Fenomen društvenih mreža – UŽIVAJTE U EKSPERIMENTU

drustvenemreze
Internet nas je povezao, učinio dostupnim, zbližio, ali istovremeno i udaljio. trenutno se nalazimo u eri ekspanzije online društvenih mreža koje broje milione članova i koje iz osnova menjaju odnose u komunikaciji. da li ćemo se ubuduće s komšijama družiti iz sobe, pored računara, ili ćemo i dalje piti kafu „kao ljudi” – ostaje da se vidi

Piše: Peđa POPOVIĆ

- Hoćeš da se vidimo?

- Pa, tu sam.

- Mislio sam uživo.

- Što?

Ovako zvuči jedan tipičan online razgovor koji, iako u sebi nema više od četiri proste rečenice, plastično prikazuje jedan od fenomena koji je izazvalo masovno korišćenje novih tehnologija.

Radi se o vrsti otuđenosti koja, paradoksalno, dolazi usred inflacije kontakata i sklapanja online prijateljstava, naročito na društvenim mrežama koje su postale neizostavni deo naše stvarnosti.
face
Iako je danas sasvim normalno da iako npr. niste izašli na piće, već nedeljama vaš društveni život važi za ispunjen, jer imate 1.234 prijatelja na Faceu i još 256 followera na Tweetu. Takođe, još je „normalnije” da ukoliko nemate profil npr. na Facebooku, ozbiljni korisnici (da ne kažemo zavisnici) mogu to da protumače kao dokaz o nepostojanju!

Iako se radi o šali, ona nije daleko od istine, jer odsustvom s mreže realno ste skrajnuti s glavnog toka informacija, bilo da su u pitanju kulturna dešavanja, zabava, druženje ili posao, pošto se ovog momenta na Faceu nalazi skoro pet stotina miliona korisnika, iliti pola Indije, dve Amerike, više nego cela Evropa.

Sada je već jasno da je u pitanju fenomen novog doba. Da li zbog napretka tehnologije ili zbog degradacije procesa socijalizacije, danas se ljudi druže preko tastature.

„Time” proglasio osnivača „Facebooka” za ličnost godine
Američki magazin Time proglasio je osnivača Facebooka, 26-godišnjeg Marka Zakerberga, za ličnost 2010. godine. Zakerberg je jedan od najmlađih milijardera i odazvao se pozivu osnivača Microsofta Billa Gatesa i investitora Warrena Buffetta da najbogatiji Amerikanci čine više kao filantropi.
Osnivač Facebooka obećao je da će u narednih pet godina dati sto miiliona dolara za školski sistem u Njujorku, u državi Nju Džerzi. Zakerberg je izvršni direktor i vlasnik oko četvrtine deonica Facebooka

I zaista, korisnici društvenih mreža navode kao jednu od glavnih prednosti upravo mogućnost da stalno budu u kontaktu s prijateljima, a naročito onima koje dugo nisu videli – od drugara iz osnovne škole, onih koji su se odselili u inostranstvo ili, jednostavno, onih čije brojeve telefona nemaju, a voleli bi da znaju šta im se u životu dešava. Pogled na nečiji profil može za kratko vreme da vam pruži mnogo informacija o toj ličnosti: gde živi, šta radi, kakvu muziku sluša, gde izlazi, kakve knjige čita, koliko je dobar fotograf…

U prilog tome ide i podatak da je uticajni američki magazin Time proglasio osnivača Facebooka, 26-godišnjeg Marka Zakerberga, za ličnost 2010. godine.

No, i pored impozantnih brojki, o društvenom fenomenu zvanom Facebook sve više se govori i kao o psihološkom problemu.

Problem može da nastane kada se pretera s provedenim vremenom na mreži. Vrlo je lako „navući se” na društvene mreže i postati zavisan od pregledanja svojih i tuđih profila i komentara. U jednom istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Otavi navedeno je da mesta poput Facea, Spacea i sl. mogu da budu idealna za gubljenje vremena.

- Radi se o problemu odlaganja obaveza za kasnije, što može izazvati stres, nervozu, gubitak koncentracije, osećanje krivice, gubitak lične produktivnosti, ali doći i na udar drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza – kaže za Yellow Cab sociolog Jelena Dragić.

