Marko Milićević – Gramophonedzie: SLAVAN ZBOG LJUBAVI PREMA DEVOJCI

markoMilicevic„Biti virginovac sa jedne strane je savršeno, a sa druge prilično teško. U pitanju je ogroman biznis. Ja sam bio utopista, kao, važna je samo muzika. To je tamo samo ultrasurovi biznis… Nema mesta za greške”, objašnjava za YC Marko „Gramofondžija” Milićević

Razgovarao: Peđa POPOVIĆ

Posle Marka Nastića još jedan Marko iz Beograda je pronašao svoj put do svetskih DJ zvezda. Da, dobro pretpostavljate, reč je o Marku Milićeviću, poznatom kao Gramofondžija (Gramophonedzie) koji je hitom Why don’t you prvo osvojio regionalnu MTV Adria, a zatim i najprestižniju od svih lista, UK top 40 – uspeh kojim se ne može pohvaliti niko kod nas, ali i uspeh koji je Marka učinio delom imperije Virgin. No, sve je počelo 10 godina ranije, kad je Marko među 5.000 kandidata ušao među 60 onih koji su dobili privilegiju da budu polaznici Red Bull akademije. Možete pretpostaviti da je Marko tamo bio prvi čovek iz Srbije.

- Tokom bombardovanja sklonio sam se na Kipar, gde sam shvatio da me ništa ne zanima osim muzike, a prolaz na Red Bull akademiju bio mi je potvrda da sam na pravom putu. Na Akademiji sam dobio esenciju. Upoznao sam producente, vlasnike klubova, promotere, proizvođače opreme i shvatio kako stvari funkcionišu, ali i da se pored DJ-inga treba okušati i u drugim stvarima poput produkcije. Da ništa ne mogu da uradim globalno ako ne krenem da radim kod kuće, u svojoj zemlji. Odatle je krenula ideja, a do proizvoda je prošlo još 10 godina – kaže Marko Milićević na početku razgovora za Yellow Cab.

Yellow Cab: Kako je tada bilo baviti se DJ-ingom i produkcijom?

Marko Milićević: Tada je to bilo teško, gotovo nemoguće. Nije bilo prodavnica ploča (išlo se do Beča, Budimpešte, vize, cimanje), nije bilo brzog Interneta, oprema je bila skupa… Mučio sam se tri-četiri godine i onda je krenulo. U međuvremenu sam upisao dizajn zvuka i sve je krenulo drugim putem.

YC: Da li si zbog DJ-inga napustio i muzičku školu?

MM: Završio sam osnovnu muzičku školu – čelo. Nisam upisao srednju, jer sam se zainteresovao za DJ-ing i on me je odvojio od škole.

YC: Kako je konkretno došlo do proboja, odnosno hita Why don’t you?

MM: Već neko vreme izdajem trackove za underground house izdanja. U poslednje vreme počeo sam da eksperimentišem sa swingom i jazzom, kad je nastala i Why don’t you. Ona se jednostavno desila zahvaljujući spletu srećnih okolnosti. Mojoj devojci svideo se original pesme i zamolila me je da uradim remiks, što sam kao dobar dečko i uradio. Prijateljima se dopala i krenula je polako da se širi. Može se reći da je sama sebi prokrčila put, i to ne „guranjem” na TV i radio, nego jednostavno „od ruke do ruke”.

Onda je došla DJ konferencija u Majamiju, kad je sve krenulo na globalnom niovu. Postala je hit na Ibici, a onda su se ljudi iz Virgina zainteresovali da je objave. Posle ugovora počeli smo snimanje videa i dalju promociju. Spot su uradili Englezi, tačnije, ljudi iz EMI-ja. Reč je o ekipi koja je radila spotove za Groove armadu, Ketty Perry.

YC: Kako izgleda biti virginovac?

MM: Sa jedne strane savršeno, a sa druge prilično teško. U pitanju je ogroman biznis. Ja sam bio utopista, kao, važna je samo muzika. To je tamo samo ultrasurovi biznis. Nosi super stvari, ali surovo je. Nema mesta za greške. Gde god može da se zaradi novac – to se gura, a gde ne može – odmah se seče bez pardona. Bez milosti. Ovde ljudi nisu naviknuti na obaveze.

YC: Zbog diktata krupnog kapitala samo si ti ostao gramofondžija?

