Biljana Cincarević: DRUŠTVA BEZ ANGAŽOVANE UMETNOSTI SU DŽAMAHIRIJE

Načelnik policije opštine Stari grad Perošević je zatražio da „skinem“ izložbu jer je previše rizična i može da iritira određene grupe ljudi. Rekla sam „važi“ i naravno, pošto sam očekivala galeriste iz inostranstva nisam je zatvorila a i zašto bih? Zbog iziritirane grupice uznemirenih građana? Pa, cela država stalno pravi ustupke nekoj bučnoj grupici koja divlja, preti i uništava! Naravno, nije vredelo da se raspravljam s načelnikom policije o tome. Zvao me je i sutra pošto izložbu nisam zatvorila. Pitala sam da li je to naređenje ili savet? Rekao je da nije naređenje i da on ne može da zabrani izložbu, već da samo savetuje

Biljana Cincarević. Foto: Dragan Kujundžić

Biljana Cincarević. Foto: Dragan Kujundžić


Iako je konceptualna izložba Biljane Cincarević Gospode pomiluj već po temi ali i učesnicima (poput hapšenog anarhiste Ratibora Trivunca) bila dosta provokativna, u žižu javnosti je ušla tek nakon što je policija savetovala umetnici da prekine izložbu. O tome za e-novine razgovaramo sa autorkom:

Poenta je u samoj temi i sadržaju izložbe, a ne u zabrani. Naime, izložbu su činili instalacija, fotografije štampane na platnu i performans. Instalaciju je činio veliki drveni krst koji je iskrivljeno visio sa plafona umazan crvenom bojom koja se cedila u tri kofe ispod njega, što je simbol svih ratova i zverstava počinjenih u ime Boga i Časnog Krsta i zato je taj drveni krst “krvario” krvlju svih tih žrtava. Performans je počeo sa zvucima hilandarskih zvona i u tom trenutku u salu su ušla šestorica muškaraca u crnim majicama i fantomkama na glavama.
Popevši se na podijum otpevali su himnu Srbije Bože Pravde, salutirajući sa tri prsta, a neki od njih i nacističkim pozdravom. Na jednoj od fotografija se prikazuje sveštenik sa tri komesara/agenta tajnih službi kako igraju kozaračko kolo ispred Srpske akademije nauka i umetnosti, čime sam povezala ove tri institucije koje mrače Srbijom već duže vreme. E, o tome su mediji trebali da pišu!

biki
* Kako je hronološki tekla cela afera?

Iznenadila me je brojnost policije na otvaranju. Bile su tri pune marice ispred Doma omladine, mada nije bilo nikakvih pretnji da će se desiti neki incidenti. Oko petnaestak policajaca i još toliku njih u civilu bili su unutra. Policajci koji su bili u civilu su veoma prepoznatljivi jer se zaista nisu uklapali u publiku koja je došla na otvaranje. Bilo je tu i nekih mrkih pogleda upućenih meni koje sam otklonila prišavši im i najljubaznije se zahvalila i objasnila im šta ja zapravo govorim ovom izložbom. Valjda su razumeli :)

Po reakciji publike i komentarima vidim da ih je zaista ovaj performans kao i sama izložba veoma dirnula. Dan pred otvaranje javili su mi iz Doma omladine da ih je kontaktirao načelnik policije Stari Grad i zatražio da direktor Milan Lučić i ja odemo na razgovor. Ja sam bila veoma zauzeta oko postavke te nisam imala vremena da odem. Pošto su bili uporni, otišla sam tek sutra ujutru. Na sastanku je bila i Marta Eraković, producent iz Doma omladine jer je Milan Lučić otputovao. Načelnik Perošević je zatražio da skinem izložbu jer je previše rizična i može da iritira određene grupe ljudi. Rekla sam “važi” i naravno, pošto sam očekivala galeriste iz inostranstva nisam je zatvorila a i zašto bih? Zbog iziritirane grupice uznemirenih građana? Pa, cela država stalno pravi ustupke nekoj bučnoj grupici koja divlja, preti i uništava! Naravno, nije vredelo da se raspravljam s načelnikom policije o tome. Zvao me je i sutra pošto izložbu nisam zatvorila. Pitala sam da li je to naređenje ili savet? Rekao je da nije naređenje i da on ne može da zabrani izložbu, već da samo savetuje. Mene su isto tako savetovale neke art institucije da izložbu produžim na mesec dana! Pretpostavljam da ga je neko iz Crkve pritiskao.