Iako su anksioznost i gubljenje vremena sasvim dovoljno upozorenje, stručnjaci ukazuju na još nešto, mnogo važnije, a to je činjenica da i pored stotina prijatelja na mreži najčešće ne postoji bilo kakav vizuelni kontakt, što je, prema njihovom mišljenju, veoma bitno.

- Kako god da komuniciramo u virtuelnom svetu, nedostaju govor tela, gledanje nekog u oči ili glasovne promene koje mogu da kažu dosta o tome kako se, u stvari, osećamo – kaže za Yellow Cab klinički psiholog Nikola Kontić i nastavlja:

drustvene-mreze1- Mnogi zaboravljaju na ove često suštinske delove komunikacije, jer odvojene od govora tela ili gledanja, iskuckane reči lako mogu da se pogrešno protumače, a onda je put nesporazuma otvoren – tvrdi Kontić.

No, postavlja se pitanje da li možemo tek tako osuditi ovu pojavu, jer iako lišen bitnih segmenata za kvalitetan razgovor, ovakav vid komunikacije ima neke sasvim ljudske komponente, a to je želja da imamo prijatelje i da se dopadnemo.

- Radi se o osnovnim ljudskim težnjama da se bude prihvaćen, a ne odbačen. Zato ne bi trebalo unapred osuđivati ljude što provode dosta vremena na socijalnim mrežama – poručuje doktor Kontić.

Međutim, često se dešava da su „ponosni vlasnici brojnih prijatelja”, spremni da zanemare drugare iz realnog života zbog obaveza u virtuelnom svetu. Upravo prevelika posvećenost online životu može dovesti do još jednog paradoksa, a to je i da pored potencijalnih hiljada prijatelja – budete usamljeni.

- Zbog toga je neophodno razvijati prijateljstva, odnosno, kvalitet kontakata, jer je do pravog prijateljstva nemerljivo teže doći nego do npr. 800 prijatelja na mreži – tvrdi Jelena Dragić i dodaje da bez obzira na to koliko imamo potvrda o prijateljstvu, komuniciramo samo s nekolicinom njih.

I ŠTA SADA? Nastaviti online život ili? Facebook i ostale društvene mreže ne možemo apsolutno osuditi ili podržati. Kao i uvek u životu, stvari nikada nisu crno-bele, već se pre može pričati o nijansama sive.

S jedne strane, socijalne mreže obuhvataju sve potrebe modernog čoveka: od sklapanja prijateljstava, muvanja, preko razmene recepata i traženja posla, i to bez pomeranja iz fotelje.

Popularnost govori koliko je velika ljudska sklonost i želja ka kontaktima s drugim ljudima, ali istovremeno koliki je i strah od samoće. Takođe, mreže nam omogućavaju da brzo budemo informisani, ali i da budemo u kontaktu s prijateljima širom planete, u toj meri da se ponekad osećamo kao da, u stvari, još uvek živimo tu negde, blizu.

Ne bi trebalo izostaviti još jednu bitnu tačku socijalizacije, a to je posao, bilo da se radi o online poslu ili njegovom pronalaženju u virtuelnom svetu.

Ipak, socijalne mreže postale su nešto neizbežno/neophodno, a učestvovanje u njima uobičajeno poput toga da imate mobilni telefon.

Da li će društvene mreže biti nešto dobro ili loše – zavisi pre svega od nas. One u kombinaciji sa ostalim aspektima Internet komunikacije omogućavaju doživljaj ispunjenog društvenog života.

Naš savet je da ih koristite s dobrim namerama. Širite ljubav, toleranciju, lepe stvari, ideje, budite ljudi… I potrudite se da uživate u ovom ogromnom i nikad većem eksperimentu, ali ne zaboravite da se npr. čaša vina mnogo lepše pije u društvu uz dodir i pogled. U oči, naravno.
ziveli
(Objavljeno na sajtu yellow cab yc-rs http://www.yc.rs/sr/magazin/Patrola/story/3012/Fenomen+dru%C5%A1tvenih+mre%C5%BEa+-+U%C5%BEivajte+u+eksperimentu.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>