TECHNO KAO KEŠ-MAŠINA

Carl Cox
Carl Cox

Nova era tehno muzike počinje posle 2000, kada se u organizaciju uključuju i sponzori, pre svih proizvođači piva, cigareta, gedžeta

Elektronska muzika u Srbiji je u očiglednom komercijalnom zamahu, koji se ogleda u učestalom gostovanju DJ megazvezda poput Karla Koksa, Ričija Hotina, Dejva Klarka ili Lorana Garnijea, najpoznatijeg francuskog DJ-a i producenata koji će nastupiti 30. juna na Kalemegdanu. Njihovi honorari su možda mali prema višemilionskim honorarima Rolingstonsa ili Red hot čili pepersa, ali se desetak i više hiljada evra za nekoliko sati miksovanja koje dobijaju na ovim prostorima smatra maksimumom u ovom još uvek autorski nepriznatom žanru.

POBUNA Novi klupski elektronski zvuk nastao je sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Bio je to eksperiment sa zvukovima na starim analognim elektronskim muzičkim uređajima na kojima su već radili Kraftverk ili Tangerine Dream, kao i s novim sintisajzerima i procesorima. U Detroitu, koji se smatra kolevkom tehna, tih godina su se pravile i prve tehno žurke po garažama i ruševinama. Kao formalni početak tehno buma u svetu računa se izdavanje prvog singla grupe Inner City – Big Fun.
– Novi zvuk bio je poslednji otklon od fetiša brzine koji su nametali mediji, jer je to meditativna muzika – kaže za Evropu Orge, bivši član Neočekivane sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, benda koji kombinuje rok, rege, dab s elektronskom muzikom.

POLUBOGOVI Iako su najpoznatiji izvođači osamdesetih danas polubogovi klupskog sveta, u prvo vreme evropski producenti nisu prepoznali ekonomsku dimenziju tehno muzike. Evropa je tek kasnije tehno doživela kao nešto egzotično, andergraund i sasvim novo, pa je krenula s uvozom američkih tehno artista.
– Poznati američki DJ Derik Mej (Derrick May), jedan od detroitskih rodonačelnika pravca, pričao mi je da je ’93. ili ’94. prvi put gostovao u Evropi i za nastup pred 10.000 ljudi uzeo 10.000 dolara. To je u ovom poslu u to vreme bila toliko ozbiljna suma da mu kod kuće niko nije verovao – kaže DJ Boža Podunavac, jedan od prekaljenih asova srpskog klabinga.
Početkom 90-ih godina prošlog veka ovim zvukom počinju da se bave i Evropljani. Englezi, Francuzi i Nemci pokušavaju da naprave svoju verziju tehna. Među evropskim pionirima bili su pomenuti Karl Koks (Carl Cox), Loren Garnije (Laurent Garnier), DJ Hel (Hell)…

EKSTAZI Klupska zabava početkom devedesetih postaje svetski trend. Sintetičke droge i tehno kultura bili su oduvek usko povezivani u svesti javnog mnjenja, pre svega zbog toga što su nastale u isto vreme. S druge strane, kažu upućeni, tehno može biti veoma agresivan, pa je za slušanje ove muzike potrebno dosta tolerancije. Ukoliko se tolerancija prirodno ne poseduje, poneko pribegava veštačkim pomagalima.
kozmikintegraPOČETAK Prvi tehno događaj kod nas Enlajtment organizovan je 1994. u jednoj od hala Filmskog grada, i na njemu su nastupali malo poznati DJ-evi iz Engleske.
– Enlajtment je bila prva domaća masovna tehno žurka. Bilo je pomalo blesavo i niko nije znao šta se dešava. Tada su i ekstazi i LSD počeli da prodiru na naše tržište – tvrdi Boža.
Prva prava beogradska klupska tehno žurka desila se u Domu omladine u septembru 1995. godine (DJ Riccardo Rocchi). Projekat Kozmik (Vlada Janjić, Gordan Paunović, Boža Podunavac) počinje ozbiljnim dovođenjem stranih DJ-eva i pravljenjem žurki s namerom da se klupski muzički žanr ovde autorski oformi. Tako je Beograd pod sankcijama, makar zahvaljujući elektronskom zvuku, uspeo da zadrži korak sa svetom. Do tada je beogradski klupski život funkcionisao u znaku pucnjave, kriminalaca i splavova, a nova era tehno klabinga je sve kultivisala, od čekanja u redovima ispred klubova i provere na ulazu, pa do čistoće WC-a i kvalitetnije ventilacije.
Organizacija žurki bila je, prema Božinim rečima, na granici isplativog.
– Sav višak novca odlazio je na kupovinu novih ploča, novih slušalica, igala za gramofon…Ovde nikada, a pogotovo ne tada, u drugoj polovini devedesetih, nije bila prisutna neka velika suma novca u odnosu na ono što je uobičajeno na Zapadu.
Uporedo s pojavom organizacione izvršne jedinice Kozmik, dolazi do formiranja još nekoliko sličnih organizacija kao što su United DJ’s of Trance, Integra, Happy People, Eksperiment
flajerPRŽENjE MOZGA Period od ’94. do ’98. predstavlja zlatno doba srpskog klabinga. Otvaraju se Soul Food, Industria, Omen, Underground. Klabing se, kao i u početku na Zapadu, zasniva na sprezi između ugostitelja koji su imali logistiku i organizatora koji su dovodili DJ-eve. Pojavljuje se i pojam rejv, kojim neki nazivaju tehno žurke na otvorenom, s velikim brojem ljudi, a drugi zabave na kojima se pušta eurotreš ili eurotrens muzika. Ovaj vid partija namenjen mlađim generacijama bio je daleko isplativiji od klabinga, ali kod nas nikad nije zaživeo koliko i klupska kultura. Dok su na Zapadu rejvovi okupljali i po milion ljudi, kod nas su se sveli na tek nedavni nastup DJ Tiesta ili DJ Boboa, i to pred nekoliko hiljada ljudi u prvom slučaju ili nekoliko stotina u drugom. Dok je u Londonu 90-ih bilo preko 300 klubova u kojima se slušala elektronska muzika, u Beogradu ih je bilo svega pet pre bombardovanja, a posle i manje.
– Ali, i kad je tehno bio na vrhuncu moći i komercijale, uvek je bio prilično hermetičan i nije bio po volji establišmenta. Festivali poput Tribal Gathering ili Lav parade ličili su na hipi hepening i previše ih ugrožavali – tvrdi Orge, koji smatra da je dalji razvoj ovdašnjeg klabinga ometala i loša ekonomska situacija.