Foto: Dragan Kujundžić

Foto: Dragan Kujundžić

* Da li društveno-angažovana umetnost poput tvoje može nešto da promeni u Srbiji?

Angažovana umetnost je neophodna, društva koja je nemaju su uglavnom džamahirije. Ona je kao so društvu, ako je nema – onda je sve bljutavo i sivo. Umetnici kroz svoj talenat dobijaju i slobodu uma koju ne poseduju svi. I zato su društveno angažovani umetnici – avangarda. Oni glasno kažu ono što drugi šapuću ili ćute. Umetnici ne mogu menjati društvenu situaciju ali mogu prikazati sliku društva u kome živimo, kao u ogledalu. Postoje izuzetni umetnici u Srbiji, ali nema scene. Sve je povezano sa društvenom osvešcenošću kao i ekonomskom situacijom koja je u direktnom odnosu sa opstankom umetničkog “tržišta”. Jer da nisu postojale mecene, kolekcionari i finansijeri gledano kroz vekove, ne bi bilo ni neprocenjivih umetničkih dela koja su poručivana od strane tih mecena. Država mora da podstiče bogate ljude da ulažu u umetnost, jer je to nešto što ostavljaju u nasleđe svojoj deci i time neguju “nacionalnu umetnost” do koje bi trebalo da im je stalo.

* Kako je tekla priprema izložbe? Da li si imala problema?

Skoro dve godine sam pripremala ovu izložbu. U početku sam mislila i da napravim kratki film, ali je to otpalo s obzirom da su bile potrebne poprilične pare koje nisam mogla nigde da nađem. Niko nije želeo da se kači sa Crkvom. I to je ono što je mene zapanjilo: kako Crkva uspeva da kao hipnozom ubedi sve da će biti prokleti ukoliko kažu nešto protiv nje, čak i kada ih ona pljačka, siluje im decu i radi druga bezumlja. Sve institucije su ostale neme. Pošto sam ovu izložbu sama isfinansirala, počela sam da tražim prostor za izlaganje. Pokušala sam u CZKD kod Borke Pavicević poslavši joj ceo projekat sa sve fotografijama i opisom instalacije i performansa, Borka mi je rekla da je pogledala moje skice i da ne zna šta bi s tim. Sa ženama sam retko kad uspela da ostvarim saradnju :) . Međutim, Dom omladine mi je izašao u susret i otvorio vrata.

* Zašto je izložba trajala samo četiri dana? Da li smeš da pomisliš na turneju po Srbiji?

Ovo je izložba koja je sadržavala performans, a performansi po prirodi ne traju kao uobičajene izložbe. Oni su događaji koji kratko traju. Stoga sam se i odlučila samo na četiri dana. Ovu izložbu planiram da selim gde god. Kod bilo koga ko bude imao sluha i hrabrosti. I kod nas, i naravno – u inostranstvu. Jer korumpirano sveštenstvo i sama Crkva koja štiti takve, hipnotisali su pola sveta, i potrebno je ljudima razbiti tu predstavu da su ono božji zastupnici. Bog se takvih gadi. A ja se lično ne bojim jer je ovo istina, ovo je ogledalo u kojem vidite da je car go!

(Objavljeno na sajtu e-novine.com http://www.e-novine.com/intervju/intervju-kultura/30337-Policija-trenira-religiju.html)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>