Skup nekoliko hiljada građana ispred Skupštine Srbije najveće je ekološki motivisano okupljanje do sada održano u našoj zemlji.
Iako pod imenom ustanak, nije značio bilo kakvo nasilje, a i pored toga što se nije digla “kuka i motika” može se sa sigurnošću reći da je ovaj skup bio uspešan.
Iako do masovnih gibanja nije došlo, veoma je primetno da poruke sa platoa ispred Skupštine odzvanjaju Srbijom, što je i bio cilj protesta.
Ekologija je od subote postala tema kojom se bavila i opoziciona ali i poziciona javnost. Ekologija je danima tema i u režimskim ali i profesionalim medijima, a to, nije čest slučaj.
Možda i najvažnija reakcija je ona koja dolazi od vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, pošto su po pravilu i logici najodgovorniji oni koju na vlasti. A ova ekipa je to skoro pa deceniju.
Čini se da i pored toga što nije bilo 50 ili 100 hiljada ljudi prepoznat je potencijal nezadovoljstva građana, što je za rejtingom opsednutu vlast, mnogo važnije od npr. zaista zdrave životne sredine i zdravlja građana.
Tako su se redom oglašavali premijerka, resorna ministarka, ministarka rudarstva i energetike. Po običaju hvalile su svoj rad, međutim, ono što je izneadilo jeste i konkretna akcija.
Naime ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objavila je da je rudnik Jama u Boru koji eksploatiše kineska kompanija Zi Đin zatvoren zbog zaštite životne sredine. Iz ovog rudnika su kako stvari stoje ispuštane su štetne materije u reku Pek koja je proteklih meseci zbog menjala boju od zagasitožute do sivomaslinaste i pitanje je da li u njoj ima života. Ako i ima, bilo bi to malo čudo prirode.
Ministarka Mihajlović ponovo je aktuelizovala raniju najavu da će biti zabranjena izgradnja mini i ostalih hidroelektrana u zaštićenim pdoručijima, što je takođe korak napred u spašavanju vode, zemlje, vazduha, biljnog, životinjskog sveta i zdravlja ljudi u Srbiji. Zakon je kako kažu već u Skupštinskoj proceduri.
Mihajlović je najavila i plan da Srbija 2040. godine dobija 40% energije iz obnovljivih izvora, dok je premijerka stavila ekologiju u tri prioriteta vlade Srbije, a resorna ministarka podsetila koliko je novca do sada uloženo.
Veliko je pitanje da li bi do bilo čega sličnog došlo da nije bilo protesta i da nema ljudi koji stoje iza njega, jer vlast niie malo puta ignorisala pozive na zdrav razum
Bilo kako bilo, ekologija je konačno postala važna tema što ona i jeste.
Važno je i istaći da niko iz Vlade Srbije nije naveo argument koji je olako davao predsednik Srbije, kako je ekonomski razvoj u direktnoj vezi sa velikom zagađenošću, odnosno da je prekomerno trovanje vazduha, vode i zemlje normalna pojava koje se ne može izbeći, kao i posledice koje slede.
Naravno bilo je u nastupima članica Vlade i klasičnog preterivanja, laži, uvreda, politikanstva. U tome je prednjačila resorna ministarka Irena Vujović, koja je još jednom pokazala koliko služi za slikanje i rodnu statistiku, a ne za bavljenje svojim poslom. Osim uvreda na račun ljudi okupljenih ispred Skupštine, hvalila se opštim mestima da oni rade, a da građani vide rezultate.
Nije jasno, da li je pod radom mislila na pomenuto trovanje reke Pek, zagađenom vazduhu po kome su gradovi u Srbiji u svetskom vrhu, masovnoj seči stabala po Beogradu, uvozu automobila koji zbog zagađenja više ne mogu da se voze po Evropi, trovanju npr. topčiderske reke i spuštanju otrova na Adu Ciganliju, izletištu desetina hiljada ljudi, masovnoj seči šuma u nacionalnom parku Fruška Gora, Kopaoniku…Lista je predugačka.
Premijerka je, pokušala da okrene priču naopačke i povezala rast standarda sa razvojem ekološke svesti, čime je, osim odsutva svesti uvredila brojne građane Srbije koji ne žive kao “bubreg u loju”, ali eto, znaju koliko je važna zdrava životna sredina.
No, pomenuti biseri su se i mogli očekivati, ali ne toliko i najave i konkretna dela.
Šta je razlog tome, nagla odgovornost, evolucija, strah od negativnog publiciteta ili želja da se zauzmu što bolje pozicije, jer ekologija traži i novčana ulaganja odnosno profit, videćemo u narednom periodu. Loptica je kako se kaže u njihovom polju.
Izvesno je da je nemoguće istovremeno nemilice zagađivati i tvrditi da se to ne radi.
Ispred sebe imaju velike izazove, jer i dalje ako nema kiše i vetra dišemo jedan od najzageđnijih vazduha na svetu, problem MHE se neće rešiti njihovim eventualnim ukidanjem samo u zaštićenim područijima, desanti poput onih na Fruškoj Gori i Kopaoniku gde se neplanski seku šume i grade zabranjeni objekti su i dalje deo svakodnevice, prljave reke su tu, Beograd je bez prećiščivača otpadnih voda a Rio Tinto nema nameru da odustane, iako nema garancija da mega ekploatacija jadariza neće uništiti zemlju oko Cera i Vukovog Tršića a zatim zagaditi Drinu koja će dalje teći ka Savi.
Ovo poslednje je u nadležnosti pre svega ministarke Zorane Mihajlović i biće prava mera njenog angažmana i svesti i moći.
Građani koje se ovo tiče žele razgovor i poštovanje Ustava i zakona, a članovi Vlade bi mogli da se podsete da su oni samo predstavnici tih građana, a ne vladari.
Jer ako uništimo živortnu sredinu stardaće svi. I bogati i siromašni i vlast i opozicija i sva naša deca.
Zahtevi Ekološkog ustanka
1. Poštovanje Ustava i postojećih zakona,
2. Usklađivanje propisa sa najvišim standardima životne sredine
3. Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine
4. Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima
5. Zaštita prirode,
6. Zaštita svih šuma, zaustavljanje seče u zaštićenim opodručjima i pošumljavanje
7. Obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE
8. Očuvanje vodnih dobara
9. Zdrave urbane sredine
10. Odgovorno upravljanje otpadom
11. Da dišemo čist vazduh
12. Dobru energiju za sve
13. Sveobuhvatni održivi razvoj
