Hangover in UK

mamurluk
Prateći šta se dešava u prvim danima posle referenduma o napuštanju Evropske unije podanici i institucije Ujedinjenog kraljevstva deluju kao probuđeni posle pijane noći.

Mamurluk, nejasni obrisi onoga što se dogodilo, a zatim u dobroj meri i neverica.

Klasičan primer kada iracionalno i nepromišljeno ponašanje uhvati maha u momentu kada je potrebno trezveno razmotriti šta učiniti.
brexit-themillenniumreport
Baš onako kako su građani na Balkanu često znali da odreaguju. I da zatim, čudeći se snose strašne posledice svojih odluka.

Poput 1990. kada su Jugosloveni umesto glasanja za umerenije opcije, listom odbarali nacionalističke stranke i umesto brzog ulaska u EU, zajedno u federaciji, konfederciji ili pak zasebno, dobili rat iz koga su izašli siromašniji i unesrećeniji.

Na nesreću to nije bio jedini put. Makar kada je Srbija u pitanju, insistiranje na pogrešnim izborima se nastavilo i završilo potpunim krahom države, gubitkom desetina hiljada života građana, velikom emigracijom i ekonomskom devastacijom.

Ipak u slučaju BrExita, ne smatram da će doći do rata ili hiperinflacije u UK. Makar ne tako lako.

Sa druge strane, bilo je pregršt razloga za kritiku EU, koja se više puta neslavno ponela tokom finansijske i imigrantske krize.

Gaženje poklamovanih vrednosti je postalo uobičajeno, što zaista dovodi u pitanje svrhu EU.

Takođe, činjenica je da ti problemi ostaju i posle izlaska Britanije, a činjenica je da EU čekaju teške godine.

No vratimo se na Veliku Britaniju i sličnosti sa pijanim balkanskim noćima.

Iskustvo iz devedesetih ali i kasnijih godina nam govori da kada se dogode ovakve stvari lupeži neretko izbijaju u prvi plan, laži i mržnja su prateći segmenti, a problemi se samo uvećavaju i usložnjavaju.

Poput Najdžela Faraža najpoznatijeg ostrvskog rasiste i šoviniste i suštinskog lidera u opciji za otcepljenje od EU.

On je već, provg dana “britanske nezavisnosti” priznao bez velikog ustručavanja da je izmanipulisao odnosno lagao građane o razlozima za odlazak.

Dva ključna argumenta: “britanski novac u britanskim džepovima” prema kome bi 350 miliona funti mesečno umesto u EU fondove išli u zdravstvo i školstvo, ispostavili su se kao ordinarna laž.

Isti slučaj je sa tvrdnjom da će zaustaviti dolazaka novih imigranata.

migracije-statistika
Reklo bi se sjajan početak.

Političko nasilje i laž pratilo je i ono klasično. Kao po komandi počeli su napadi na imigrante bilo da su iz Azije ili iz npr Poljske.

Foto: Getty images

Foto: Getty images


Paralelno sa lažima, lupežima i nasiljem iskočili su i novi političko-ekonomski problemi o kojima, sudeći prema reakcijama kao da nisu toliko razmišljali ni građani/birači, a ni lideri.

U 24 sata pojavili su se redom: škotski referendum o nezavisnosti najavljen zbog brexita, zatim zahtev o ujedinjenju iz najneuralgičnije tačke britanskih ostrva – uvek vrele Irske, pad funte, stotine milijardi gubitka na berzama, slabiji protok ljudi i kapitala, tone ugovora sačinjenih u EU koji trebaju da budu raskinuti…i tako u nedogled.

Nestabilnost je išla dalje i ka partijama, odnosno dugogodišnjim nosiocima parlamentarizma.

Vladajući Torijevci su svojom politikom i EU i BrExit se ponašali kao poput naših loših političara i EU i Rusija i Kosovo i…sve.

Premijer Dejvid Kameron verovatno snosi najveću odgovoronost. Njegovo mlako pro EU držanje uz stavove “lako ćemo i neće valjda” pretvorilo se u potpuni fijasko, pogotovo ako se uzme u obzir da je Britanija tako ostala bez povlašćenijeg statusa u EU, a referendum je umesto jačanja pozicije u tim pregovorima doneo salto mortale.
kameron-voxeurop.eu
Odgovornost snose i ostale pro EU partije, pre svih Laburisti koji su posle rezultata referenduma počeli da se međusobno obračunavaju.

Najava novih turbulencija u ionako nestabilnu Veliku Britaniju.

Sa druge strane spektra, a van Faražovih esktremista, čuju se veoma neubedljivi glasovi kako će sve biti u redu.

Poput onih nama poznatih da su sankcije, ekonomske krize i slične havarije u stvari izazov i velika šansa za privredu.

Mi ovde znamo da nije tako, ali sada je na Britancima da to nauče.

A posle toga videćemo da li će poput nas iz Jugoslavije nostalgično gledati na ono što se nekada zvao normalan život.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>