Cene karata
Karte se kreću od 300–400 dinara za obične žurke, pa do 1.000–1.500 dinara za one gde dolaze poznatiji DJ-evi.
Za pivo treba izdvojiti između 150 i 200 dinara, kao i za domaća energetska pića, dok se strana kreću od 200 do 300 dinara
Takođe, zbog povećanog znojenja velika je i potražnja za vodom, a cena za flašicu od 0,33l nikad nije ispod 100 dinara. Neretko organizatori isključe vodu u toaletima kako bi povećali promet žednih klabera.

NOVA ERA Posle 2000. nastupa nova era tehno muzika, a Beograd od 5. oktobra dobija priliku da vidi čitavu plejadu svetskih DJ-eva.
– Suma novca koja je bila u opticaju se povećala, pa su i ulaznice i piće mogli biti skuplji. U popularizaciju su se uključili i sponzori, pre svih proizvođači piva, cigareta, telekomunikacionih gedžeta.
Organizuju se i festivali kojima je elektronska muzika baza. Jedan od takvih je i Egzit, koji se pretvorio u moćnu komercijalnu mašinu koji podržavaju i institucije sistema.
– Dosadašnje festivale posetilo je više stotina hiljada ljudi iz zemlje i sveta, pre svega Engleske, i računa se da je Egzit postao srpski brend – kaže Boža Podunavac.

Exit: Stara Dance Arena
Exit: Stara Dance Arena
Podunavac je od 1995. do 2005. imao po 100 nastupa godišnje, ponekad i dva za veče, što se u to vreme smatralo prosečnom aktivnošću popularnog DJ-a. Za Novu godinu Boža je miksovao u Kruševcu od ponoći do 2.15 izjutra, oko 4.30 nastupio je u SKC, a od sedam u Plastiku.
Danas više niko, kako kaže Podunavac, osim za Novu godinu, ne radi ovim tempom. Od stalnih šljaka, postoji institucija rezidenta koja podrazumeva puštanje muzike jednom nedeljno u nekom od malobrojnih klubova. Domaća DJ zvezda može da naplati 100 evra po nastupu. Mnogi rade i za piće, nadajući se boljim vremenima.
– Kad sam bio mlad, ložio sam se i puštao muziku iz zadovoljstva, što neko hoće da me sluša. Sa četrdeset sam stvar postavio na princip – koliko to košta. Naravno, posao se nikad ne otaljava – kaže Boža Podunavac. – Biti DJ je najsličnije glumačkom pozivu. On stvara energiju koju publika oseti, ta energija je ponese, nastane histerija i DJ-u se vrati u vidu prijatne jeze. Kad osetiš da si ih pogodio, puno ti je srce i čini ti se da sve možeš – objašnjava Podunavac.
hellSPONZORI Prema mišljenju još jednog od pionira domaće klupske scene Gordana Paunovića, dolazak velikih sponzora je i najveća razlika u odnosu na period 90-ih godina.
– Nažalost, za mnoge – ne i za sve – ne može se reći ništa posebno dobro, jer se taj novac koristi za skupe spektakle s kratkim rokom trajanja. Dovode se davno potrošeni i nezanimljivi izvođači, a neretko, umesto muzike, u prvom budu planu marketing i brending. Tragično je da je Rumunija dramatično ispred nas kad je u pitanju svest velikih sponzora, iako smo mi ranije počeli i bili daleko napredniji.

