Kill Me Laser: SIROVI VOKALI I IZGLADNELE DIVLJE ŽIVOTINJE

KILLMELASER
U kom god klubu da sviraju – puno je. Trenutno na repertoaru imaju 12 pesama, ali nijedan snimak. Iako bend ima četiri člana, osim na basu, bubnju i gitari sviraju i na čak tri sintizajzera. Njihov zvuk (za kojim još tragaju) jeste mešavina punka, noisea, electra, a svojim nastupom potvrđuju da je, osim usviranosti, za uspeh važan stav!

Razgovarao: Peđa POPOVIĆ

Oni su Kill Me Laser, novi beogradski hype, a Yellow Cab vam donosi razgovor s polovinom benda – Đoletom i Strahinjom (Kill Me Laser čine Filip, Đorđe, Jovan i Strahinja).

Kill Me Laser: Sve je krenulo sa proleća 2009. godine. Generalno, bilo nam je dosadno. Dosadilo nam je da izlazimo i blejimo po kubovima, pa ajde da pravimo muziku, a ostalo se desilo spontano. U to vreme Jovan je išao na probe s nekim ljudima u BIGZ-u, ali bilo mu je potrebno još muzičara, tako da smo nas dvojica uleteli kao gitara i bas. Ali, taj bend u koji smo uleteli nema veze s Kill Me Laser.

YC: Da li i dalje izlazite?

KML: Izlazimo u BIGZ (smeh) gde nam se nalazi studio, a što se tiče clubbinga, manje se krećemo nego ranije.

YC: Je l’ to dobro ili loše?

KML: Dobro je. Isto vreme provedemo kao u klubu, samo smo u studiju. Ujedno, na ovaj način dobili smo i novi ugao gledanja na muzičku priču.

YC: Kako je sada u BIGZ-u?

KML: U centru smo dešavanja. Pored nas je Repetitor. S nama vežbaju Petrol i Autopark. Generalno, svi koji nisu mainstream nalaze se u BIGZ-u. Bendovi vole da budu tamo, tamo su ljudi. Mi smo uleteli sa strane i potpuno nam je bila nepoznata ekipa, ali namestili smo se i prija nam.

YC: Da li planirate saradnju s nekim od pomenutih bendova?

KML: Zajedničke projekte ne, ali smo imali nekoliko zajedničkih svirki.

YC: Prvi nastup održan je upravo u BIGZ-u i, naravno, sve je bilo puno.

KML: U stvari, bila je to kao neka vrsta otvorene probe. Skidanje mraka. Morali smo da napravimo svirku pošto je Straja odlazio u vojsku. Tada smo realno imali tri pesme, a vežbali pet dana. Sklepali na brzinu i pozvali ljude. U studiju je bila naša malo šira ekipa drugara. Tokom narednih šest meseci imali smo nekoliko proba kako bismo ostali u igri, da bismo prvi pravi koncert imali na brodu 20/44.

YC: Tada ste postavili rekord broda po posećenosti?

KML: Podržali su nas drugari.

YC: Vaš početak može se nazvati pravim punkerskim?

KML: I jeste. Tada smo znali dve pesme, dve nismo i jednu onako, ali to nas nije brinulo. Nismo znali ni kako će ljudi da odreaguju. Važno nam je bilo da sviramo.

Kako bi onda opisali sebe i zvuk benda Kill Me Laser: noise, electro, punk?

KML: Inspirisani smo muzkom koju slušamo – gitarska, elektronska, ima svega pomalo. Novije pesme su sporije, nisu toliko punk. Na početku smo imali pet pesama od po dva minuta. Eksperimentišemo s noiseom, radimo dosta gitarsku muziku koja ima sintova, a ponekad sint preuzme sve. Smara nas da ljudi koji rade autorsku muziku veruju da rade nešto novo, a u stvari rade nešto što postoji već godinama. U našem slučaju očekujte sirove vokale i izgladnele divlje životinje na bini!

YC: Kakve su bile prve reakcije?

KML: Niko nas nije ispljuvao. Nekima se sviđa više, nekome manje… Posle prvog koncerta ljudi su nam tražili snimke, ali ih mi još nemamo i još ganjamo šta hoćemo. U početku nismo bili ozbiljni, a ovo sada je sve ozbiljnije. Veća je odgovornost i želja da pružimo ljudima nešto više. Važno je da nam je zanimljivo, zabavno, prijatelji smo, volimo to da radimo, a naše prijateljstvo se menja, dobija novu dimenziju.

YC: Da li se plašite da posao ne pokvari prijateljstvo?

KML: Ne, daleko je to od posla.

YC: Koliko pesama sada imate?

KML: Postoji 12 pesama, ali još ne i profi snimak. I dalje to leži, tj. pesme se menjaju i ne znamo dokle i kako, ali menjaju se. Na šta će da liči – vdećemo. Za sada nam je zanimljivo i ne žurimo da snimimo materijale.

YC: Da li ste ipak postavili neki rok?

KML: Ne. Ali sigurno će biti. Problem mogu da budu producenti koji do sada nisu radili s bendom koji ima tri sintisajzera, odnosno, zvukom koji mogu da proizvedu. Hoćemo da sarađujemo s nekim ko će da odvede dalje u eksperiment. Pošto smo novi u svemu tome, još nam je teško da nađemo pravog producenta.

YC: Da li ste stroži prema sebi?

KML: Strogi smo od početka. Imali smo probe koje su trajale po pet-šest sati i možemo reći da smo vredni. Ušli smo u priču bez iskustva u bendu.

YC: A šta je sa očekivanjima posle uspelih svirki?

KML: Očekivanja još nemamo, možda za neku godinu… Za sada je OK. Šesta svirka u životu bila nam je ne Exitu, a nastupali smo i na festivalu u Banjaluci pred četiri-pet hiljada ljudi. Što se nas tiče, uvek se trudimo da imamo i video, lasere, pojektore kao i DJ-a posle svirke. Želimo da događaj izgleda onako kako bismo mi voleli da izgleda koncert, odnosno, da ima neki element više od klasične svirke. Dosadni su bendovi čija je pojava šablonska…

(Objavljeno na sajtu yellow cab yc.rs http://www.yc.rs/sr/magazin/intervjui/muzika/story/2420/Kill+me+laser+-+Feel+the+laser.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>