ANALIZA: NEMA JEDINSTVA U RAZJEDINJENIM BOSANSKIM ŠKOLAMA

bigger.ashx
Nezvanični aparthejd u obrazovnom sistemu dovodi u pitanje sam opstanak zemlje

Piše: Peđa Popovic iz Sarajeva

Reforma obrazovnog sistema u Bosni i Hercegovini, koju preporučuje međunarodna zajednica, zbog nedostatka političke volje, jos uvek predstavlja mrtvo slovo na papiru, kazu stručnjaci.

I danas, čitavih deset godina nakon završetka rata, sistem obrazovanja još odražava oštre linije etničkih podela. Sve tri zajednice – Bošnjaci, Hrvati i Srbi – imaju sopstveni nastavni program.

Kako bi se promovisala bolja integracija, 2003. godine usvojen je Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju na osnovu kojeg su maternji jezik i kultura proglašeni izbornim predmetima, ali je, s druge strane, ujednačena nastava matematike, naučnih predmeta i drugih nekontroverznih oblasti.

Drugim rečima, učenici ce na ovim časovima koristiti iste udžbenike i pratiti isti nastavni program, nezavisno od svog etničkog porekla.

U stvarnosti, ipak, nisu ostvarene promene. Osnovni razlog lezi u činjenici da Savet ministara, najviše zajedničko telo u Bosni i Hercegovini, još nije dao svoje odobrenje.

Stručnjaci tvrde da bez određene harmonizacije školstva državljani Bosne neće moći nesmetano da se školuju u Evropskoj uniji.

Snažna teznja za očuvanjem nacionalnog identiteta predstavlja ključnu prepreku koja onemogućava uvođenje uniformnog sistema obrazovanja.

Iako Bošnjaci, Hrvati i Srbi govore skoro identičan jezik, njihovi politički predstavnici zahtevaju da učenici pohađaju odvojena predavanja, čak i kada se radi o predmetima kao sto su matematika, fizika ili hemija.

Istorija predstavlja poseban problem, zbog suprotstavljenih stavova o uzrocima i toku rata tokom devedesetih.

Dejtonski mirovni sporazum potpisan je u novembru 1995. Njime je uspostavljena današnja ustavna struktura zemlje, ali pitanje obrazovanja nije regulisano.

Na osnovu ovog sporazuma, zemlja je podeljena na dva entiteta, Republiku Srpsku (RS) i bosnjačko-hrvatsku Federaciju, koja se sastoje od deset kantona.

Kao rezultat ovoga, obrazovni sistem je ostao fragmentiran i svaki kanton kontroliše sopstveni obrazovni program.

Svaki kanton ima sopstvenog ministra za školstvo. Dva entiteta imaju svoje ministre. Uz sve to, postoji i ministarstvo na nivou države, kao i ministarstvo za Distrikt Brčko koji ima specijalni status, čime se broj ministara nadležnih za ovu oblast penje na 14. Svi ovi ministri vrše određeni uticaj na obrazovni sistem.

Ovakvo ustrojstvo dovelo je do podeljenosti i segregacije, stvarajući apatiju i izolacionizam među mladima.

Propisi otežavaju prelazak iz jedne skole u drugu. Često je neophodno polaganje dodatnih ispita, čak i kada se obe škole nalaze u istom kantonu.

Ostavivši po strani duboke neusaglašenosti između sistema obrazovanja u dva entiteta, postoje i oštre razlike u okviru Federacije, naročito u Srednjebosanskom i Hercegovačko-neretvanskom kantonu, u kojima većinu imaju Hrvati.

Škole su u ovim oblastima cesto i fizički podeljene, dok deca Bošnjaka i Hrvata nemaju istovremeni školski odmor.

Klod Šifer, direktor školstva u okviru Misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini, izjavio je za Balkan insajt (Balkan Insight) da Katolička crkva snosi odgovornost za blokadu određenih reformi.

“Uprkos pristanku hrvatskih političara, Katolička crkva je zaustavila više pokušaja sprovođenja reformi, na primer, uvođenje predmeta verske istorije”, kaze on.

Dodatni problem predstavlja kršenje zakona o izboru školskih direktora, navodi Šifer. U brojnim slučajevima, direktore škola su imenovali ministri pojedinih kantona, a ne školski odbori, što predstavlja kršenje propisa.

“Obrazovanje je ovde daleko od evropskih standarda”, kaze Šifer. “Deca ne stiču znanja i veštine koje su im neophodne u 21. veku.”

