Sunset from a Rooftop – Inspired by Belgrade

Kratki desetominutni film Sunset from a rooftop holandski je kandidat za Oscara. Iako kandidat ove zapadnoevropske zemlje, Sunset se komotno može nazvati srpskim/beogradskim projektom. Zašto? Razloga je zaista dosta

Ivana Vasic

Ivana Vasic


Od toga da se radnja odvija u Beogradu tokom bombardovanja 1999. godine, da je jezik na kome se govori srpski, da u filmu igraju glumci iz Srbije, kao i da je za inspiraciju za film zaslužna Beograđanka – Ivana Vasić, posle čije je Internet prepiske režiser Marinus Groothof odlučio da snimi film.

- U prepisci sam dosta faktografski navodila šta nam se dešavalo, gde smo bili, šta smo radili. Pričala sam o dnevnom clubbingu, prepričavala angedote i opisivala kakve smo sve trofeje skupljali tih dana… u dve reči, svakodnevni život – kaže na početku razgovora za Yellow Cab Ivana Vasić, koja je, osim inspiracije, angažovana na filmu kao art direktor.

Šeki kasting genije
sekiUloge Ivane i Šeki i Mateja poput milion stvari koju su radili tokom filma – prevod, dijalozi, titlovanje ali i egzibicije poput pravljenja kutijica cigareta Božur) (sećate se?) uticale i na izbor glumica. Tačnije Šeki..„Sedele smo i mozgale ko bi moga da nas igra i Šeki se gotovo odmah setila da je Nataša Marković zapravo ona. A mesecima kasnije kada smo na postpremijernom partiju smo videli kako se jedna a kako se druga ponašaju, videlo se da su istovetne. Da li zbog toga ili ne tek Šeki je najkarakterističniji lik u filmu

Kao što se očekivalo, upoznavanje sa bombardan rutinom bilo je bizarno prosečnom Holanđaninu (kada bolje pogledam, i nama je sada), ali i insprišuće, tako da je Groothof rešio da uradi film, a sledeći korak bio je dolazak u Beograd gde je upoznao još Ivaninih intimusa i, kako se ispostavilo, preostale dve glavne uloge, Ivanu ali Šešliju, alijas Šeki (asistent art direktora) i Mateja Antonovski, takođe asistent art direktorke Ivane.

- Njemu se dopao međusobni odnos i on nas je smestio u film, a mi smo se zadesili u bombardovanju kao ekipa koja sada funkcioniše.

Likovi su preuzeli i originalna imena, tako da su Ivana, Šeki i Matej sa svojih (plus-minus) 30 godina dobili film o sebi.

- Nama i to je užasno laskavo i drago.

Ali, nije sve bilo tako, jer je pomenuta trojka bila sumnjičava da će sve biti kako treba, pošto je u filmu noseća priča o Ivani koja ostaje u drugom stanju.
- On je od toga napravio priču koja je po mišljenju sve troje patetična, postavivši šablonski antipod – sukob između života u suton i života u nastajanju. Mislili smo da će biti potpuna katastrofa. Međutim, kada smo videli gotov film, ispostavilo se da je ta holandska uzdržanost, odnosno manjak emocija, dovela do neverovatno suptilnog takta i mere u čitavoj stvari. Film je doveo do toga da je ludilo od temperamenta i preterane emotivnosti u njihovim očima postalo nešto vrlo umereno i sa mnogo takta. On je priču ispričao sa svog aspekta. Na vrlo tačan način. Verovatno bolje nego što bismo mi uradili, jer ima distancu i objektivno sagledava stvari. Nije bio zatrovan, da tako kažem

Viđeno se toliko dopalo holandskoj filmskoj akademiji, koja je film, kako kaže Ivana, bukvalno „izvukla iz montaže” i proglasila ga za najbolji kratkometražni film u 2009. godini, čime je automatski postao kandidat za Oscara

Štaviše, iz Akademije su insistirali da se ova priča razradi i pretoči u dugometražni film koji bi trebalo da se nađe u bioskopima 2011. godine.

- Osim Ivane, Matije i Šeki, film otvara još dve paralelne priče, i to je za sada dosta – završava Ivana razgovor za Yellow Cab.

(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/intervjui/filmovi/story/492/+FILM%3A+Sunset+from+a+Rooftop+-+Inspired+by+Belgrade.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>