Skromni DJ-evi
Ma kako bili veliki u tehno svetu, rajder-liste stranih DJ-eva nisu previše zahtevne i ograničavaju se na biznis-klasu u avionu i smeštaj u dobrom hotelu.
– Desi se da zahtevaju da se po njih dođe mercedesom S klase, ali to bi bio vrhunac njihovih privatnih prohteva – kaže Marko Vajagić, poznatiji kao DJ Mark W. Najviše problema kao organizator tehno zabava imao je s tehničkim zahtevima jer se u Srbiji ponekad vrlo komplikovano doći do određene vrste miksete ili reflektora.

Zašto su kompanije prepoznale tehno žurke kao mogućnost za promociju i zaradu je jednostavan? Osim što koštaju, manje žurke pogađaju i profilisanu ciljnu grupu. To nije kraj – najavljivanjem žurki na medijima, deljenjem karata i sl. dobija se besplatna reklama. Primera radi, jedna fabrika piva je prošle godine za svoje žurke izdvojila 200.000 evra.
Ne treba zaboraviti ni mogućnost zarade od karata (ako se ne dele besplatno) i procenta od prodaje pića. Tako da na kraju organizatori mogu i da završe u plusu. Dolazak Karla Koksa koštao je organizatore nekoliko desetina hiljada evra, plus iznajmljivanje aviona na relaciji Ibica – London – Beograd – London. Suma koju, ne računajući novac izdvojen za karte, lako može da obrne 10.000 egzaltiranih klabera, koliko ih se okupilo na Kalemegdanu.


– Uz ovakve događaje gradi se pozitivni imidž, poruka dolazi do željene ciljne grupe. Čak i da nema prihoda od karata i pića, sve je već isplativo. Dovoljno je što se pred taj događaj nedeljama samo priča o njemu i sponzoru – kaže za Evropu jedan profesionalac. Za veću žurku s popularnim stranim disk-džokejom i domaćom podrškom potrebno je izdvojiti deset do petnaest hiljada evra. Ako je cena karte deset evra, a poseta 1.200 ljudi, to iznosi 12.000 evra. Zarada od šanka se kreće oko 500.000 dinara, s tim što se zakup šanka plaća oko 1.500 evra, a potrebno je platiti i ljude na šanku i, naravno, porez.
KRAĐA Sada je u modi minimal tehno, povratak korenima i eksperimenti sa zvucima iz okruženja, koji se kroz novu produkciju spajaju s već naučenim aranžmanskim konceptima.
– Tehno već odavno ne postoji kao nešto što bi se objedinilo jedinstvenom muzičkom definicijom. Sve pomenuto je davno prisutno na stolu – izumiranje kroz ponavljanje, reciklažu obrazaca, fuzije s drugim izrazima koji se prepoznaju kao vitalniji i izdržljiviji, pokušaji da se naglašavajući autorsku originalnost izbegne klišeizacija koja od početka prati tehno – tvrdi Gordan.
O uticaju elektronske muzike na sve muzičke pravce posebno svedoči njeno korišćenje u tzv. narodnoj muzici.
– Tehno kao ultimativan postmodernizam praktično krade od svih i pravi konglomerate, a da nikom ne polaže račun – smatra Orge.
Napredak tehnologije omogućava svakome da pokuša da postane DJ ili producent. Gordan kaže da sajber-tehnologija ubrzava dijalektički prelazak kvantiteta u kvalitet i obrnuto, tamo gde je presudna za obavljanje nekog procesa. Pirateriju je, pak, nemoguće iskoreniti, te mislim da bi problemu intelektualne svojine trebalo prići iz nekog drugog ugla.
Izvesno je da je od Kraftverka i Pink Flojda do danas tehno prošao veliki put, od pobune do komercijale.
– Loran Garnije svira sa džez muzičarima, Džef Mils (Jeff Mills) s filharmonijom iz Monpeljea u simfonijskim aranžmanima svojih tehno klasika. To su sve uspešni pokazatelji da je ova muzika suštinski ravnopravna, ali da joj nedostaje hrabrost da se pobede klišei koje nameće kolektivistički pristup koji je od ranih, rejv dana dominantan. Svaki novi pravac unutar tehna koji se pojavi i nametne kao vodeći, neumitno pre ili kasnije pretvara u kočnicu i faktor stagnacije, kao što je trenutno slučaj s famoznim minimalom, koji je doskora zvučao kao veliko osveženje posustale scene – zaključuje Gordan Paunović.


Autor: DRAGANA NIKOLETIĆ – PREDRAG POPOVIĆ
Nedeljnik Evropa, 28.06.2007; Strana: 46

Prethodno

MUSLIMANSKE DEOBE NA SRPSKI NAČIN

DAJTE PARE, PA NAS ZOVITE KAKO HOĆETE

Sledeće

Komentari:

Ostavi komentar