MM: Mene su izdvojili kao autora muzike, što je podrazumevalo da se Sale Radosavljević povuče i odrekne prava kod advokata. Bez obzira na sve, Sale i ja smo ostali drugari i vrtimo muziku zajedno kad god stignemo.

YC: A sada nam reci i nešto lepo o tome što si član velike korporacije.

MM: Otvaraju ti vrata o kojima ne možeš da sanjaš: saradnja s velikim imenima i nastupi na raznim mestima od najčuvenijih klubova širom planete, ili Svetskog prvenstva u Južnoj Africi (u toku su pregovori), pa sve do nezamislive ideje izdavanja sopstvenog albuma koji se očekuje do kraja godine.

YC: S obzirom na to da si po imenu gramofondžija, da li i dalje vrtiš ploče na gramofonima?

MM: Slabo radim na gramofonima, a ne volim digitalne verzije. Ploče kao takve više ne izlaze. Tačnije, izlazi veoma mali broj. Sada su poput neke ezoterije, retkost. Sve je obrnuto u odnosu na raniji period, kada je sve objavljivano na pločama, pa ako valja, onda se reže disk i stavlja u digitalni oblik. Sada se povremeno naštampa nekoliko hiljada ploča, pretežno za kolekcionare.
Gramophonedzie
YC: Kako doživljavaš taj gubitak ploča kao sredstva za rad?

MM: Mnogo se gubi i dobija. Gubi se, to znaju ljudi koji su puštali, poseban osećaj… mora se probati. Sa druge strane, super je zbog nekih praktičnih razloga, jer na žurku ne vučeš dva kofera (kao cigle da vučeš), već sve je lepo spakovano na laptop koji je uvek uz tebe. Kad sam prelazio na diskove, bilo mi je teško, jako teško… a na kompjuter mi je bilo još teže, ali na te stvari čovek mora da se navikne, mada i dalje vrtim ploče kod kuće, gde imam 8.000 komada.

YC: Koliko toga se promenilo od kada se Why don’t you našla na UK top 40?

MM: Britanska top-lista je najpoznatija i najviše se frke diglo oko nje, zbog čega dosta radim u Engleskoj. Međutim, pesma je hit i u Belgiji, Holandiji, Italiji… i to mnogo više neko u Velikoj Britaniji. Očekuje me velika tura po Evropi. Mislim da su mi svi vikendi u Evropi puni do oktobra. Osim u Evropi, imam ugovorene nastupe u Južnoj Americi, Australiji, Japanu… Svi hoće da čuju ko je taj Srbin koji je iskoristio matoru pesmu.

YC: Da li će i Srbija biti na tom putu? Dolazi Exit…

MM: U Srbiji neću nastupati do 18. avgusta. Kad je reč o regionu, vrteću na Zrću na Pagu i u Bihaću početkom jula u okviru Get EXITed festivala.

YC: Iako po Evropi i svetu i dalje vlada fama o noćnom životu u Beogradu, mnogi smatraju da je clubbing dosta pao u odnosu na neke ranije godine.

MM: Mislim da su se ljudi zasitili… Kao i sve u životu, menja se, reciklira. Tako je i u clubbingu: sada pada, ali verujem da će za godinu-dve da se opet digne. Logično bi mi bilo da domaća scena eksplodira, pre svega produkcijski. Ljudi traže nešto novo, a mislim da će to biti domaći izvođači poput Sevdah baby, koji pravi lepo upakovan electropop, zatim Dave Floyd koji vrti house, progressive. Tu su Nasta (Marko Nastić) i ekipa koji će se verovatno pojaviti u nekoj novoj reinkarnaciji. Zatim Good guys, Flip, MKDSL… Velika je koncentracija koja će krenuti da se širi, i to ne samo ovde. Mislim da će ući spolja, kao i ja što sam postao hit u svetu, pa tek onda ovde. Dosta ljudi iz Srbije, bilo da su iz Niša, Subotice Novog Sada ili Sombora, dobro radi i to će se verovatno uskoro i čuti. Dobar primer je DJ Manjane iz Bele Crkve ili kako kažu (nemdžej) koji je neverovatno talentovan, a verujte mi da pola Majamija vrti njegove pesme.

(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/intervjui/muzika/story/1188/Marko+Mili%C4%87evi%C4%87+-+Gramophonedzie%3A+Ko+je+taj+Srbin.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>