Istraživanje koje je sproveo OEBS pokazuje da čak 60 odsto siromašnih domaćinstava potiče iz neobrazovanih porodica.

U istom istraživanju se navodi da osnovni problem predstavlja nedostatak političke volje za sprovođenje obrazovne reforme i implementiranje zakona koji su već usvojeni.

“Iako je usvojen pre tri godine, Zakon o obrazovanju još uvek nije razmatran u Savetu ministara, koji bi trebalo da ga potvrdi”, ističe Šifer. “Političari su sasvim zadovoljni postojanjem tri razdvojena obrazovna sistema. Problem je u tome što i roditelji dele njihovo mišljenje.”

Političari se slazu da nedostatak rešenosti predstavlja glavni problem. “Nepostojanje političke volje predstavlja glavni razlog zbog kojeg se zakon ne primenjuje”, kaze Samir Nizamić, savetnik za obrazovanje premijera Adnana Terzića. “Za rešavanje ovog problema neophodna je inicijativa s vrha.”

Dodatni problem u oblasti obrazovanja krije se u činjenici da su ovlašćenja preneta na kantone, to jest, na lokalne ministre.

Safet Halilović, ministar za civilna pitanja i jedini ministar koji je nadležan za obrazovanje na državnom nivou, kaže da nema ovlašćenja da prinudi kantone da se odreknu vlasti nad školama. “Obrazovni sistem odražava situaciju u celom društvu”, kaže on.

“U normalnoj drzavi, obrazovanje bi bilo regulisano na uniforman način, ali … naše ministarstvo nema veliki uticaj u toj oblasti.”

Kako izgleda, jedino elitne škole u kojima se nastava odvija na engleskom jeziku uspevaju da prevaziđu ove probleme.

Jednu od njih predstavlja “United World College”, koji se nalazi u Mostaru i predstavlja deo školske mreže osnovane 1962. godine, s ciljem pružanja internacionalnog i multikulturnog obrazovanja. U svetu danas postoji deset ovakvih ustanova.

United World College, Mostar

United World College, Mostar


“Za nas je bitan kvalitet studenata, a ne njihovo etničko poreklo”, kaze Mirna Jančić, razvojni menadžer UWC-a.

“Nažalost, uprkos deceniji koja je prošla, rat se i dalje nastavlja u sferi obrazovanja”, izjavila je ona za Balkan insajt.

Novoosnovana škola UWC-a smestena je u podeljenom Mostaru, u istoj zgradi u kojoj se nalazi i Mostarska srednja skola.

Za razliku od studenata “United World College”-a koledža, učenici srednje škole pohađaju različita predavanja, zavisno od svoje etničke pripadnosti.

Ipak, ove dve škole su postigle sporazum o saradnji. Učitelji Mostarske srednje škole pohađaće obrazovne kurseve usaglašene sa nastavnim programom UWC-a.

Ankica Čović, direktorka Mostarske srednje škole, izražava nadu da ce interakcija između lokalnih i inostranih programa doneti dobre rezultate.

“Verujemo da na ovaj način možemo doći do određenih sugestija u pogledu unapređivanja obrazovnog sistema u Bosni i Hercegovini”, kaže ona.

Pored ovoga, “United World College” organizuje predavanja u Sarajevu i Banja Luci. Ovaj sistem uživa snažnu lokalnu podršku – delimično i zbog toga što su brojni vodeći političari u Bosni i Hercegovini članovi školskog odbora.

Jedan od njih je Adnan Terzić, koji smatra da UWC moze predstavljati potencijalni nukleus celokupnog obrazovnog sistema. Među njima je i Osman Topčagić, šef direkcije za evropske integracije Bosne i Hercegovine.

“Samo bolesni ljudi mogu uskratiti podršku ovakvoj inicijativi, naročito u gradu kao što je Mostar”, kaže za Balkan insajt Mladen Ivanić, ministar inostranih poslova BiH.

UWC ima veoma visoku reputaciju u regionu, u zemljama poput Slovenije i Mađarske, i u svetu je prihvaćen kao model visokih akademskih standarda.

obrazovanje1

Međutim, Ivanić navodi da bi bilo naivno očekivati da program UWC-a može imati značajan uticaj na obrazovnu zavrzlamu u celoj zemlji.

