Uvođenje reda u noćni život Đilastowna: TALIBAN STATE OF MIND

U nedostatku platana i Roma, obrušio se na noćni život: Dragan Đilas, faca

U nedostatku platana i Roma, obrušio se na noćni život: Dragan Đilas, faca

Zabrana puštanja muzike nakon jedanaest uveče nije jedina mera kojom je gradonačelnik odlučio da obraduje stanovnike Beograda. Samo dan nakon te vesti, za stanovnike „balkanskog Njujorka, grada koji nikada ne spava” stigla je još jedna čestitka – posle 10 uveče nema ni prodaje alkohola u radnjama

Piše: Peđa Popović

Poput pravog dobrog Samarićanina, šerif najveće kasabe na Balkanu, Dragan Đilas, odlučio je da nas časti za Novu godinu/Božić. A kako?

Zapretio je i rešio da nas dodatano sabije u četiri zida, što mu je, kako vreme odmiče, izgleda postalo neka vrsta fetiša. Za promenu, nije nasilno raseljavao i sekao, ali je odlučio da nam oteža pravo na zabavu i pravo da sa svojim životima radimo šta želimo.

Ja recimo obožavam muziku i mogu da je slušam iako nije glasna, ali mi je zaista sterilno tj. neprihvatljivo da plaćam piće i sedim negde u tišini. U biblioteci, pozorištu, književnoj večeri, bioskopu – naravno, ali u kafiću?! „Niđe veze“ što bi rekle Sarajlije

Vidite da lepo može da se pije i danju, ne treba vam noć za to

Vidite da lepo može da se pije i danju, ne treba vam noć za to

I baš bih voleo da vidim kako bi gradske službe svako veče redovno praznile npr. Strahinjića Bana!

No, to nije bilo sve za 2010. Samo dan kasnije, O’Đilas je spremio još jednu čestitku – zabranu prodaje alkohola posle 22 sata. I to svima, a pod parolom borbe protiv alkoholizma među mladima!!!???

Da nije glupo, bilo bi smešno…

Jer ZAKON o zabrani prodaje alkohola i cigareta maloletnicima već postoji, tako da bi šerif možda mogao da usmeri snage ka poštovanju istog. Ovako i pored apsolutnog prava da raspolažemo našim životima, više se osećam kao nadgledano lice koje ne zna šta mu je dobro činiti, pa je potrebno da mu neko stoji iznad glave … A dete nisam … Makar po godinama.

I, da bude jasno, ne radi se ovde o vapaju aloholičara, jer će oni pravi da naprave štek, nego o pravu da npr. posle prijatne večere sa dragom osobom i popijene boce vine mogu da, ako želim, trknem po još jednu… Ili jednostavno, da se posle utakmice, a pre pregleda Lige šampiona sjurim do prodže i pazarim još po jedno za drugare.

Sa zabranama, naročito kad je reč o mladima, po pravilu su jalovi efekti (pogledajte efekte tolerance zero prema narkoticima). Šta više, daćete im priliku da budu buntovnici, da se udružuju oko istog cilja, a to je u ovom slučaju alkohol.
Naivno. Super!

Već godinama slušamo priče o Beogradu kao planetarnoj prestonici noćnog života i dobre zabave i značaju takvog imidža na razvoj turizma i povećavanje prihoda. Samo, kome ćete da objasnite da u gradu koji nikada ne spava muzike nema, a i pivo ne može da se kupi … A nije Saudijska Arabija? Ili možda sada pravimo straight egde Medinu?

(Objavljeno na sajtu e-novine.com
http://www.e-novine.com/drustvo/43488-Taliban-state-mind.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>