Između cenzure i zavere

OEBS laže, strani ambasadori pritiskaju medije, dok predstavnici “tzv. nezavisnih institucija” daju lažne informacije.

Iako zvuči slično brojnim teorijama zavere kakve smo slušali devedesetih godina prošlog veka, radi se o kvalifikacijama premijera Srbije na kritike o gušenju slobode medija, odnosno cenzure u Srbiji.

cenzura

“Imam dokaze da mnogi iz međunardone zajednice, među kojima i neki ambasadori pritiskaju medije. I sve što radi zamenica šefa misije OEBS u Srbiji Pola Tide je pritisak na medije da vode kampanju protiv mene. Misle da ću moliti boga da prestanu. Nećete me ućutkati i neću nikada da ućutim, jer ja govorim istinu, a oni lažu”

Osim Pole Tidi na udaru kritike premijera najčešće se nalazila Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, koja je dan pred udara na sajt peščanik.net rekla:

“Moja poruka Vladi ostaje da ta delovanja treba istražiti i oni koji stoje iza njih treba da odgovaraju. Uloga je i dužnost vlade da štiti i neguje slobodu izražavanja bez obzira da li na internetu ili van interneta, kako je napisano u Ustavu.

Sukob oko slobode medija i uloge države zapoečo je decembra prošle godine kada je došlo do slučaja Tabaković, prve od nekoliko afera sa uklanjanjem kritčkog sadržaja sa internet stranica u poslednjjih šest-sedam meseci.
U decembru 2013. godine, zbog objavljivanja vesti da je ćerka guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković službenim automobilom dva puta nedeljno putovala u Beograd na fakultet, izvršeni su hakerski napadi na sajtove medija koji su je objavili. Kada je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio tekst o lančanom nestajanju teksta o ćerki guvernerke NBS sa mnogih portala, na njihovom sajtu su, kako su istakli u CINS-u, nastali tehnički problem, da bi ujutrotekst bio izbrisan hakerskim upadom na sajt.

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović izrazila je tada zabrinutost zbog incidenata u kojima su tekstovi nezakonito uklonjeni s istaknutih onlajn informativnih portala u Srbiji.

„Hakovanje veb-stranica i blokada pristupa medijskim sadržajima predstavlja očigledno kršenje prava na slobodno izražavanje. Internet pruža neuporedivu mogućnost za podršku tim pravima i to je ključno za slobodan protok i pristup informacijama. Verujem da će vlasti učiniti sve kako bi zaštitili kulturu slobodnog interneta koja postoji u Srbiji.Slobodni internet je preduslov da slobodni mediji napreduju.“

U januaru je tadašnji ministar privrede Saša Radulović podneo je ostavku na tu funkciju, a u obrazloženju je naveo da je “glavni kočničar svih reformi bio i ostao kabinet prvog potpredsednika” tj Aleksandra Vučića. To obrazloženje ubrzo je nestalo sa sajta agencije koja ga je objavila, a ubrzo i sa sajta Ministarstva privrede.
Daleko intenzivniji onlajn rat vodio se tokom izborne kampanje u slučaju Feketić kada se pojavio ironični video u kome se autor našalio sa učešćem prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u spasavanju zavejanih u Vojvodini.
Video koji se pojavio u subotu 1. februara na Jutjubu uklonjen je više desetina puta, tačnije svaki put kad bi bio podignut na ovu internet adresu. Video je skidala kompanija za zaštitu autorskih prava “KVZ digital” a na zahtev RTS čiji snimci su korišćeni. Blokiranje videa prestalo je kada se na svom zvaničnom Fejsbuk profilu oglasio Aleksandar Vučić i “sporni” video okačio na stranici.

Aprilsko formiranje Vlade koštalo je posla novinara Srđana Škora. On je na dan formiranja Vlade 27 aprila kao šef deska Večernjih novosti u Jutarnjem program RTS kritikovao izbor pojedinih ministara. Istog dana Srpska napredna Stranka izdala je saopštenje u kome je državnu televiziju nazvala poligonom za prljave napade na Aleksandra Vučića. Desetak dana kasnije Škoro je bez obrazloženja smenjen sa mesta šefa deska, da bi nešto kasnije prebačen u dnevni sportski list Sport.

