomiji, a ne Velikoj Srbiji. Obećavaju se nova radna mesta, borba protiv korupcije, podrška poljoprivredi, reforma penzionog sistema, ponovno podržavljenje komercijalnih banaka i reforme pravosuđa.

U stranačkom ekonomskom programu, glasači mogu saznati da radikali podržavaju “ulaganja u stare industrijske zone kao i mala i srednja preduzeća, te manje striktnu monetarnu politiku koja bi dovela do nižih kamatnih stopa”. Kao što je to jedan Beograđanin primetio: “Svakoga dana sve više zvuče poput socijaldemokrata, a ne radikala”.

Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić razloge za insistiranje na socijalnim temama u predizbornoj kampanji vidi u nagomilanim ekonomskim problemima od 2000. godine. ” Smešno je što oni koji otpuštaju radnike upravo obećavaju više radnih mesta”, rekao je on, osvrćući se na vladajuće partije centra.

Jos jedan znak distanciranja stranke od Šešelja su predizborni posteri radikala na kojima se ne pojavljuje ni Šešeljev lik, niti bilo ko drugi iz stranačkog vrha. Pod sloganom “Da nam sutra bude bolje”, radikali na posterima pokazuju niz lica običnih ljudi.

Zanimljivo je to što je stranka tiho odustala od svoje stare politike antagonizma prema strankama etničkih manjina u Srbiji. Umesto toga, sada pokušavaju da privuku njihovu podršku kao potencijalnih partnera u vlasti.

“Manjinske stranke moraju učestvovati u vršenju vlasti u Srbiji, bez obzira na to koja je stranka u tom trenutku na vlasti”, izjavio je Nikolić nedavno. “Njima je potrebno više novca za obrazovanje, puteve, zapošljavanje… oni ne bi trebalo da budu u opoziciji”.

Nikolić je potkrepio svoju ponudu nedavno, otišavši korak dalje kada je rekao da bi bio spreman da ustupi predstavniku nesrpske stranke ministarstvo unutrasnjih poslova. “Nas zanimaju finansije”, rekao je on.

Dok neki posmatrači smatraju da je pokušaj Srpske radikalne stranke da popravi svoj imidž isuviše zakasneo ukoliko se želi osvajanje vlasti na ovim izborima, drugi veruju kako radikali igraju svoju igru na duži rok.

S obzirom na to da bi sledeća vlada mogla biti manjinska vlada koju bi predvodila Tadićeva Demokratska stranka, oni kažu da bi Srpska radikalna stranka mogla udružiti snage s Koštuničinom Demokratskom strankom Srbije u pokušaju da je obori.

“Ako Kosovo stekne nezavisnost posle izbora, Koštunicina stranka i radikali bi mogli optužiti demokrate da su izdajnici i potom udružiti snage da izdejstvuju nove prevremene izbore za manje od šest meseci”, rekao je nas sagovornik Balkan insajtu.

Predrag Popovic je slobodni novinar. Dragana Nikolic Solomon je direktorka BIRN-a za Srbiju. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

(http://www.balkaninsight.com/en/article/srbija-radikali-se-tiho-odricu-ideala-svog-utamnicenog-lidera)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>