MUSLIMANSKE DEOBE NA SRPSKI NAČIN

dzamija1
Sandžački muslimani ne priznaju Islamsku zajednicu sa sedištem u Beogradu, dok beogradski ne žele potčinjavanje Sarajevu

Muslimanska zajednica u Srbiji prolazi kroz teško razdoblje ispunjeno deobama, optužbama, spletkarenjem, politikantstvom… Bošnjaci iz Sandžaka ne priznaju Islamsku zajednicu sa sedištem u Beogradu, tvrdeći da je ona nelegalna i uzurpatorska, dok muslimani iz glavnog grada tvrde da ne žele supremaciju bosanskih verskih lidera, niti potčinjavanje Sarajevu.

Obe strane tvrde za sebe da su prave i da misle najbolje za svoje vernike.

Formalno-pravno registrovana je samo Islamska zajednica u Beogradu. Ministarstvo vera Srbije potvrdilo je da je ova zajednica upisana u registar crkava i verskih zajednica na osnovu Pravilnika o sadržini i načinu vođenja tog registra, kao i na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama, i da je njen šef Hamdija Jusufspahić.

Priča dobija na zapletu činjenicom da je Hamdija Jusufspahić 1991. godine razrešen funkcije muftije beogradskog aktom Mešihata islamske zajednice za Kosovo, Srbiju i Vojvodinu.

Muamer Zukorlic

Muamer Zukorlic

– Organizacija oko porodice Jusufspahić, koja je sebe proglasila Rijasetom, može biti sve osim islamske zajednice – kaže muftija sandžački Muamer Zukorlić za Evropu.

Sukob dve frakcije, koji traje već godinama, ponovo se zahuktao 19. februara, kada je u Beogradu na takozvanom Objediniteljskom saboru muftija Hamdija Jusufspahić imenovan za reis-ul-ulemu (predsednika) Rijaseta IZ Srbije, a imenovali su ga članovi Sabora IZ Srbije.

Uzvratni udarac iz Sandžaka stigao je 27. marta, kada je takođe na Objediniteljskom saboru formirana nova islamska zajednica, koju čini sandžačko, preševsko, beogradsko i novosadsko muftijstvo, sa sedištem u Novom Pazaru.

U oba slučaja donet je Ustav Islamske zajednice, a glavni spor vodi se o pitanju koliki stepen samostalnosti je potreban Islamskoj zajednici u Srbiji.

Muhamed Jusufspahić

Muhamed Jusufspahić

– Mi se ne delimo i ne podvajamo ako se organizujemo na nivou Srbije bez administrativnih veza s bosanskim Rijasetom. Zašto postoji razumevanje za odvojenost IZ u Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu od Rijaseta BiH, a nema ga za heterogene muslimane Srbije, među kojima je možda većina onih koji bi se povezali s Prištinom, a ne sa Sarajevom. Nisu samo Bošnjaci muslimani, već i Albanci, Turci, Goranci, Romi, Aškalije, Egipćani, Srbi – kaže za Evropu muftija Muhamed Jusufspahić, sin nedavno proglašenog reis-ul-uleme Hamdije.

– Reis Cerić, često vodeći politiku bošnjačkih muslimana, izrekne nešto što nama u Knez Mihailovoj oteža život. Zašto da se regionalno povezujemo samo sa Sarajevom, ako možemo svi, jedinstveni, u okviru svojih država, da se povežemo s Istanbulom, koji je pravi centar.

Muftija Zukorlić na te tvrdnje odgovara kako titulu reis-ul-uleme, osim Mustafe Cerića, ne nosi niko ni u jednoj državi bivše Jugoslavije.

Preševski muslimani

Za dodatnu konfuziju pobrinuo se muftija Islamske zajednice Preševa, Bujanovca i Medveđe Džemaledin Hasani, koji je ocenio da su u pitanju političke igre i poručio i Novom Pazaru i Beogradu da se organizuju kako god hoće, ali da se ne mešaju u ono što rade Albanci u Islamskoj zajednici na jugu Srbije.

– Molimo našu braću da se ne mešaju u unutrašnje stvari naše Islamske zajednice, ne ugrožavaju našu autonomiju i ostave nas na miru – izjavio je Hasani, koji nije želeo da učestvuje u radu novopazarskog i dodao da neće priznavati odluke iz Pazara.

Muamer Zukorlić je osporio Hasanijeve tvrdnje i nazvao ga samozvanim muftijom:

– Hasani iza sebe nema vernike, a to što nije želeo da učestvuje u Saboru je politizacija. Na njegovu žalost, na Objediniteljskom saboru bili su predstavnici iz Preševske doline i to je cela istina.

Tokom Sabora reis Cerić se u Beogradu sastao s predsednikom Tadićem, ali ne i s Hamdijom Jusufspahićem, iako je bio pozvan da dođe u Bajrakli džamiju.

– To je tužno, ali nije neočekivano. Pozvali smo reisa i očekivali da se pojavi. Takvo ponašanje sigurno nije način da se reši problem.

Muftija Zukorlić za novonastalu situaciju optužuje mafijaške grupe, tajkune, ali i Vladu Srbije.

– Mafijašima smeta naša uloga u borbi protiv trgovine drogom i ljudima. Lokalni tajkuni hteli su da otkupe delove imovine IZ. Reč je o zgradama u centru Pazara, koje imaju veliku vrednost. Nažalost, Vlada Srbije je ćutala kada su, protivno zakonu, pokušali da otmu zgradu, iako smo imali podršku svih verskih zajednica u gradu. Takav odnos uliva nepoverenje, a razlog možda treba tražiti u činjenici da je SDA partner vlade.

Pola miliona Muslimani u Srbiji
Ukupan broj muslimana u Srbiji, bez AP KiM, iznosi oko 450.000. Muslimana u Beogradu je oko 185.000, u Vojvodini najmanje 15.000, a u ostalim gradovima pod jurisdikcijom Mešihata srbijanskog oko 20.000. U Preševskoj dolini ih je oko 80.000, a u Sandžaku 150.000. Većinu u Beogradu i Sandžaku čine Bošnjaci.

Orijentalista i profesor na Filološkom fakultetu Rade Božović kaže da će vreme pokazati da li iza ovih zajednica i njihovih odluka stoje politički interesi.

– Sigurno je da država i Vlada Srbije ne treba da se upliću. Regulisanje međusobnih odnosa treba prepustiti samim zajednicama i ne treba njima plašiti javnost – kaže Božović.

U Vladi Srbije su uzdržani kada su u pitanju sukobi unutar IZ. Ministra vera Milan Radulović najavio je da reakcije državnih organa neće biti.

– Ne želimo da dodatno otežamo situaciju i podstičemo dalje podele. Ujedno podsećamo sve koji odlučuju u IZ da su trpljenje, mudrost i razumevanje interes muslimanskog verujućeg naroda u Srbiji.

On smatra da ne postoje dve islamske zajednice, već jedna, čija je organizaciona struktura slojevita.

Ministarstvo vera priznaje pravo muslimana u Srbiji da imaju svoju autonomnu, od države i od drugih islamskih zajednica nezavisnu organizaciju. U svakom slučaju, islamska zajednica ostaje tradicionalna organizacija u Srbiji.

Autor: PEĐA POPOVIĆ, Nedeljnik Evropa, 05.04.2007;

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>