Sledeći primeri dogodilo su se u maju kada zajedno savelikim delom Srbije hakerski poplavljeno i nekoliko sajtova.
Sajt Teleprompter.rs je oboren nakon što je objavio nekoliko kritičkih tekstova o premijeru. Blog najposećenijeg info-sajta u zemlji blic.rs više ne postoji od maja. Povod, makar nezvanični bio je tekst „Ja, AV, dajem ostavku“ koji je na svom blog nalogu preneo novinar Vremena Dragan Todorović.

Uklonjeni blog sa blic.rs

Uklonjeni blog sa blic.rs


Hakovan je i blog Nenada Milosavljević (druga strana.net) jednog od urednika satiričnog sajta njuz.net nakon što je objavio komenatar pod imenom „Državo, ne bismo te više zadržavali“ u kojem ističe propuste države tokom prirodne nepogodne izazvne velikim kišama.

Novinarke S media Daliborka Delibašić je prilikom gostovanja na TV B92 izjavila da su joj “rekli da pazi šta priča kako bi zaštitila sebe i svoju porodicu”.

Tri građana Srbije provela devet dana u pritvoru zbog širenja panike na društvenim mrežama, dok su u isto vreme neki tiražni provladini dnevni listovi danima na naslovnim stranama iznosili neproverene, katastrofične informacije ali bez i najmanjeg upozorenja od vlasti ili pokušaja obaranja sajta.

Ovako se širi panika

Ovako se širi panika


Poslednji slučaj – obaranje Peščanika zbog teksta u kome se iznose sumnje u kvalitet i originalnost doktorskog rada Nebojše Stefanovića traje od prvog juna i I po intenzitetu I dužini trajanja najjači je od do sada viđenih.
Peščanik.net je oboren hakerskim DOS i DDOS napadima koji se odlikuju velikim brojem pristupa na sajt istovremeno.

“Neuobičajeno velika poseta počela je od kada smo objavili tekst, negde između 16 i 17 sati, i napad traje sve vreme, podignemo sajt, oni ga obore i tako stalno”
Svetlana Lukić, urednica Peščanika

oboreni_pescanik
Tim povodom premijer Vučić kazao je da je “zabrinut” zbog napada na sajt Peščanika i dodao da je sajt bio napadnut sa dve privatne adrese i da država ne stoji iza toga. On je izjavio da istragu o tom napadu vodi Odeljenje MUP za visoko tehnološki kriminal. Sajt Peščanika je napadnut sa dve adrese, rekao je premijer i dodao da u ovom trenutku ne može da kaže i koje su to adrese dok ne bude završena istraga.
Direktor policije Milorad Veljović je prvobitno najavio da će napadači biti poznati za nekoliko dana, da bi zatim izjavio da je “odelenje specijalizovano za ove vrste poslova je zatražilo međunarodnu tehničku pomoć od više zemalja iz regiona.

“Nakon dobijanja logova sa njihovih sajtova to će, na neki način, poslužiti da eventualno dođemo do potencijalnog izvršioca ovog krivičnog dela.”

Prema viđenom, u Srbiji je postalo pravilo da svaka krizna situacija eskalira i na internet, odnosno onlajn medije. Iako je u sajber ratu ponekad veoma teško ili nemoguće dokazati umešanost države, čitanjem činjenica i tumačenjem posledica može se zaključiti kakvi sadržaji nisu poželjni na internetu u Srbiji. Takođe država je bez obzira da li je umešana ili ne dužna da zaštiti slobodu medija i izražavanja.
I to ne samo zato što smo kandidati za članstvo u Evropskoj uniji a sledeće godine i predsedavajuća država OEBS-a, već zbog vrednosti kojima težimo kao društvo u celini.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>