Prvi maj u zemlji teškog, napornog i neplaćenog rada

Prekovremeni i neplaćeni rad, rad vikendom i praznicima, nikakvo osiguranje, bile su glavne radničke teme 1886. godine. Tih dana radnici su bukvalno ginuli u borbi za pomenuta prava.

Foto: Penzin.rs

Foto: Penzin.rs


Danas, vek i po kasnije u danima pred prvi maj u Srbiji su, kada su u pitanju radnici, aktulene teme poput donošenja novog zakona o štrajku po kome se povećava broj onih službi kojima je zabranjena obustava rada.

Pažnju je privukla i firma Manjeti Marelija, kooperant Fiat-a iz Kragujevca sa predlogom da se radnici odreknu prava na štrajk u naredne tri godine, ne nudeći pri to ništa čega bi se odrekli ili šta bi dali zauzvrat.

Paralelno, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio je poprilično obespravljenim i slabo plaćenim radnicima radnicima povodom njihovog praznika “Red, rad i disciplina”. Bez pomena i boljeg života od svog reda, rada i prateće discipline.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otvarajući pogon jedne fabrike pre nekoliko dana u Nišu, poželeo radnicima “mnogo teškog i napornog rada” i da je težak rad “jedino u šta treba da se veruje”.

Bez i jedne reči o npr. solidnim platima dovoljnim za dostojanstven život ili zadovoljavajućim uslovima rada. To izgleda nije tema za političare.

Međutim, kako stvari stoje ovakve poruke i perspektiva još manjih prava nego pre 150 godina nisu tema ni za sindikate.
Umesto toga, svedoci smo da sindikati ne mogu da nađu bilo kakav zajednički imenilac iako su plate radnika na evropskom dnu, dok se prava svakodnevno umanju pa su i za ostatak kontinenta nezamislive i nepristojne ponude poslodavace sve češće u Srbiji.

Istini za volju, u sveopštoj letargiji, deo sindikata organizovao je prvomajsku protesnu šetnju na kojoj se po prvi put u novijoj istoriji prošetao i pomenuti ministar za rad.

Međutim, više manje folklorna šetnja i bez prave poruke je daleko do adekvatnog odgovora na ogromne izazove sa kojima se suočavaju radinci, a koji bi trebalo da budu glavne teme sindikata.

Podsetimo, osim istih problema koji su imali i radnici u 19. veku, tu su još i rad na crno, zatim priavljivanje na daleko manje iznose od realnih što ostavlja radnike faktički bez penzije, sve češće “molbe” da se odustane od ideje o štrajku, ili da se u pojedinačnim slučajevima nose pelene, ne jedu tokom radnog vremena, ili poput mašina, normiranje rada na sekunde….

Umesto odgovora na izazove koje su veći iz dana u dan, sindikati su učešće ministra na prvomajskom protestu opisali kao hrabar.

A šta je sa vašom hrabrošću?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>