Parada i Povorka

Sunčano nedeljno prepodne osim šetača, ljubitelja prirode iI zelenila izmamio je na plavo nebo iznad Beograda i veliki broj aviona i helikoptera koju su uvežbavali nastup za vojnu Paradu povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Što je buka iznad glava bila veća, sve više je kuvalo od nezadovoljstva na internetu.

Leti, leti...avion...Foto: Beta

Leti, leti…avion…Foto: Beta


Buka, antimilitarizam, poistovećivanje sa 1991. godinom, koliko košta, motivi, izbor gostiju i prošlost domaćina…I to mahom od onih kojima je antifašizam na srcu…
Možda po malo neobično, ali tako je.

Uz svo uvažavanje za nezadovoljstvo i protivljenje, mislim da Parade treba da bude. Kao što je nedavno bilo i Prajda. Jer se u oba slučaja radi se o poštovanju suštinskih vrednosti. Makar za mene.

Koliko košta
Parada će koštati puno, a sigurno je da ima drugih priroiteta. Situacija je takva da se može nabrajati unedogled – recesija, smanjene plate i penzije, povećani porezi, poplave….
Sećate se i da je u sličnim situacijama oko priroiteta čest argument bio da narod na Kosovu gladuje. Mene lično ovih dana zanima da li je morala da se ustupi Petrohemija u Pančevu kako bi se namirila dugovanja prema ruskom partneru…
Ali svi navedeni razlozi čini mi se maše suštinu, kao i u slučaju nedavne Povorke ponosa, kada je bilo važno zaštiti ljude i njihova prava od nasilnika, tako je važno i čuvati sećanje i promovisati antifašizam.
Obe stvari ne idu jedna bez druge.

Oslobođenje bez dileme. Foto; damjanpavlica.wordpress.com

Oslobođenje bez dileme. Foto; damjanpavlica.wordpress.com


Putin i radikali
“Putin je fašista”, “Putin je diktator”, “Putin je ubica”, “Putin je za rat” takođe je deo je argumentacije protiv Parade. Iako nemam nekih simpatija za autokrate, iskreno ne znam koliko je to V.V. Putin više za rat od npr. zapadnih nam saveznika (vidi pod NATO ili ratovi u Siriji, Libiji, Iranu, Iraku, a što ne i u Ukrajini…)
Putin je u slučaju ove Parade predstavnik Rusije, Armije saveznice bez koje Beograd ne bi bio oslobođen. A to kako se neko zove je manje bitno već je važna pozicija koju neka ličnost zauzima u određenom trenutku…
Kao što je slučaj sa četničkim Vojvodom kao predsednikom Srbije ili premijerom koji je 90ih pretio naci metodama “100 za jednog”.
Neki bi to nazvali i denacifikacijom, a svakako biće lepo videti ih kako pozdravljaju pobedničke partizanske i crvenoarmejske zastave.
Pravi tetar apsurda, ali na to smo ovde navikli.
Kao što je apsurdno kad su se početkom devedestih, ulicama Beograda ka zapadu valjali tenkovi (oslobodilačke) JNA u pohodu na sopstvene građane.

Znači mir
Međutim, bez obzira na povremenu težinu u želucu, ovde se radi o sećanju, odavanju poštovanja i slavljenju pobede koja je donela mir.
I budimo iskreni, da li je obeležavanje, makar i ovako pompezno sa neskrivenim ulizičkim ambicijama ipak bolje od zaborava i rizika da se 20. oktobar koji ove godine pada na 16. (još malo apsurda) preimenuje u dan kad su Beograd posle nacista okupirali komunisti?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>