Laza i paralaža

Nakon što je prošlog leta dočekan kao spasilac ili u najmanju ruku desna ruka spasioca, Lazar Krstić je posle 10 meseci provedenih u dve Vlade podneo ostavku.
Kao razlog naveo je neslaganje oko intenziteta reformi ekonomskog sistema.
krstic
Međutim, paralelno sa ostavkom, Lazar je prihvatio da bude angažovan kao specijalni savetnik premijera, ali i neformalni pregovarač (ili već nešto slično) sa MMF zajedno sa ministarkom za državnu upravu Kori Udovički!
Potez koji nije u skladu sa zdravom logikom i integritetom, ali izgleda jeste sa namerom Lazara Krstića da osnuje svoju konsultantsku kuću.

Jer, ako je do integriteta, onda je trebalo da, kako je rečeno u primerima čojstva i junaštva da bude kadar „stići i uteći i na strašnom mestu postojati“.

Ovako ispada da je malo utekao i rešio da ne postoji na strašnom mestu, već da ga gleda iz prikrajka
I zarađuje.

Mora se priznati da tako novostvorena pozicija nije loša. Šta više, bolja nego biti ministar. Manja odgovornost, manja izloženost javnosti, para kaplje, a u CV stoji bivši ministar.

No, ta odluka je između Laze i njegove savesti.

Ono što je zanimljivo jeste šta je to genije sa Jejla (ili preciznije Jela) zaista uradio u proteklih 10 meseci.
O neophodnosti reformi pričao je od kada se vratio u Srbiju, što su istini za volju pričali svi.

„Mislim da postoji politička podrška bolnim ekonomskim reformama i ne smatram da tu postoji neka politička igra jer je svima jasno da nam je ovo poslednji voz da sredimo svoju ekonomiju”, pričao je Lazar avgusta prošle godine.

Tada je Krstić pričao i o smanjenju budžetskog deficita na 4 odsto kao jednom od najvažnijih zaduženja ali od toga je ostalo mrtvo slovo na papiru.

Lazar-Krstic
Godinu dana kasnije, koliko se moglo razumeti prilikom Vladinog usvajanja nacrta Zakona o radu i Lazar i Aleksandar nisu imali dileme oko toga šta treba da se uradi već „samo“ oko toga kojim intenzitetom.

Krstić je rekao da se s premijerom Aleksandrom Vučićem nije sporio oko cilja, a to je smanjenje budžetskog deficita za 1,5 milijardi evra (170 milijardi dinara) do kraja 2017, ali se nisu saglasili oko načina na koji će se do tog cilja doći, zbog čega je i odlučio da podnese ostavku

Lazar je u intervjuu za NiN pokušao da metaforom objasni zbog čega je napustio Vladu.

Bivši ministar finansija je situaciju u kojoj se nalazi Srbija uporedio s brodom koji se ubrzano kreće ka ledenom bregu i može da napravi nagli zaokret, uz rizik da neki ispadnu sa broda ili da zaokreće po malo.

“Dakle, dovoljno smo daleko od ledenog brega, i ja sam sada pritisnuo sirenu za uzbunu. Hteo sam nagli zaokret, ali oni koji donose političke odluke i koji su i izabrani od naroda da to rade, smatraju da je uputnije, ako ne i odgovornije, pokušati drugi način.”

Lazar Krstic, Aleksandar Vucic
Koji je taj drugi način još niko ne zna, ali slušajući ovako nešto, reklo bi se da bi do ove surove računice koja bi izvesno uništila ili značajno poremetila kakav takav dostojanstven život hiljada građana, mogao da dođe svako sa malo znanja matematike i statistike.

A ne neko ko je genije i ko je studirao na svetski prestižnom Jejlu.

Možda je do ekonomije koja se uči na zapadu, možda je do mana tržišne ekonomije, ali očekivao sam više.
Možda neko od rešenja koja je primenio Island.

Jeste da Islanđana nema mnogo, da imaju uređeniju državu od Srbije, ali i kod njih postoji tržišna ekonomija, a izvukli su se iz krize mnogo brže i bezbolnije od grčko-portugalsko-irskog modela koji nam se smeši.

Priznanje su dobili i od tvoraca ovog modela – Evopske unije.

Možda navedeno zvuči isuviše laički, ali verujem da je moguće primeniti nešto iz tog modela. Ili je makar Lazar Krstić mogao da nam kaže koju na tu temu. To bi se valjda očekivalo od genija.

Umesto toga dobili smo rigidnu igru brojku i kalkulacije u kojima su građani kolateralna šteta za stvari za koje nisu odgovorni, dok oni najodgovorniji – političari i dalje jašu na talasu populizma, a spasilac sa početka priče postaje dobro plaćen konsultant.

Svaka čast, a nama ostalima puno sreće, jer javni dug Srbije dosegao je 20,6 milijardi evra ili 65,1 odsto BDP-a, a to je i laiku jasno, neće da valja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>