Poslednje najave „iz dobro obaveštenih izvora“ da će doći do vansudskog dogovora grada Beograda i Luke „Beograd“ oko zemljišta na obali Dunava još jedno je u nizu konačnih rešenja ovog problem iako je pre toga neophodno rešiti najmanje dva sudska procesa i najverovatnije promeniti Generalni urbanistički plan
Piše: Peđa Popović
No, kako u Srbiji gotovo sve zavisi od političke volje, za očekivanje je da tako bude rešen i ovaj slučaj. U tome se slažu stručnjaci, a u prilog toj tvrdnji ide i izjava gradskog pravobranioca Strahinje Sekulića o najavi vansudskog poravnanja prema kome bi Beograd uknjižio 55 hektara priobalja na Dunavu, o čemu je govorio i gradonačelnik Dragan Đilas: „Jedino ako se nešto nisu dogovorili u srpskom Davosu (Kopanik). Mi i dalje čekamo potvrdu prvostepene odluke“, izjavio je za e-novine javni pravobranilac Beograda.
Ono što je sporno jeste kapital kojom je raspolagala firma Vorldfin. Ova firma nije imala ni prihode ni rashode. Besmisleno i neozbiljno je bilo odobriti takvu ponudu. Kapital od 31.000 evra za celu luku. To se odbija. Komsija ima diskreciono pravo da odbije na osnovu propisa, pravilnika i zakona koji to definišu.
Da podsetimo, Luka i grad Beograd spore se oko knjiženja 100 hektara zemljišta pored Dunava. Spor je započet 2003. godine kada je zemljište uknjiženo na grad, ali je 2007. godine odluka preinačena u korist Luke. Beograd tada podnosi novi zahtev za uknjižbu, koji je usvojen, ali se Luka ponovo žalila, a žalba je prihvaćena. Poslednja odluka doneta je 26.3.2008. godine, kada je presuđeno da gradu pripadne spornih 100 hektara. Ukoliko bi ova odluka bila potvrđena, to bi značilo da Luka Beograd, odnosno firma Vorldfin, odnosno Miroslav Mišković i Milan Beko ne bi mogli da grade planirani stambeno-poslovni kompleks na tom ekskluzivnom prostoru. Inače, polovina preduzeća Vorldfin podeljena je na jednake delove između ćerke i sina Miroslava Miškovića, Ivane Mišković-Karić i Marka Miškovića, i doskorašnje potpredsednice Delte Ivane Veselinović, dok je vlasnik druge polovine Milan Beko.
Umesto čekanja na konačnu presudu, navedena odluka obilato je iskorišćena u predizborne svrhe. Tih dana Dragan Đilas je pričao kako će se „demokrate i on boriti za svaki pedalj zemlje na kojoj se nalazi Luka Beograd, kako bi ona bila beogradska.“
Takođe Đilas je pre godinu dana govorio o 100 hektara (tačnije 107), koji, prema procenama stručnjaka, vrede 500 miliona evra. „Uz pomoć ovog novca bi mogla da se izgrade dva mosta i počne izgradnja metroa“, pričao je tih dana Đilasa novinarima i čak najavljivao da će se grad boriti za još nekoliko destina hektara, do čega nije došlo.
Da za Deltu zakon nije prepreka, pokazalo se i prilikom kupovine C marketa. Tada je Komisija o zaštiti konkurencije donela odluku da firma kupac Novafin ne može da se spoji sa C marketom, ali to nije poštovano. Promenili su i namenu objekata, iako su morali sve da vrate u prvobitno stanje. Ovako sada postoji Costa coffee umesto prodavnica.
Umesto toga, nakon pobede na izborima, o odbrani pedalja grada sve se manje se pričalo, da bi danas prvi čovek Beograda podržao projekte Luke Beograd i susreo se arhitektom Libeskindom koga je upravo Luka dovela da promoviše izgradnju priobalja.
Osim što je zaboravio na sopstveno obećanje, gradonačelnik je zaboravio još jednu sitnicu, a to je namena spornog zemljišta. „Luka Beograd je dobila zemljište na korišćenje za delatnost Luke, a ako se time više ne bavi, zemljište treba vratiti prvobitnom vlasniku“, bio je izričit Đilas.