“Program predstavlja izvanredan model i zasluzuje podršku kao eksperiment”, kaže on. “Ali, da bi došlo do opšteg sporazuma u Bosni, neophodno je naći kompromis između obrazovanja kao načina za očuvanje nacionalnog identiteta, s jedne strane, i kao mehanizma za stvaranje određene vrste zajedništva, sa druge.”

“Segregacija nije dobra, ali moram da vas podsetim da se Jugoslavija raspala uprkos sopstvenom jedinstvu, u trenutku kada su određene nacije osetile da gube svoj identitet.”

Ipak, Šifer veruje da podela u okviru obrazovnog sistema ne predstavlja preduslov za opstanak nacionalnog identiteta.

Po njegovim rečima, tvrdnja da mešovite škole dovode do gubitka identiteta predstavlja običnu propagandu.

“Oni se boje da neće naučiti svoj jezik ili istoriju, ali taj strah nema nikakvo uporište u realnosti”, kaže Šifer.

“Ljudi ne razumeju da škola predstavlja samo jedan od izvora na kojima se danas dobijaju informacije, i da se identitet gradi na mnogim različitim mestima. Pored toga, ne postoji srpska matematika ili hrvatska fizika. To je besmisleno”, dodaje on.

U kancelariji Evropske komisije, koja je od 1997. do danas investirala pet miliona evra u srednjoškolsko obrazovanje, ističu da postoje i drugi problemi u školskom sistemu Bosne i Hercegovine. Jedan od njih je prevelika administracija.

“Bosna i Hercegovina nema sposobnost da iskoristi sve mogućnosti koje nude međunarodni fondovi, što predstavlja dodatni problem”, kaže jedan od zaposlenih.

Jančićeva tvrdi da hronični nedostatak koordinacije i saradnje između ministara u entitetima i kantonima pogoduje političarima.

“Oni se slažu samo u tome da se ne slažu, jer to odgovara njihovim političkim interesima”, kaže ona.

Šifer veruje da međunarodna zajednica, a narocito Kancelarija visokog predstavnika, snosi odgovornost za sadašnju situaciju i evidentnu segregaciju.

“Oni poseduju moć, ali su je u oblasti obrazovanja koristili samo dva puta u periodu od deset godina, što nikako nije dovoljno”, poručuje on.

Nakon preuzimanja položaja visokog predstavnika, Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling) je, međutim, istakao da će koristiti svoja autokratska ovlašćenja samo u krajnoj nuždi.

“Prioritet Kancelarije visokog predstavnika leži u reformama i funkcionisanju u budućnosti. Obrazovanje se sasvim sigurno ne nalazi među našim prioritetima”, izjavio je izvor iz Kancelarije za Balkan insajt.

Evropska komisija je saopštila da žali što nije imala mogućnost da ostvari veći uticaj na reformu obrazovanja u Bosni i Hercegovini, imajući u vidu evidentnu disperziju moći.

“Nemoguće je održavati kontakt sa 14 ministara obrazovanja”, kaze za Balkan insajt Frane Maroević, predstavnik za štampu Evropske komisije u Sarajevu.

Status kvo verovatno će se održati i u bliskoj budućnosti.

“Neće biti nikakvih promena tokom 2006. godine. Imajući u vidu sve ono što se dogodilo u prošlosti, teško je i zamisliti da će doći do velikog napretka”, kaze Samir Nizamić.

Lamija Tanović

Lamija Tanović

Na nedavnim izborima, prioritet obrazovanju je dala samo slabašna Liberalno-demokratska stranka.

“Za nas, obrazovanje predstavlja preduslov za razvoj”, kaze za Balkan insajt Lamija Tanović, predstavnik LDS-a.

U međuvremenu, nedostatak jedinstvenih standarda za sve škole dovodi u pitanje i sam opstanak Bosne i Hercegovine.

“Danas su podele među mladima veće nego 1992. godine zbog toga što ne postoji sistem koji ih može povezati”, tvrdi Šifer.

“Oni ne znaju ništa jedni o drugima, uče tri razlicite istorije i citaju različite knjige”, kaže on.

“Ne postoji osećaj zajedništva. Kako država može opstati ako mladi ne pokazuju želju da je izgrade, ili bar da ona postoji? Država postoji samo zahvaljujući mirovnom sporazumu – a ne zato što ljudi žele da žive zajedno”, zaključuje Šifer.

Predrag Popovic je saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

(Objavljeno na sajtu Balkan insight.com)
http://www.bosnia.org.uk/bosrep/report_format.cfm?articleid=3134&reportid=172

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>