AUTOPUTEVI BUDUĆNOSTI ZAOBILAZE ISTOČNU SRBIJU

autoputNovi EU ‘koridori’ zaobišli su istočnu Srbiju, što bi moglo izazvati dalji pad prihoda u ovom već osiromašenom regionu

Pišu: Darinka Mihajlović iz Zaječara i Peđa Popović iz Beograda

Sa ulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju početkom ove godine došlo je do opdanja prometa prema Bliskom istoku u drumskom saobračaju kroz Srbiju, jer vozači sve češće biraju puteve koji vode kroz EU zemlje, kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Opadanje prometa preti ne samo da produbi izolaciju zanemarenog istočnog dela Srbije, već i da ugrozi državne prihode, koji delom potiču od naplate putarine stranim vozačima za korišćenje lokalnih puteva.

Za manje od sedam meseci, od kada su se dve nove zemlje priključile bloku od 27 drzava, drumski transport iz EU kroz Srbiju opao je za 20 odsto.

Očekuje se da će obim prometa nastaviti da opada posle završetka novog mosta na Dunavu koji će povezati Kalafat u Bugarskoj sa Vidinom u Rumuniji.

Most kod Vidina

Most kod Vidina


Ovim mostom ce se ubrzati završetak takozvanog koridora 4, mreže autoputeva koji će povezivati zapadnu Evropu sa Grčkom, Turskom i Bliskim istokom preko Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Budući most, vredan oko 236 miliona evra, biće izgrađen u blizini grada Zaječara na srpskoj strani, čime ce se otkloniti najveća prirodna prepreka na trasi koridora 4.

Njegovu izgradnju finansijski su podržali programi EU PHARE i ISPA, Evropska investiciona banka, Nemačka kreditna banka za obnovu, Francuska razvojna agencija i vlada Bugarske. Most će graditi španska firma “Fomento de Construcciones y Contratas”, koja se obavezala da posao završi pre roka 2009. godine.

Zaječar i južni i istočni regioni Srbije strahuju da će ovakvim razvojem događaja biti gurnuti u stranu i dodatno izolovani. Decenijama je ovuda prolazila glavna tranzitna ruta prema Bugarskoj i Rumuniji i “od toga se pristojno zarađivalo”, kaze Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara.

Boško Ničić

Boško Ničić

“Interesovanje transportnih kompanija će nastaviti da opada i postoji velika opasnost da ova tranzitna zona bude potpuno isključena iz budućih transportnih pravaca”, kaže Ničić.

Gledano u brojkama, broj stranih vozila u tranzitu kroz Srbiju rastao je od 317.895 2004. godine, preko 394.121 u 2005. do rekordnih 474.315 u 2006. godini, da bi ove godine nastupio pad.

Prošle godine, Javno preduzeće Putevi Srbije je od naplate putarine inkasiralo 180 miliona evra, a sada je ovaj solidni prihod ugrožen. Samo u januaru država je na ovaj način izgubila 2,5 miliona evra.

Stručnjaci ovaj pad prometa objašnjavaju proširenjem EU na Rumuniju i Bugarsku i visokim cenama putarine u Srbiji.

Dok se za 24-časovni tranzit kroz Mađarsku plaća 15 evra, za prolazak u jednom pravcu kroz Srbiju neophodno je izdvojiti oko 13.000 dinara, odnosno 160 evra, bez dodatnih troškova za korišćenje kargo terminala.

Cene variraju od mesta do mesta. “Terminale su tokom devedesetih godina gradili i privatnici, pošto država nije imala novca. Ne postoji jedinstvena stopa, tako da cena varira od terminala do terminala”, izjavio je za Balkan insajt (Balkan Insight) Velimir Vojnić, samostalni savetnik Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije pri Privrednoj komori Srbije.

Kao drugi veliki problem ističu se česte policijske kontrole na putevima. “Dok vas kroz Evropsku uniju gotovo ne zaustavljaju, u Srbiji ćete makar dva ili tri puta biti zaustavljeni i pregledani od strane policije”, konstatuje Vojnić.