Da takva odrednica stoji u Generalnom urbanističkom planu (GUP) Beograda potvrdio je član Antikorupcijskog saveta Milić Milovanović. „Za njegovo menjanje potrebno je dosta vremena, čak i godine. Ono što je bitno jeste da se prilikom ponude za preuzimanje podnosilac obavezao da neće menjati delatnost i namenu“, rekao je Milovanović za e-novine.
Ipak, on smatra da je to realno nemoguće jer niko od političke elite ne sme da se suprotstavi Miškoviću, a da je priča oko spornih hektara samo deo veće priče po kojoj Delta „puca“ na 500 hektara, odnosno kompletno priobalje. „Sama luka ima površinu oko 200 hekatara, ali Delta bi sa kupovinom firmi u priobalju stigla do parčeta od 500 hektara.“
Zanimljivo je da se prilikom preuzimanja Luke Beograd nije javila nijedna strana kompanija. Razlog tome je, prema Milovanoviću, stepen korupcije. „Velike investicije zahtevaju sigurnost da će one biti vraćene, a ne da im kažu npr. ne možete sutra da gradite. Ili neka firma hoće da se bavi lukom, a Skupština, recimo, donese odluku da izmesti luku.“
Zanimljivo je istaći da se u Srbiji prilikom sličnih preuzimanja samo u slučaju Knjaza Miloša javilo više od jedne firme kandidata.
On ističe da bi u tom slučaju izmeštanja mogli da dođemo do situacije da građani Beograda plaćaju izgradnju Luke. „Iako su građani već finansirali izgradnju Luke, moglo bi da bude puj-pike ne važi, sada gradimo novu. A ‘Delti’ bi ostao stambeno-poslovni prostor“, kaže Milovanović.
Kada smo pokušali da dobijemo pojašnjenje o promeni stava, u kabinetu Dragana Đilasa uputili su nas na javnog pravobranioca uz opasku da oni „sada nemaju ništa sa tim“. Pojašnjenje svakodnevnih najava o novom Beogradu na vodi pokušali smo da dobijemo i od direktorke Luke Ivane Veselinović, ali smo i pored dvonedeljnih obećanja i odlaganja ostali uskraćeni za odgovore.
No, to nije kraj priče o sporovima i transparentnosti u vezi sa Lukom, jer još nije gotov sudski proces koji vode mali akcionari Luke. Firma Vorldfin kupila je Luku Beograd u septembru 2005. za oko 40 miliona evra. Prema navodima Saveta za borbu protiv korupcije, otkriveno je da je firma Vorldfin registrovana specijalno za tu priliku i to na istoj luksemburškoj adresi kao i Novafin, preko kojeg je krajem te iste 2005. godine Milan Beko, za račun Miroslava Miškovića, kupio C market. U transakciji obavljenoj prilikom kupovine Luke Beograd, Delta se kao kompanija formalno ne pojavljuje nigde.
Radnici smatraju da su prilikom sekundarne privatizacije (proces u kome dolazi do prenošenja akcija zaposlenih na najbogatije ljude u zemlji, koji imaju dobar kontakt sa političarima i državnim organima) 2005. godine obmanuti za vrednost prodatih akcija. „Oni su prevareni jer nije obračuna realna vrednost kapitala firme. Proces obračuna vrednosti kapitala je bio u toku i bilo je izvesno da je višestruko veći od ponude Vorldfina, međutim uprava Luke nije informisala male akcionare. Iako su već znali preliminarnu vrednost kapitala, to su prećutali, tako da su akcionari dovedeni u zabludu i isplaćena im je mnogo manja vrednost od realne“, kaže Milovanović.
Od tada mali akcionari se sude, a prema rečima Milića Milovanovića, oni bi mogli da ospore privatizaciju jer su dovedeni u zabludu. „Teoretski moglo bi da se sve poništi, ali mislim da za tako nešto nema šanse. Očekujem da proces bude obustavljen zbog zastarelosti. Politička volja je takva. Niko neće ništa da pokrene protiv ‘Delte’. To je toliko moćna firma koja drži političare pod kontrolom.“
Moćna firma i nedgovorni političari učinili su da i dva sudska spora, nelogičnosti prilikom preuzimanja i nepoštovanje propisa, ne moraju da budu važni ako je politička volja i volja krupnog kapitala dovoljno jaka. A to što godinama stoji potencijalno najveći investicioni projekat vredan milijarde evra, nije važno. Dok se ne dogovore drugačije.
(Objavljeno na sajtu e-novine.com http://www.e-novine.com/index.php?news=23608)