Bacači papaka

svinjski-papci
Meč košarkaške Evrolige Crvena zvezda – Galatasaraj je posle pogibije zvezdaša Marka Ivkovića u Istanbulu, sa pravom proglašen “visokog rizika”, a kao što smo se nadali, posle svega nikome nije falila glava, niti neki drugi deo tela.
I to je dobro.

Incidenata je ipak bilo i oni se mogu svrstati u red bizarnih – poput bacanja svinjskih papaka na goste iz Turske ili guslanja uživo na temu srpsko – turskih sukoba iz srednjeg veka.
Osim elemenatrne nekulture, mašenja poente, patriote i njma slični su pokazali i da boluju od kompleksa tipičnog za male narode, sportski rečeno, željne dokazivanja na velikoj sceni.

U nameri da svinjskim papcima, u medjima volšebno nazvanim potkolenicama?!? uvrede Turke, zaboravili su na činjenicu da u timu iz Istanbula igraju pretežno ne Turci, poput Srba Ercega i Micova, zatim Portorikanca Aroja, Kartera i Janga iz SAD ili Litvanca Pocijusa….koji imaju veze sa muslimanskom tradicijom koliko i eskimi sa Aboridžinima.

Osim promašene poente i manjka vaspitanja, poluvreme meča je iskorišteno za guslanje, što je osim posebnosti, na površinu izbacilo i komplekse.

No, pre toga, mora se priznati da su organizatori performansa uspeli u jednom, a to je da obore svetski rekord, jer verovatno niko nikada nije guslao pred 20.000 ljudi. To što publika nema veze sa guslanjem, to je neka druga priča.

Vratimo se na komplekse. Muziciranje na temu borbe protiv okupacije Turaka je malo zastarelo, da ne kažemo davna istorija, a očekivanje da će se neko od Turaka potresti i znati o čemu se radi, je u najmanju ruku preambiciozna i govori o srbocentričnosti sveta u kome žive oni koji vode navijanje.
gusle
Jer, podsetimo Srbija je bila samo delić Imperije koja se prostirala na tri Kontinenta i svakako je kao zemlja nemerljivo manja i značajnija od Persije, Egipta, Sirije, Grčke ili gradova poput Istanbula, Smirne/Izmira, Damaska, Bagdada…

Srbija je priznajmo sebi, bila poput kolonija drugih imperija, hiljadama kilometara daleko od Londona, Madrida, Amsterdama….Periferija. Na zapadu, ali ipak periferija.
osmansko-carstvo
No, to verovatno nisu znali, ili nisu hteli da znaju oni koji se nazivaju herojima, ali, o ironije, na turskom jeziku. U njihovom svetu, ta sitnica verovatno ima neko slavenoserbsko objašnjenje.

Tako su na kraju bacači papaka i guslari umesto da uvrede, više ispali smešni i nesvesni, pokazujući da žive daleko od realnosti, u nekom svom svetu ili najmanje nekom drugom veku. Tu negde između mita i stvarnosti o Osmanskom carstvu. Tu negde između 17. i 19. veka. Nesvesni da vreme teče. I da sve teče.

One thought on “Bacači papaka

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>