Goran Mančić, iz carinske uprave u Dimitrovgradu, kaže da su mnoge od dažbina koje se naplaćuju prevoznicima suvišne. “Apsurdno je da država naplaćuje parking za kamione na prelazu Horgoš, koji je podignut sredstvima Evropske unije. Takve stvari deluju obeshrabrujuće”.

Mančić takođe kritikuje to što je na granici angažovano previše različitih službi, čime se usporava rad, jer vozači moraju da obiđu službenike minstarstva unutrašnjih poslova, infrastrukture, zaštite životne sredine, direkcije za puteve, kao i sanitarne i radiološke inspektore. “Neophodno je pojednostaviti proceduru i promeniti sistem naplate”, smatra on.

Mančić upozorava da ukoliko strani kamoni nastave da se opredeljuju za koridor kroz Rumuniju i Bugarsku, broj stranih kamiona koji prolaze kroz Srbiju mogao bi opasti do kraja ove godine i za celih 30.000.

“To bi značilo manjak prihoda od šest miliona evra samo na ovom prelazu (Dimitrovgrad) samo za ovu godinu”, izjavio je on, dok bi ukupan budžetski gubitak za 2007. mogao iznositi i celih 18 miliona evra.

Da bi nadoknadila potencijalne gubitke u prometu izmedju istoka i zapada u korist Rumunije i Bugarske, Srbija pokušava da razvije takozvani koridor 10. Ovaj koridor ide od severa prema jugu Srbije, i dalje kroz Makedoniju i Grčku do Turske.

Koridor 10 je potencijalno kraća i pogodnija trasa do Turske nego koridor 4, a Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, smatra da mu treba dati prioritet.

Staviše, Svilanović je problem transporta u Srbiji po važnosti stavio odmah iza obaveza Srbije prema Haškom tribunalu i rešenju konačnog statusa Kosova.

Goran Svilanovič: Prioroteti su  Hag, Kosovo pa transport

Goran Svilanovič: Prioroteti su Hag, Kosovo pa transport


Ali na negodovanje mnogih stručnjaka, umesto da se dovršava koridor 10, Srbija sada radi na završetku drugog autoputa koji ide od Horgoša do Požege i povezuje mađarsku granicu sa centralnom Srbijom.

Dok Velimir Ilić, ministar infrastrukture, opisuje ovaj projekat kao svoj životni san, mnogi stručnjaci negoduju.

“Umesto da što pre završimo koridor 10, Ilić izmišlja neki novi koridor i opterećuje celu državu”, izjavio je Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine.

“Autoput Horgoš-Požega nije evropski tranzitni put, niti je za Srbiju mnogo isplativ”, dodaje on.

U međuvremenu, gradonačelnik Ničić je predložio da vlada uključi istočni deo Srbije u evropske transportne planove tako što će povezati koridor 10 i koridor 4, odvajanjem koje bi išlo od Paraćina u centralnoj Srbiji do Zaječara u istočnoj Srbiji i dalje do Vidina u Bugarskoj.

“Pozivam odgovorne ljude da se ne zanose izgradnjom auto-puteva u središtu zemlje nego da počnu Srbiju da povezuju s Evropom”, izjavio je gradonačelnik. “Najbliža veza u ovom trenutku, koja nije uspostavljena, jeste upravo ona preko putnog pravca koji nas povezuje sa Bugarskom”.

(Darinka Mihajlovic je novinarka TV Zajecar. Pedja Popovic je nezavisni beogradski novinar. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija. Ovaj clanak je publikovan uz podrsku Ambasade Britanije u Beogradu i Nacionalne fondacije za demokratiju – NED, u okviru BIRN-ovog projekta medijske obuke za izvestavanje o manjinama)

(Objavljeno na sajtu Balkan insight 5.12. 2007)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>